Aa

Aa

Обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста

Обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста

Читај ми

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, предводио је централну државну церемонију код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату.

 

Том приликом министар Ђорђевић је уз пуне војне и државне почасти положио венац и обратио се присутнима, а његов говор преносимо у целости:

„“Боље је слушати прекор мудрога него да ко слуша песму безумних.“

Ове мудре речи библијског цара Соломона подсећају нас, између осталог, да смо и данас на правом месту у право време и да правилно поступамо када се на достојанствен начин, у свечаној тишини, поново клањамо невиним жртвама Холокауста, а то су шест милиона источноевропских Јевреја, од малог до великог, који су на најсуровији начин опљачкани, понижавани, мучени и убијени у неком од бројних концентрационих логора за истребљење у нацистичкој Немачкој током Другог светског рата. Размишљањем о том зверском злочину геноцида, учи нас цар Соломон, иако је тај процес за неке од нас можда непријатан, можемо боље разумети свет у коме живимо и прихватити одговорност коју имамо за наше поступке у историјском тренутку у ком се налазимо.

 

Одговорност према жртвама пред којим се данас клањамо обавезује нас да тај сраман период историје Европе не посматрамо као досадно штиво из уџбеника које је потребно само површно меморисати да би се добила прелазна оцена, већ да увек изнова промишљамо о појавама и пропустима у европској цивилизацији који су му претходили и омогућили мрачне околности под којима је тај монструозни злочин спроведен у дело.

 

Судбина коју су нацисти и њихове слуге наменили Србима и Јеврејима на овим просторима била је врло слична. Најпре педантан попис јеврејског становништва окупиране Србије, затим ношење жуте траке, потом отимачина јеврејске имовине, одвајање мушкараца од жена и деце, сабирање у Логору Топовске шупе, затим гасне коморе и убиства на Бањици, у Јајинцима, Старом сајмишту, нишком Црвеном крсту, душегупке, депортације у логоре Трећег Рајха и затирање трагова вековног присуства јеврејске културе у Европи.

 

Паралелно са тим збивањима, српски народ у такозваној НДХ на сличан начин доживљава геноцид у усташким фабрикама смрти попут Јасеновца и Крашких јама Велебита, затим и у специфичним изумима усташке зликовачке инвентивности – центрима намењеним истребљењу српске деце у Сиску, Ливну и загребачком Логору Јастребарско.

 

Управо због непојмљиво великог обима злочина почињеног над Јеврејима у Холокаусту и над Србима у геноциду у НДХ, ми смо данас у обавези да разумемо све чиниоце који су их узроковали, и тако отклонимо и најмању могућност да се нешто слично на тлу Европе понови у будућности.

 

Можемо разумети да нацистичка идеологија није сасвим искорењена у свету, и да ће увек постојати људи који ће негирати Аушвиц, Јасеновац и било које друго поприште организованог систематског истребљења читавих народа, мушкараца, жена и деце у Другом светском рату и након тога, као и да ће искористити понеки пацовски канал, форум на интернету или неки други маргинални простор да размењују своја екстремистичка мишљења и своје дубоке заблуде и лажи шире у облику пропаганде.

 

У 21. веку љубав према сопственом народу не сме се испољавати кроз мржњу према другим народима, исто као што тежњу за већим државним суверенитетом не можемо поистовећивати са величањем појмова државе и нације на начин на који су то чинили фашистички и нацистички режими. Споразум који су недавно у Ахену потписали француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел учврстио је односе између две државе, али и послао поруку да идеја уједињене Европе и те како има перспективу и не губи на снази.

 

Попустљивост према екстремној десници од стране политичког руководства било које европске земље зато може донети понеки краткотрајни популистички поен, али дугорочно ће се вратити као бумеранг оном ко иде линијом мањег отпора.

 

Ми на Балкану, више него остали европски народи, знамо да су максималистички концепти најпопуларнији међу становништвом, али и да су, исто тако, неоствариви у пракси и да представљају најкраћи пут у националну катастрофу.

 

Европска унија представља највећи мировни пројекат у историји нашег континента, мировни пројекат који се не може остварити без препознавања своје улоге у историјским збивањима, разумевања историјскиг чињеница и прихватања одговорности сваког европског народа за оно што се догађало у мрачним периодима наше заједничке прошлости. Влада Републике Србије зато ни у будућности неће одступати од јасног правца деловања које је прецизно одредио председник Александар Вучић, а који подразумева мирољубиву политику, политику стабилности, политику економског развитка и политику компромиса када је реч о отвореним питањима између нас и наших суседа са којима делимо европску перспективу и европску будућност. А саставни део те европске будућности биће и заједничко исказивање дужног пијетета према свим невиним жртвама злочиначке фашистичке и нацистичке идеологије.

Слава им!“