Обележен Дан победе у Другом светском рату

Обележен Дан победе у Другом светском рату

Читај ми

Поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, који се обележава 9. маја, Свечани марш Бесмртног пука одржан је четврти пут у Београду, а први пут уз подршку Владе Србије, на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

На челу колоне грађани Србије носили су заставу коју је министар Зоран Ђорђевић лично донео из Русије, а поред заставе грађани су носили и фотографије својих предака који су учествовали и страдали у борбама у Првом и Другом светском рату. Свечани марш, поред Београда, одржан је у још 12 градова у Србији.

 

Након шетње, у Коларчевој задужбини, одржана је и Свечана академија посвећена Дану победе над фашизмом на којој је министар Ђорђевић поручио да је Влада Србије поносна на улогу наших неустрашивих предака у Балканским ратовима, као и у Првом и Другом светском рату.

 

„Задивљени смо њиховим јунаштвом, праведношћу и пожртвовањем показаним у њима. Не смемо дозволити да се ревидира историја Другог светског рата, негира и релативизира стваран број жртава фашизма или да се изједначавају невине жртве и њихови фашистичке џелате. Зато би увек изнова требало истицати значај свих оних који су свесно положили своје животе да би је зауставили и уништили“, рекао је Ђорђевић.

 

Како је истакао, 9. мај се прославља и као Дан Европе, а чланство у Европској унији јесте стратешко опредељење Владе Србије, и сви њени реформски и дипломатски напори и председника Александра Вучића усмерени су ка остваривању тог циља.

 

„Уверени смо да је трајни мир могућ и на Балкану, по узору на немачко - француски модел партнерства и сарадње. Потребно је у свим европским земљама едуковати младе генерације о стварном броју жртава и свим катастрофалним последицама опасне фашистичке идеологије која је узроковала смрт преко 80 милиона људи“, нагласио је министар.

 

Ђорђевић је рекао да је дужност српског народа да осуди злонамерну ревизију историјских чињеница и покушај да се одговорност за злочин геноцида делом пренесе са усташких зликоваца на антифашистичке борце за слободу.

 

Према његовим речима, међу 700.000 жртава фабрике смрти у Јасеновцу, од којих је око 5 стотина хиљада српских цивила, 20 хиљада њихове деце, 40 000 Рома, 33 хиљаде Јевреја, налазило се и 127.000 антифашистичких бораца, углавном комуниста, међу којима су припадници српског народа чинили апсолутну већину. 

 

„Упркос свим суровим репресалијама немачких нациста и хрватских усташа, српски народ је, више него било који други народ у Европи, и по највишу цену, у великом проценту узео учешће у антифашистичкој борби током Другог светског рата. Захваљујући томе, нова Југославија, била је уважен члан послератне међународне заједнице, један од оснивача Организације Уједињених Нација, и једина земља са социјалистичким уређењем која је водила суверену политику, а да је није темељила на снази свог нуклеарног арсенала, већ искључиво на међународном реномеу стеченом антифашистичком борбом највећим делом српског народа“, истакао је Ђорђевић.