„Дан словенске писмености треба да буде дан који ћемо празновати, ми смо Словени, народ слова, ми смо Словени, народ језика, ми смо народ нашег писма које је наш идентитет, а ово је прилика да га потврдимо, да га пренесемо најмлађим генерацијама и да у времену глобалног разумевања, а врло често и глобалног неразумевања, пренесемо поруку да пишемо, као један од ретких народа, са два писма, али да је ћиричко писмо баш то које одређује наш културни и наш историјски идентитет“, рекао је министар Вулин.
Ово је, према његовим речима, прилика да покажемо да се враћамо себи, да се враћамо својим коренима, и да то враћање није никаква регресија, већ напротив, да је то наш залог за будућност. Ми желимо да будемо део велике европске породице народа, навео је Вулин, али како бисмо то могли да будемо ако не будемо могли да јој понесемо свој језик, своје писмо, историју, свој идентитет.
„Ово је прилика да сви заједно, и Министарство културе и Министарство рада, заједно са читавом Владом, подржи иницијативу за увођење Дана словенске писмености као празника, као дана када ће наша деца у школама учити на којим вредностима је засновано постојање њиховог народа, зашто треба и могу да буду поносни на оне који су били пре њих, да би једног дана били поносни на нас“, нагласио је Александар Вулин.
Празник светих Ћирила и Методија, словенских просветитеља и твораца глагољице, обележавају све словенске земље којима су солунска браћа донела писменост.

Однос према ћирилици је однос према српском народу

Велика је одговорност стајати за овом говорницом, у сенци погледа бесмртних великана, стајати у Матици српској, не само најстаријој, не само најважнијој, можда и најупорнијој институцији српског народа која је у тешким, па и много тежим временима него што је ово наше умела да претраје, да се избори са силом, али и са болом, рекао Вулин.

Матица српска је за незаборав, није се дала, успела је да се избори са свима који су кроз њу хтели да ућуткају српски народ, га умање, учине недостојним предака, рекао је Вулин.
„Матица српска је претрајала и силу и насиље, као што је претрајала и некакве војвођанске академије наука. Зато је велика одговорност стајати овде и говорити о стварима које ви знате боље, говорити о славној солунској браћи, о просветитељима које словенски свет са захвалношћу слави.“
Хајде да измакнемо наследнике глагољаша, да избришемо све оно што је писано, што је мишљено на ћириличном писму, хајде да заборавимо Достојевског, Толстоја, Андрића, Мешу Селомовића, замислите у каквом сиромашном свету би живели, нагласио је Вулин.
„Замислите како би изгледао свет да Словени нису своја надања, своје жеље и срепње почели да уписују својим глагољским словима. Поруке које су нам слали стигле су до нас неоштећене ни зубом времена ни нетрајношћу материјала – поруке о словенској снази, о доброти, о схватању људске патње стигле су до нас јер за Словене ћирилица није била само писмо, већ суштина постојања.“
А ми Срби, увек некако другачији, пишемо на два писма и оба сматрамо својим, али ћирилично писмо некако дубље остави трага и у њему речи нашег језика одзвањају јаче и даље, некако чистије мислимо и даље памтимо када забележимо ћирилицом оно што нас је учинило срећним или учинило тужним, навео је Вулин и додао да ћирилица постаје доказ нашег постојања и однос према њој је увек однос према српском народу. Они који су препознавали у српском народу реметилачки фактор и саму чињеницу његовог постојања као опасну, бранили су учење ћирилице и бранили њено јавно коришћење забрањујући деци српској да се образују на свом језику, надајучи се да ће тако престати и да сећају оних пре њих и да ће за њих Словени постати безимена маса.
„Они који је волели српски народ, учили су да пише ћирилицу, они који нису су нам је забрањивали и данас читавом једном народу као да је велика опасност зато што постоји, разбијали су ћириличне табле и бранили народу у 21. веку да пише својим писмом. Признаћете, није велико право и није велико остигнуће у 21. веку писати својим писмом. То нам само још једном потврђује да је однопс према ћирилици однос према Матици српској, и како се ко односи према ћирилици, тако се односим према српском народу.“
Да ли смо научили све лекције из историује, и заборавили шта нам је све брањено и шта нам се још брани? Ни случајно. Наш однос према ћирилици је наш начин да онима који ће корачати иза нас покажемо које су вредности за које смо ми живели, да једног дана нека захвална деца баш том ћирилицом упишу и наша имена у списак честитих предака који су чинили част овом народу, рекао је министар Александар Вулин.