Aa

Aa

Кисић Тепавчевић у родној кући војводе Живојина Мишића

Кисић Тепавчевић у родној кући војводе Живојина Мишића

Кисић Тепавчевић у родној кући војводе Живојина Мишића

Читај ми

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетила је, поводом 100 година од смрти војводе Живојина Мишића, његову родну кућу у мионичком селу Струганик.

 

Том приликом је обишла поставку музеја, у који је Мишићева родна кућа претворена 1987. године, а са његовим потомцима разговарала о подвизима војводе Мишића који су ушли у анале светског ратовања.

 

„Прошао је читав век, а његова храброст, одлучност, родољубивост и одговорност према народу и држави је нешто што је заувек остало урезано у наша памћења и што је обликовало нашу историју“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић је додала да је сигурна да би Мишић био поносан на своје потомке, који часно носе његово презиме и чувају сећање на њега.

 

Како је навела, Мишићев мото – „Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред“, треба да буде мото свих нас, да чинимо најбоље за себе и своју државу.

 

Кустос музеја и Мишићег потомак, Миодраг Мишић, рекао је да је војвода у селу Струганик провео део детињства и да је одатле отишао да даље школовање.

 

„Поносни смо што носимо његово презиме“, истакао је Миодраг Мишић, који је захвалио министарки Кисић Тепавчевић што је на дан када се обележава 100 година од смрти његовог претка посетила Струганик. 

 

Војвода Мишић један је од највећих команданата у историји  српског ратоводства, а своје војничке способности показао је у Церској бици, бриљантној, првој савезничкој победи у Великом рату, када је први пут историја савезничких битака скренута у велику победу.

 

Током дуге војничке каријере учествовао је у шест ратова, постепено напредујући до највишег војног звања војводе. За војничке подвиге у ратовима и умеће у командовању стратегијским саставима  Српске војске одликован је са  46 страних и домаћих одликовања.

 

Захваљујући војним успесима, првенствено као команданта Прве српске армије у Колубарској бици и начелника штаба Врховне команде за време пробоја Солунског фронта 1918. године, његово име је украсило уџбенике наше и светске војне историје.