Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић, у име министра Зорана Ђорђевића, упутила је поздравну реч на Конференцији „Развој система раних интервенција у Србији“ која је одржана током Дечије недеље. 

На почетку излагања, Божовић је истакла да је ресорно Министарство овогодишње обележавање Дечије недеље започело у знаку људских права, односно оних права, која уживају и деца, а са циљем да сви државни органи и чланови заједнице треба да се посвете унапређењу положаја деце у друштву, како би се њихов живот учинио безбеднијим, прогресивнијим и достојанственијим. 

„Заштита и унапређење дечјих права представља високо приоритетну област Републике Србије, а у оквиру целовите заштите дечјих права – заштита права деце од свих облика насиља, злостављања и занемаривања – један је од приоритета Владе Републике Србије и Савета Владе за права детета, у складу са усвојеним принципом ,,нулте толеранције” на насиље“, рекла је Божовић.

Један од типичних облика насиља, које трпе управо деца, односи се на ране бракове, објаснила је Божовић и додала да је Република Србија укључена у активности, које су усмерене на спречавање дечјих, раних и присилних бракова као грубог кршења дечјих права, те да је основана и Национална коалиција за сузбијање дечјих бракова. 

Државни секретар је истакла да Влада Републике Србије препознаје важност бриге о деци и значај развијања услуга подршке деци, породици и родитељству, које реализује кроз низ различитих мера и политика, а пре свега у системима здравља, образовања и социјалне заштите. 

„Из перспективе социјалне заштите, посебан акценат се ставља на подршку раном развоју детета, односно раним интервенцијама, јер је познато да су прве године живота детета кључне за његов укупан развој. Ово се посебно односи на децу млађег узраста са развојним одступањима, сметњама, нетипичним понашањем, социјалним и емоционалним тешкоћама и њихових породица. Систем социјалне заштите развио је мере подршке деци и  родитељству које су универзалне, као што је право на плаћено једногодишње породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, како би се омогућила правовремена, адекватна нега и стимулација детета, али и успостављање односа повезаности и привржености између родитеља и детета“, рекла је Божовић и додатно објаснила да уколико дете има сметње у развоју, родитељ има право на одсуство са рада ради неге детета и до пете године живота детета.

У наставку излагања, државни секретар је рекла како су први кораци у процесу реформе  система социјалне заштите у Републици Србији, довели до значајног смањења броја деце у резиденцијалној заштити. Наиме, 2000. године на институционалном смештају било је 3 554 деце, а 2018. године  690 деце. Закон о социјалној заштити ограничава смештај деце испод три године у установе социјалне заштите, тако да данас у установама привремено борави двадесетак деце млађе од три године. Државни секретар је рекла да је овом помаку допринео и развој хранитељства у Србији, односно привременог смештаја детета у другу породицу уместо у институцију, те да је захваљујући тим мерама, Република Србија данас једна од земаља са најнижом стопом институционализације у Европи.

„Наравно да систем социјалне заштите појединачно није довољан да би се омогућило да сва деца млађег узраста остварују своје пуне пуне индивидуалне развојне потенцијале. Да би се обезбедио адекватан и свеобухватан одговор друштва у домену стварања услова подршке деци и породицама на раном узрасту неопходно је да буду укључени различити сектори, институције и организације и да координисано и удружено делују. У том смислу, даље развијање интегрисаних услуга подршке породици подразумева и унапређивање нормативног оквира“, уверена је државни секретар.

На крају излагања, Божовић је истакла да је пуна имплементација одредби Конвенције Уједињених нација о правима детета неопходна да се унапреди положај деце. 

„Усклађивање домаћег законодавства са нормама поменуте конвенцијом отежано је због непостојања основног закона, којим би се уредила права детета у Републици Србији и омогућило да се на нивоу државе успоставе стандарди и принципи на основу којих би се усклађивали сви секторски закони из области: образовања, здравства, социјалне заштите, културе. Због тога је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања припремило Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета чијим би се доношењем успоставио независни орган, односно јасан механизам за промоцију, унапређивање и заштиту права детета кроз стварање посебне институције Заштитника права детета“, објаснила је Божовић.

Она оцењује да би, с обзиром на то да се ове године у свету обележава 30 година од доношења и примене Конвенције о правима детета, доношење оваквог закона до краја 2019. године био најбољи допринос Републике Србије у истицању важности права детета у нашем друштву.