Oбележена 74. Годишњицa од ослобођења логора Маутхаузен у Републици Аустрији

Читај ми

 

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић  предводио је државну церемонију обележавања 74. годишњице од ослобођења логора Маутхаузен у Републици Аустрији.

 

Oдржана је комеморација у некадашњем под логору Маутхаузена, Гусену 1 код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс. Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања положио је венац и одао почаст.

 

Централна комеморативна свечаност одржана je код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и  споменика Југословенима палим у Другом светском рату. Државни секретар је том приликом положио венце, одао почаст и обратио се присутнима. Церемонији су присуствовали и представници, Министарства одбране и Војске Србије, амбасадор Републике Србије у Бечу, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници удружења опредељених за неговање традицива ослободилачких ратова Србије из Београда, те представници српске дијаспоре који живе у Аустрији.

 

Oдржана је и заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу која је почела читањем „Маутхаузен заклетве“ , која се чита на више језика и ове године, део заклетве је прочитан и на српском језику. После заклетве уследила је  церемонија полагања венаца и одавања почасти.

 

Takoђe, положени су веници и одата je почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рајфенрдорфу у близини Маутхаузена где је сахрањено 7.600 Срба. Церемонији су присуствовали и представници, Министарства одбране и Војске Србије, амбасадор Републике Србије у Бечу, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници удружења опредељених за неговање традицива ослободилачких ратова Србије из Београда, те представници српске дијаспоре који живе у Аустрији.

 

 

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.