Aa

Aa

Обележавањe 91. годишњице од смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса

Обележавањe 91. годишњице од смрти  др Рудолфа Арчибалда Рајса

Обележавањe 91. годишњице од смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса

Читај ми

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће државну церемонију поводом обележавања 91. годишњице од смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса, 8. августа 2020. године у 10 часова код споменика др Арчибалда Рајса који се налази у Топчидерском парку (у близини „Милошевог конака“).

 

Комеморативна свечаност подразумева полагање венаца и одавање државних и војних почасти. Поред државног секретара венце ће положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Криминалистичко–полицијског универзитета, Града Београда као и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.   

 

Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

 

 

Рудолф Арчибалд Рајс рођен је у даншњем Хаузаху, Баден 8. јула 1875. године, преминуо у Београду 8. августа 1929. године. Био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.

 

На позив српске Владе др Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе књиге и радове поводом тога.

 

Са српском војском прешао је у Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.

 

Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, док му је срце пренешено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ратницима погинулим на Солунском фронту. На урни је писало:

 

„Овде у овој урни на врху Кајмакчалана, Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунака правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса ком' нек је слава“. Урну су током Другог светског рата разбили Буграски фашисти. Капела на Кајмакчалнау и урна су рестауриран, али даља судбина срца остала је непозната.