Oбележавање 101. годишњице пробоја Солунског фронта

 Oбележавање 101. годишњице  пробоја Солунског фронта

Oбележавање 101. годишњице пробоја Солунског фронта

Читај ми

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће државну церемонију на Српском војничком гробљу Зејинтинлик која ће бити одржана 28. септембра 2019. године са почетком у 11 часова, а поводом обележавања 101. годишњице пробоја Солунског фронта. 

 

После церемоније на Српском војничком гробљу, државни секретар ће положити венце на савезничким гробљима из Првог светског рата и то: на Француском, Грчком, Италијанском, Комонвелта и Руском.

 

Дан касније, 29. септембра 2019. године у 11 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти код савезничког меморијала на Поликастру поводом обележавања 101. годишњице пробоја Солунског фронта у организацији Општине Поликастро. Том приликом државни секретар Зоран Антић ће положити на савезнички споменик као и на споменик Николи Пашићу.

 

Пробој Солунског фронта представља један од најтежих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. Било је то доба великог страдања цивилног становништва и српских војника који су месецима истрајавали у борбама које су за циљ имале пораз непријатеља на Солунском фронту. 

          Борбе на Солунском фронту уткане су у колективну свест као раздобље безмало античке трагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости. Чувајући дубоко у себи лучу слободе и националног поноса, непоражена српска Војска и део избеглог цивилног становништва нашао је уточиште у пријатељској грчкој земљи. Постојбина јунака код Маратона и Термопила отворила је широм своје срце и пригрлила нововековне јунаке који су, ношени истим идеалима као и њихови антички узори, били светао пример херојства и слободe.

         По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту. За место је одређен плато на коме се налазило гробље Главне војне пољске болнице српске војске.

Припреме за овај подухват почеле су 1926. године, када Саво Михаиловић бива постављен на чело групе која је добила задатак да прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих по широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту. 

Идејно решење изгледа српског војничког гробља добијено је исте године на конкурсу, а дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов. Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Југославије, где је претходно и обрађен. 

Завршни радови отпочели су 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара. Приведени су крају крајем 1936. године, да би 11. новембра 1936, на Дан примирја у Првом светском рату, било обављено свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.