Боја на Љубићу, који се одиграо 1815. године. Церемонију полагања венаца на споменику Танаску Рајићу предводио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Драган Поповић, а пошту палим јунацима одали су и представници Министарства одбране, Војске Србије и градског руководства, као и удружења грађана посвећена неговању традиција ослободилачких ратова наше земље.

Организатор обележавања годишњице овог значајног догађаја је Одбор Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, чиме је дан одигравања Боја на Љубићу и смрти Танаска Рајића ушао у званичан календар значајних државних датума.

“Данас се сећамо великих људи, који су пример свима нама, овде смо да их памтимо, будемо поносни на њих, да вратимо традицију српском народу и дамо већи значај свима који су кроз историју дали животе за слободу отаџбине”, изјавио је Поповић и додао да њихово достојанство треба да има посебно место и поштовање у држави.

Државни секретар је истакао да је као ваздухопловни официр ракетних јединица ПВО учествовао у одбрани овог подручја 1999. године. “Зато ми је ово место драго и не заслужује да буде у оваквом стању пред јубилеј 200 година од Боја на Љубићу. Ангажоваћемо све надлежне институције да овај меморијал идућу годишњицу дочека у лепшем светлу”, напоменуо је он.

Бој на Љубићу одиграо се 6. јуна 1815. године, и најзначајнији је у Другом српском устанку. Том приликом је, чувајући топове, погинуо Танаско Рајић, заповедник српске артиљерије и Карађорђев барјактар из Првог српског устанка. На овом узвишењу налазили су се утврђени српски шанчеви, а Турци су опколили Рајићев положај и успели да га савладају. Међутим, у бици је погинуо и турски заповедник, Имшир паша, а Срби су успели да извојују победу на Љубићу.