Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је државну церемонију поводом обележавања 79. годишњице од битке на Кадињачи која је одржана 29. новембра 2020. године, у оквиру Спомен-комплекса „Кадињача“ код Ужица.  

Поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, градоначелница  Ужица, представници СУБНОР-а Србије, те представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.

 Након церемоније присутнима су се обратили  државни секретар Зоран Антић, градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић и председник СУБНОР-а Србије Видосав Ковачевић. 

Државна церемонија одржана је у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом.

Oрганизатор државне церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије уз сарадњу Града Ужица и Народног музеја у Ужицу. 

Спомен-комплекс „Кадињача” код Ужица обновљен је током 2011. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Меморијални комплекс на Кадињачи код Ужица сведочи о херојским новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона којим је командовао Андрија Ђуровић, као и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију у историји познату као Ужичка Република. 

Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на Кадињачи 29. новембра 1941. године. 

Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.

Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке.

Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по прејекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио данашњи изглед. 

На самој Спомен-костурници исписан  је део поеме „Кадињача” песника Славка Вукосављевића:

„Рођена земљо јеси ли знала?

Ту је погино батаљон цео...

Црвена крв је процветала

кроз снежни покров хладан и бео.

Ноћу је и то завејо ветар.

Ипак на југу... војска корача...

Пао је четрнаести километар,

ал` никад неће

Кадињача.”