Ради отклањања недоумица које поједини послодавци имају у погледу дужине трајања годишњег одмора када се запослени у току календарске године налази на плаћеном одсуству, уз накнаду зараде, у складу са чланом 116. Закона о раду или је привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, указујемо на следеће:

-   Законом о раду прописано је да запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца.

-   Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде.

-  Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописима о здравственом осигурању не урачунавају се у дане годишњег одмора.

-   Према томе, запослени који се у току календарске године за коју остварује право на годишњи одмор налази на плаћеном одсуству, уз накнаду зараде, у складу са чланом 116. Закона о раду или одсуствује са рада по основу привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, има право на припадајући годишњи одмор, утврђен решењем о коришћењу годишњег одмора. Одсуство са рада по основу привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и плаћено одсуство, уз накнаду зараде у складу са чланом 116. Закона о раду нису од утицаја на дужину трајања годишњег одмора утврђену решењем о коришћењу годишњег одмора.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања