Церемонији ће присуствовати и делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул амбасаде Србије у Солуну, званичници Републике Грчке, као и дипломатски представници Француске, Британије, Русије и Италије. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, министар Александар Вулин ће се обратити присутнима.
Сваке године у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обележавању годишњице пробоја Солунског фронта присуствују и студенти Војне и Криминалистичко-полицијске академије из Београда и Бања Луке, као и представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Другог октобра 2016. године, поводом обележавања годишњице пробоја Македонског фронта, биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти код савезничког меморијала на Поликастру. Поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, удружења и грађани.

Пробој Солунског фронта представља један од најтежих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. Било је то доба великог страдања цивилног становништва и српских војника који су месецима истрајавали у борбама са непријатељем.
Борбе на Солунском фронту уткане су у колективну свест као раздобље безмало античке трагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости. Чувајући лучу слободе и националног поноса, непоражена српска војска и део избеглог цивилног становништва нашли су уточиште у пријатељској грчкој земљи. Постојбина јунака код Маратона и Термопила отворила је широм своје срце и пригрлила нововековне јунаке који су, ношени истим идеалима као и њихови антички узори, били светао пример херојства и слободe.
По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви ратници погинули на Солунском фронту. За место је одређен плато на коме се налазило гробље Главне војне пољске болнице српске војске.
Припреме за овај подухват почеле су 1926. године, када је Саво Михаиловић постављен на чело групе која је добила задатак да прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих по широком простору на коме су вођене борбе на Солунском фронту.
Идејно решење изгледа српског војничког гробља добијено је исте године на конкурсу, а дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов. Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Југославије, где је претходно и обрађен.
Завршни радови отпочели су 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара, а свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом обављено је 11. новембра 1936, на Дан примирја у Првом светском рату.