Међународни дан сећања на жртве Холокауста
Председник Републике Србије, Томислав Николић, предводиће у петак, 27. јануара 2017. године, у 11:00 часова, код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, централну државну комеморативну церемонију одавања почасти поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста. Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату налази се у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.
Председник Републике Србије ће, уз пуне војне и државне почасти, положити венац и обратити се присутнима. У име Народне скупштине Републике Србије венац ће положити председница Народне Скупштине Републике Србије, Маја Гојковић, а у име Владе Републике Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће они који су преживели Холокауст, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србије, представници Народне скупштине Републике Србије, градоначелник Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.
Након церемоније полагања венаца предвиђен је пригодан уметнички програм под називом „Сусрет после…“, у извођењу групе „Авангарда“.
Молимо да фоторепортери, новинари и сниматељи до места одржавања церемоније дођу из правца паркинга код Бранковог моста.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама.
Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо сајмиште, Јајинци, логор „Црвени крст“ у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену, о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти. Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте − један од највећих злочина против човечности у историји.
