Najčešća pitanja

Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu

 

1.   Na koji način se ostvaruje pravo na roditeljski dodatak?

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se na osnovu zahteva koji podnosi majka deteta, koja je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji.

Pravo može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca za dete rođeno na teritoriji Republike Srbije.

Pravo se može ostvariti za prvo četvoro dece po redosledu rođenja majke, a izuzetno i za dete višeg reda rođenja, koje je rođeno zajedno sa trećim, četvrtim detetom iz višestruke trudnoće na osnovu posebnog rešenja Ministarstva.

Pravo ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

Uslov za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak je i  vakcinacija sve dece majke u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije, kao i redovno pohađanje, dece dospelog uzrasta, obaveznog pripremnog predškolskog programa u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije, odnosno redovno pohađanje nastave u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije.

Uslov za ostvarivanje prava je i da roditelji i deca žive na teritoriji Republike Srbije.

Majka koja je strani državljanin ne može ostvariti pravo na roditeljski dodatak ukoliko je u zemlji čiji je državljanin ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev.

Otac deteta, pod istim uslovima ostvaruje pravo, ukoliko je majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava ili je iz objektivnih  razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

2.   Kako se i gde podnosi zahtev?

Zahtev se podnosi gradskoj-opštinskoj upravi (Službi dečije zaštite) u mestu prebivališta majke.

Zahtev se može podneti i u porodilištu koje je uključeno u sistem E-beba.

3.   Koliko dugo se čeka na rešenje i isplatu?

O zahtevu se odlučuje u rokovima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku.

Po donošenju rešenja isplata se vrši  u roku do 45 dana.

4.   Šta je potrebno od dokumentacije?

Potrebno je popuniti zahtev, a ostala dokumentacija se pribavlja iz službenih evidencija elektronskim ili neposrednim uvidom u evidenciju  ili na upit.

5.   Da li je moguće elektronski poslati Zahtev za roditeljski dodatak?

Zahtev se ne može elektronski poslati ali se može podneti  u porodilištu koje je uključeno sistema E-beba.

6. Porodiljama se po novom Zakonu plate isplaćuju direktno na račun od strane države, molimo vas da nam dostavite jasnu proceduru kako će to izgledati?

Žena po otpočinjanju porodiljskog odsustva podnosi zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, u Službi dečije zaštite u mestu prebivališta i uz zahtev prilaže rešenje poslodavca o ostvarenom pravu na odsustvo u skladu sa Zakonom o radu, doznaku o otpočinjanju porodiljskog odsustva , kao i fotokopiju doznake o prvom korišćenju „trudničkog bolovanja“ (ukoliko ga je koristila) i fotokopiju kartice tekućeg računa.

Ostali podaci preuzimaju se iz dostupnih evidencija.

O pravu se prvo odlučuje privremenim rešenjem u trajanju od tri meseca, a potom se donosi rešenje za ceo period trajanja prava. Privremeno rešenje se donosi iz razloga što u momentu otvaranja porodiljskog odsustva dete još nije rođeno, a i nema svih podataka o osnovicama na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.

Podaci o osnovicama na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje preuzimaju se iz CROSO.

Na osnovu preuzeti osnovica  za posmatrani period (18 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, odnosno prvog bolovanja zbog komplikacija u vezi sa trudnoćom) dolazi se do podatka o prosečnoj bruto osnovici u čijoj visini se i utvrđuje naknada zarade, odnosno plate.     

Ministarstvo neto iznos naknade zarade uplaćuje na račun korisnika, a poreza i doprinosa na zakonom propisan način.

7.   Ko podnosi zahtev za isplatu zarade porodilji, gde se podnosi i da li trudnice/porodilje otvaraju poseban – namenski račun za to? Da li može da se desi kašnjenje i kada porodilje mogu da očekuju prvu platu?

O zahtevu se odlučuje u rokovima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku.

Po unošenju rešenja u Informacioni sistem isplata se vrši do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Ne očekuje se kašnjenje u isplati naknade zarade.

8.   5.000 dinara koji dobijaju roditelji umesto povraćaja PDV-a – na koji način se uplaćuje mamama i kada?

Paušal za nabavku opreme za dete u iznosu od 5.000 dinara isplaćuje se zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ispaltom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete.

 


Sektor za zapošljavanje

 

Pitanje:

Ko ima obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom i na koji način poslodavac može izvršiti obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom?

Odgovor:

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 32/13) utvrđena je obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom od strane svih poslodavaca u Republici Srbiji. Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršenja te obaveze („Službeni glasnik RS”, broj 101/16) propisan je način praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i način dokazivanja izvršenja te obaveze.

Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom važi za sve poslodavce u Republici Srbiji, odnosno za svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice, uključujući i Republiku Srbiju za zaposlene u državnim organima, autonomnu pokrajinu za zaposlene u pokrajinskim organima i jedinice lokalne samouprave za zaposlene u tim organima.

Obaveza zapošljavanja utvrđena je tako da poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da zasnuje radni odnos sa jednom osobom sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da zasnuje radni odnos sa najmanje dve osobe sa invaliditetom i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.

Poslodavac može da izvrši obavezu zapošljavanja na sledeće načine:

  • zapošljavanjem, odnosno zasnivanjem radnog odnosa sa određenim brojem osoba sa invaliditetom;
  • uplatom sredstava u iznosu od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, na uplatni račun budžeta Republike Srbije broj 840-745126843-22;
  • izvršenjem finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili vršenju usluga sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji, prema podatku važećem u momentu zaključenja ugovora. Ovo izvršenje obaveze podrazumeva izdvajanje sredstava u dvadesetostrukom iznosu prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, za narednih 12 meseci, po zaposlenoj osobi sa invaliditetom.
  • podnošenjem zahteva za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja od strane zaposlenog. Ukoliko lice stekne status osobe sa invaliditetom smatra se da je poslodavac izvršio obavezu od momenta podnošenja zahteva, a ukoliko lice ne stekne status osobe sa invaliditetom, poslodavac mora obavezu izvršiti retroaktivno, na bilo koji od predviđenih načina;

 

Pitanje:

Koliko osoba sa invaliditetom ima u Republici Srbiji, šta u slučaju da na evidenciji nezaposlenih lica nema dovoljan broj ili nema osoba sa invaliditetom koje raspolažu odgovarajućim kvalifikacijama radi zapošljavanja?

Odgovor:

U Republici Srbiji ni jedna institucija ne raspolaže celovitim bazama podataka o osobama sa invaliditetom. Na osnovu izvršenih istraživanja (Studija izvodljivosti za unapređenje zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Evropska agencija za rekonstrukciju-2006. godina) smatra se da u Republici Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invaliditetom što je i prosečan broj osoba sa invaliditetom u zemljama EU – između 8-12% od ukupnog broja stanovnika. Od navedenog broja osoba sa invaliditetom procenjuje se da je  oko 300.000 radnog uzrasta (15-65 godina). Ukupan broj osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koje aktivno traže posao, odnosno spremne su i sposobne da se odmah uključe u mere aktivne politike zapošljavanja ili postupak posredovanja, na dan 31. decembar 2017. godine, je 15.416 lica (6.037 žene). Što se tiče kvalifikacione strukture ovih lica, na evidenciji Nacionalne službe ima lica svih kvalifikacija, a merama i aktivnostima profesionalne rehabilitacije, čiji cilj i jeste podizanje nivoa zapošljivosti, osobe sa invaliditetom se uključuju u različite programe dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa potrebama tržišta rada i  poslodavaca.

Ukoliko na tržištu rada nema osoba sa invaliditetom određenih znanja i kvalifikacija radi zapošljavanja, poslodavci obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom mogu izvršiti:

  • učestvovanjem u finansiranju zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili socijalnom preduzeću i organizaciji u iznosu koji ne može biti manji od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji. Obaveza se izvršava uplatom sredstava na uplatni račun budžeta Republike Srbije na ime učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom i ta sredstva pripadaju Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom;
  • izvršenjem finansijske obaveze iz ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili vršenju usluga u postupcima javne ili druge nabavke sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu zaključenja ugovora. U ovom slučaju poslodavac izvršava obavezu zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom, za narednih 12 meseci od dana izvršenja finansijske obaveze;

 

Pitanje:

Ko se smatra osobom sa invaliditetom?

Odgovor:

Status osobe sa invaliditetom ima:

  1. ratni vojni invalid;
  2. mirnodopski vojni invalid;
  3. civilni invalid rata;
  4. lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom;
  5. lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti,odnosno preostala radna sposobnost
  6. lice kome se u skladu sa zakonom proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja.

Radi izvršenja obaveze zapošljavanja, osobom sa invaliditetom smatra se i lice koje podnese zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 32/13), do donošenja rešenja. Ako lice koje je podnelo zahtev za procenu radne sposobnosti stekne status osobe sa invaliditetom smatra se da je poslodavac izvršio obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom od momenta podnošenja zahteva za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja. Međutim, ako lice ne stekne status osobe sa invaliditetom, poslodavac je u obavezi da izvrši obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u mesecu donošenja rešenja i to za ceo period za koji se smatralo da je obavezu izvršio, odnosno za period od podnošenja zahteva do završetka postupka procene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.

 

Pitanje:

Šta se smatra zaposlenom osobom sa invaliditetom?

Odgovor:

Pod zaposlenom osobom sa invaliditetom smatra se radni odnos, odnosno zapošljavanje osobe sa invaliditetom, na osnovu ugovora o radu zaključenog na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa propisima o radu. U tom smislu, pod zaposlenom osobom sa invaliditetom ne smatra se lice sa kojim poslodavac ima zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili drugu vrstu ugovora koja se u skladu sa propisima o radu ne smatra ugovorom o radu. Takođe, moguć je i radni odnos sa nepunim radnim vremenom, probni rad, i sl.

 

Pitanje:

Ko ima obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom?

Odgovor:

Obavezu zapošljavanja ima svaki poslodavac koji ima najmanje 20 lica u radnom odnosu. Poslodavcem se smatra svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica, odnosno Republika Srbija za zaposlene u državnim organima, autonomna pokrajina za zaposlene u pokrajinskim organima i jedinica lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinice lokalne samouprave. Obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom oslobođen je novoosnovani poslodavac u roku od 24 meseca od dana osnivanja.

 

Pitanje:

Čime je regulisan način izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i na koji račun se vrši uplata?

Odgovor:

Bliži način izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom utvrđen je Pravilnikom o načinu praćenja izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršenja te obaveze („Službeni glasnik RS”, broj 101/16).

 

Ovim pravilnikom propisan je i:

  • uplatni račun budžeta Republike Srbije broj 840-745126843-22 za izvršenje obaveze uplatom sredstava na ime učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili socijalnom preduzeću ili organizaciji;
  • obrazac „IOSI” koji se redovno mesečno (do 5. u mesecu za prethodni mesec) dostavlja nadležnoj jedinici Poreske uprave prema sedištu poslodavca, radi dokazivanja izvršenja obaveze.

 

Pitanje:

Ko i kako vrši kontrolu izvršenja obaveze?

Odgovor:

Kontrolu izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom vrši Poreska uprava u skladu sa propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Radi dokazivanja izvršenja obaveze poslodavac je u obavezi da u poslovno finansijskoj dokumentaciji, pored ugovora o radu i prijava na obavezno socijalno osiguranje, obezbeđuje i čuva dokaze o:

  • statusu zaposlenih osoba sa invaliditetom kod poslodavca;
  • podnetom zahtevu za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja;
  • izvršenoj uplati sredstava u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno kopiju računa o uplati javnih prihoda budžeta Republike Srbije na ime finansiranja zarade zaposlenih osoba sa invaliditetom i broju zaposlenih osoba sa invaliditetom čije zarade finansira;
  • izvršenju finansijskih obaveza iz ugovora i ugovor o poslovnoj saradnji odnosno kupovini proizvoda ili vršenju usluga sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, socijalnim preduzećem ili organizacijom;
  • drugu dokumentaciju kojom dokazuje izvršenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Ovu dokumentaciju poslodavac dostavlja Poreskoj upravi na njen zahtev.

 

* Napomena: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS”, broj 32/13), koji je stupio na snagu 16. aprila 2013. godine, ukinuta je, sa ciljem finansijskog rasterećenja privrede, obaveza plaćanja penala u visini trostrukog iznosa minimalne zarade, koja je, kao oblik zakonskog pritiska na poslodavca da obavezu izvrši zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, zamenjena obavezom uplate iznosa 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, u korist Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, na uplatni račun budžeta Republike Srbije broj 840-745126843-22. Kontrola izvršavanja ove finansijske obaveze, naplata navedenog iznosa, kao i podnošenje prekršajne prijave za neispunjavanje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom iz člana 50. Zakona, u rasponu od 200.000,00 do 1,000.000, 00 dinara,  je u nadležnosti Poreske uprave.

 

Pitanje:

Ko izdaje dozvolu za rad agencijama za zapošljavanje i na koji vremenski period?

Odgovor:

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, izdaje dozvolu za rad agencijama za zapošljavanje na osnovu pisanog zahteva ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti zaposlenih. Dozvola za rad se izdaje na period od pet godina i može se produžiti.

 

Pitanje:

Ko može osnovati agenciju za zapošljavanje?

Odgovor:

Agenciju za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS”, br. 36/09 , 88/10, 38/15, 113/17 – dr. zakon, 113/17), osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja poslova zapošljavanja, i to:

  1. obaveštavanja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje;
  2. posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu;
  3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere;
  4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Dozvola za rad se može izdati agenciji koja ima zaposleno najmanje jedno lice sa visokom stručnom spremom i položenim ispitom za rad u zapošljavanju. Nakon dobijene dozvole za rad, agencija se upisuje u registar Agencije za privredne registre, nakon čega može obavljati poslove zapošljavanja.

 

Pitanje:

Koji je postupak polaganja ispita za rad u zapošljavanju i ko ima obavezu polaganja ispita?

Odgovor:

Ispit za rad u zapošljavanju se organizuje i održava u Sektoru za rad i zapošljavanje, u zavisnosti od broja kandidata, jednom mesečno. Sastoji se iz opšteg i posebnog dela i polaže se pred Komisijom za polaganje ispita za rad u zapošljavanju.

Obavezu polaganja ispita za rad u zapošljavanju imaju sva lica koja obavljaju poslove zapošljavanja u agenciji za zapošljavanje, kao i zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Visina troškova polaganja ispita za rad u zapošljavanju iznosi 8.000,00 dinara. Ako kandidat ponovo polaže i opšti i poseban deo ispita, visina troškova ponovnog polaganja ispita za rad u zapošljavanju iznosi takođe 8.000,00 dinara. Ukoliko kandidat ponovo polaže samo posebni deo ispita za rad u zapošljavanju, tada visina troškova ponovnog polaganja iznosi 70% od punog iznosa, odnosno 5.600,00dinara.

Naknada za polaganje ispita za rad u zapošljavanju uplaćuje se na račun: 840-31051845-95, svrha uplate: naknada za polaganje ispita za rad u zapošljavanju, primalac: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Program i način polaganja ispita propisan je Pravilnikom o prostornim i tehničkim uslovima za rad agencije za zapošljavanje, uslovima stručne osposobljenosti zaposlenih, programu, sadržini i načinu polaganja ispita za rad u zapošljavanju („Službeni glasnik RS”, br. 98/09, 100/12, 65/14 i 11/18).

 

Pitanje:

Koja su dokumenata neophodna za izdavanje/produženje dozvole za rad agencijama za zapošljavanje?

Odgovor:

Za izdavanje ili produženje dozvole za rad agencija za zapošljavanje neophodno je priložiti sledeća dokumenta:

  1. Zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje poslova zapošljavanja;
  2. Pravni osnov za korišćenje prostorija (ugovor o zakupu prostora, vlasnički list i sl.);
  3. Planski prikaz radnih prostorija, površina radnih prostorija sa navedenom spratnošću;
  4. Spisak neophodne kancelarijske opreme kojom raspolaže;
  5. Dokaz o broju zaposlenih lica, njihovom nivou obrazovanja, zanimanju i naznaka koje poslove obavljaju (spisak zaposlenih- M-A obrazac);
  6. Overena kopija diplome – dokaz o stepenu stručne spreme svih zaposlenih koji vrše poslove zapošljavanja;
  7. Uverenje da lice nije osuđivano, niti da je protiv njega pokrenuta istraga niti da se vodi krivični postupak - za osnivače i sva lica koja vrše poslove zapošljavanja (uverenje iz MUP-a, odnosno suda);
  8. uverenje o položenom ispitu za sva lica koja vrše poslove zapošljavanja (navesti broj i datum kada je izdato navedeno uverenje) ili dostaviti kopiju uverenja.

 

Pitanje:

Ko vodi registar izdatih dozvola za rad?

Odgovor:

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vodi registar izdatih dozvola za rad. Spisak osnovanih agencija za zapošljavanje sa detaljnim kontakt podacima, nalaze se na veb stranici ministarstva.

 

Pitanje:

Ko vrši nadzor nad radom agencija za zapošljavanje?

Odgovor:

Nadzor nad radom agencija za zapošljavanje vrši Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za rad i zapošljavanje. U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 – dr. zakon i 113/17) i Pravilnikom o prostornim i tehničkim uslovima za rad agencije za zapošljavanje, uslovima stručne osposobljenosti zaposlenih, programu, sadržini i načinu polaganja ispita za rad u zapošljavanju („Sl. glasnik RS”, br. 98/09, 100/12, 65/14 i 11/18) sagledava se ispunjenost uslova i izdaju dozvole za rad agencijama, produžavaju se i oduzimaju dozvole za rad, vrši se obilazak i daju nalozi i instrukcije za rad.

 

Pitanje:

Ko izdaje dozvolu za rad strancu i kojim propisima je uređeno izdavanje dozvole za rad strancu?

Odgovor:

Zakonom o zapošljavanju stranaca („Službeni glasnik RS”, br. 12/14, 113/17 i 50/18) i Pravilnikom o dozvolama za rad („Službeni glasnik RS”, br. 94/15 i 9/18) uređeni su uslovi i postupak za zapošljavanje stranaca. U skladu sa Zakonom, dozvolu za rad izdaje nadležna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja stranca, odnosno prema sedištu poslodavca ili mestu gde se rad obavlja, u zavisnosti od vrste dozvole za rad.

 

Pitanje:

Do kada mogu da podnesem zahtev za produženje dozvole za rad?

Odgovor:

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca („Službeni glasnik RS”, br. 12/14, 113/17 i 50/18) zahtev za produženje dozvole za rad podnosi se najranije 30, a najkasnije pre isteka roka važenja prethodne dozvole.

 

Pitanje:

Koji je postupak za pribavljanje saglasnosti za produženje radne dozvole za upućena lica, odnosno radne dozvole za kretanje u okviru privrednog društva?

Odgovor:

U skladu sa odredbama čl. 19. stav 4. i čl. 21. stav 4. Zakona o zapošljavanju stranaca („Službeni glasnik RS”, br. 12/14, 113/17 i 50/18) radna dozvola za upućena lica, odnosno radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva može se produžiti najduže do dve godine, uz saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za oblast kojom se uređuje delatnost poslodavca za poslove ili usluge od interesa za Republiku Srbiju.

Uz zahtev za pribavljanje saglasnosti, kojim podnosilac obrazlaže potrebu produženja odgovarajuće dozvole za rad, prilaže se prethodno mišljenje ministarstva nadležnog za oblast kojom se uređuje delatnost poslodavca za poslove ili usluge od interesa za Republiku Srbiju, kopiju prethodne radne dozvole za koju se traži produženje i kopija pasoša stranca.

Ukoliko se utvrdi da poslodavac nije blagovremeno, u skladu sa članom 28. Zakona o zapošljavanju stranaca, podneo nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje zahtev za produženje dozvole za rad, saglasnost se ne može dati, ali poslodavac može u tom slučaju podneti zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje.