понедељак, 27. Март 2017

Arhiva - novembar 2013.

29. novembar 2013.

72. godišnjice bitke na Kadinjači

Izaslanik predsednika Vlade Republike Srbije ministar saobraćaja Aleksandar Antić predvodio je centralnu državnu ceremoniju posvećenu obeležavanju 72. godišnjice bitke na Kadinjači, održanu 29. novembra 2013. godine u 11.00 časova u Spomen-kompleksu „Kadinjača” kod Užica, u organizaciji Odbora Vlade za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

 72. godišnjice bitke na Kadinjači

Kod spomen-kosturnice herojima Kadinjače položeni su venci i odate visoke državne i vojne počasti. Vence su položili ministar saobraćaja Aleksandar Antića, u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, gradonačelnik Užica, predstavnici SUBNOR-a Srbije, brojnih udruženja, veterani Drugog svetskog rata i veliki broj građana.

Tokom državne ceremonije prisutnim ratnim veteranima i građanima obratio se ministar saobraćaja Aleksanadar Antić, predsednik Republičkog odbora SUBNOR-a, kao i gradonačelnik Užica, nakon čega je usledio prigodan umetnički program.

 72. godišnjice bitke na Kadinjači

Spomen-kompleks „Kadinjača” kod Užica obnovljen je tokom 2011. godine sredstvima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

*
*        *

Memorijalni kompleks na Kadinjači kod Užica svedoči o herojskim novembarskim danima 1941. godine kada su pripadnici Radničkog bataljona kojim je komandovao Andrija Đurović, kao i borci 1. bataljona Posavskog odreda i Oraške čete 2. Šumadijskog odreda pružili žestok otpor daleko nadmoćnijem neprijatelju koji je u tom periodu sprovodio ofanzivu na oslobođenu teritoriju u istoriji poznatu kao Užička Republika.

Borci Radničkog bataljona hrabro su stradali u borbama na Kadinjači 29. novembra 1941. godine.

Neprijateljske snage su probile poslednju odbranu slobodnog Užica, ali heroizam tih junaka ostao je upamćen u vremenima koja su usledila.

 72. godišnjice bitke na Kadinjači

Sam kompleks predstavlja složenu arhitektonsko-muzeološku celinu koji čini niz segmenata građenih u periodu između 1952. i 1979. godine. U prvoj fazi, godine 1952. na Kadinjači je podignut spomenik piramidalnog oblika pod kojim se nalazi kosturnica u kojoj počivaju posmrtni ostaci pripadnika Radničkog bataljona stradalih tokom bitke.

Znatno proširenje i obogađenje kompleks je doživeo 1979. godine kada je, po prejektu čiji su autori vajar Miodrag Živković i arhitekta Aleksandar Đokić, okončano njegovo uređenje čime je on dobio današnji izgled.

Na samoj Spomen-kosturnici ispisan je deo poeme „Kadinjača” pesnika Slavka Vukosavljevića:


„Rođena zemljo jesi li znala?

Tu je pogino bataljon ceo...
Crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov hladan i beo.

Noću je i to zavejo vetar.

Ipak na jugu... vojska korača...
Pao je četrnaesti kilometar,
al` nikad neće
Kadinjača.”

29. novembar 2013.

Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

Žene Novog Sada, povodom 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama,pozvale su državnu sekretarku u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike mr Stanu Božović da govori na tribini simboličnog naziva ''Pogledaj se i progledaj.'' One veoma cene i poštuju rad državne sekretarke mr Stane Božović koja se odazvala njihovom pozivu da gostuje na ovoj veoma korisnoj tribini. Žene Novog Sada državnu sekretarku Božović najavile su kao ''velikog borca za sprečavanje nasilja nad ženama i unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji .''

 Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

Državna sekretarka mr Stana Božović istakla je da su ovakve tribine veoma važne zbog podizanja svesti o tome koliko je važno raditi na sprečavanju svih vidova nasilja nad ženama. Kako je rekla, samo 10% nasilnika u Srbiji je procesuirano i sankcionisano i zato je potrebno da se svi relevantni faktori u borbi protiv nasilja nad ženama što pre uključe jer ne smemo da ćutimo i okrećemo glavu od ovog problema, rekla je državna sekretarka Božović.

''Vi znate da je nedavno u Narodnoj Skupštini Republike Srbije usvojena Istanbulska konvencija koja je međunarodni mehanizam u borbi protiv nasilja nad ženama, Srbija se, podsetiću vas 4. aprila obavezala da će usvojiti ovu konvenciju zahvaljujući kojoj će se nasilje nad ženama znatno smanjiti'', rekla je državna sekretarka Stana Božović.

Ona je posebno naglasila da nijedna zemlja ne može imati visok stepen demokratije ako nema uređenu oblast rodne ravnopravnosti i dodala da je jedan od prioriteta ove Vlade i da se uveliko radi na pet važnih segmenata a to je ekonomsko, političko i medijsko osnaživanje žena kao i briga o njihovom zdravlju i obrazovanju.

 Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

''Žena može biti potpuno slobodna i sigurna samo ako je ekonomski nezavisna '', naglasila je državna sekretarka mr Stana Božović i dodala da se uveliko radi na stvaranju ambijenta da se žene ekonomski osnaže. Ona je pomenula tim povodom i Projekat Izgradnje Gasovoda Južni tok koji je od izuzetnog značaja i koji ćeomogućiti da se veliki broj ljudi zaposli.

Političko osnaživanje je takođe od ogromne važnosti , istakla je državna sekretarka Božović i pozvala žene da se uključe u političke tokove, da ne budu pasivne i da slobodno razgovaraju o svim problemima koji ih muče kao i da se angažuju i sutra nađu na pozicijama odlučivanja.

 Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

Govoreći o Novom Sadu , državna ekretarka mr Stana Božović je rekla da je taj grad nekada bio čista avangarda i uzor drugim gradovima u Srbiji a danas imamo situaciju da su u svim gradovima žene gotovo ''nevidljive'' , diskriminisane su u svim segmentima života i taj ambijent se mora menjati što pre , rekla je državna sekretarka Božović. Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad u Novom Sadu, Nade Padejski, broj prijava za nasilje Centru za socijalni rad je porastao za 56% kada se porede period od 01.01.-31.10.2012. i isti period ove godine.

29. novembar 2013.

Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Državna sekretarka mr Stana Božović od 27. do 28. novembra boravila je u Podgorici gde je učestvovala na konferenciji ''Implementacija kriterijuma EU u oblasti rodne ravnopravnosti'' u organizaciji Evropske komisije i Mnistarastva za ljudska i manjinska prava Crne Gore. Državna sekretarka Stana Božović govorila je u okviru panela ''Stanje ženskih prava u zemljama Zapadnog Balkana'' i tom prilikom iznela reakcije na izveštaj Evropskog parlamenta o stanju ženskih prava na Balkanu.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vlada i Parlamenata i eksperata iz oblasti rodne ravnopravnosti iz Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Estonije, Slovenije, Holandije, Austrije. Govor državne sekretarke Božović naišao je na pozitivne reakcije učesnika koji su pohvalili njen rad i njenu predanost pozivu za koji joj je nova Vlada Republike Srbije dala mandat.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Državna sekretarka Stana Božović razmenila je iskustva sa kolegama iz regiona i dogovorila se o budućoj saradnji kada je reč o unapređivanju oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Tokom boravka u Podgorici državna sekretarka se sastala i sa ambasadorom Republike Srbije u Crnoj Gori, prof. dr Zoranom Bingulcem i tom prilikom ga informisala o Izveštaju Evropskog parlamenta o stanju ženskih prava na Zapadnom Balkanu.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Mediji u Crnoj Gori su bili izuzetno zainteresovani za posetu državne sekretarke i njen rad u oblasti unaprđivanja rodne ravnopravnosti u Srbiji. Državna sekretarka mr Stana Božović gostovala je u Jutarnjem programu RTCG a snimak sa TV ATLAS možete ovde pogledati.

 

http://www.rtvatlas.tv/vijesti/ekonomija/2071-%C5%BEenama-dati-garancijski-fond.html

 

 Preuzmite dokument Zajednička izjava

29. novembar 2013.

Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, i Evropska komisija, održali su 29. novembra u Beogradu seminar o početku pripreme Programa reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji (ESRP – Employment and Social Reform Programme).

 Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Seminar, u kojem su učestovali predstavnici relevantnih ministarstava, organizacija civilnog društva i socijalnih partnera, otvorila je Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, i direktor Generalnog direktorata za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Evropske komisije, Georg Fišer. U uvodnom obraćanju, i gospođa Janković i gospodin Fišer su istakli značaj jedinstvenog, usklađenog delovanja svih socijalnih aktera u pravcu dostiaznja željenog nivoa razvoja Srbije, usklađenog sa strateškim ciljevima Eropske unije do 2020. godine.

 Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

U prvom i drugom delu seminara dat je pregled stanja u oblasti zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji, u trećem – tematske oblasti Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike i, u četvrtom – strateški prioriteti i naredni koraci.

 Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Program reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji je strateški proces, koji će pratiti proces evropskih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima Republike Srbije u oblasti socijalne politike i zapošljavanja.

27. novembar 2013.

Evropska platforma protiv siromaštva

Delegacija Republike Srbije, na čelu sa državnom sekretarkom Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Brankicom Janković, prisustvovala je Trećoj godišnjoj konvenciji Evropske platforme protiv siromaštva i isključenosti iz društva, koja je održana u Briselu 26. i 27. novembra 2013. godine.

 Evropska platforma protiv siromaštva

Konvenciju su otvorili Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, i Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta.

Odmah po otvaranju, započela je plenarna sednica pod nazivom „Sprovođenje socijalnih politika s ciljem smanjenja siromaštva i nejednakosti“, u kojoj su učestvovali: predsedavajući – Laslo Andor, komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, Džordž Soroš, predsednik Fondacije za otvoreno društvo, Heder Roj, predsednica Socijalne platforme, Mišel Barnije, komesar za unutrašnje tržište i usluge, i Algimanta Pabedinskiene, ministarka rada i socijalnih pitanja Litvanije.

Na marginama skupa prvoga dana održane su tribine: Kako izbeći zamku migrantskog siromaštva (Socijalna platforma); Kako sprečiti prezaduženost (Eurodiakonia, FEANTSA); Doprinos Preporuci o ulaganju u decu (Euročajld i deset drugih NVO); Siromaštvo na radu – Doprinos zapošljavanja smanjenju siromaštva (EASPD – Evropska asocijacija pružalaca usluga za osobe sa invaliditetom, EAPN – Evropska mreža za borbu protiv siromaštva, ENSIE – Evropska mreža preduzeća za socijalnu integraciju); Uloga gradova u realizaciji Socijalno investiciong paketa (Eursitis).

 Evropska platforma protiv siromaštva

ELISAN, Evropska mreža za lokalnu inkluziju i socijalnu akciju, prikazala je film „Anđeo u paklu“.

Drugoga dana Konvencije, 27. novembra, u plenarnoj sednici „Socijalne politike s ciljem smanjenja siromaštva“ učestvovala je, kao predsedavajuća, Liv Fransen, direktorka za socijalne politike i Evropu 2020. (Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, Evropska komisija), Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, i Serđo Aires, predsednik Evropske mreže za borbu protiv siromaštva.

 Evropska platforma protiv siromaštva

Priređene su radionice „Permanentno ulaganje u ljude“ i „Instrumenti i pokazatelji za sprovođenje i praćenje smanjenja siromaštva“. Bilo je reči i o primeni paketa za socijalno investiranje putem Evropskog socijalnog fonda (ESF), a potom je usledila plenarna debata o uspostavljanju socijalne Evrope, u kojoj su učestvovali: Kos Rišelje, generalni direktor za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju – Evropska komisija, Ahmed Abutaleb, gradonačelnik Roterdama, Simon Bisel, potpredsednik Komiteta regiona, prof. Enriko Đovani, ministar zapošljavanja i socjalne politike Italije, i Ilze Vinkele, ministarka za socijalna pitanja Letonije.

Konvencija je okončana tematskim govorom Lasla Andora, komesara za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju – „Kako napred“.

26. novembar 2013.

Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Državna sekretrka mr Stana Božović, učestvovala je na Prvom srpskom ženskom poslovnom forumu u hotelu ''Metropol Palace'' i govorila je u okviru panela ''Žensko liderstvo''. Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti povećanje broja žena na mestima odlučivanja je određeno kao jedan od prioritetnih ciljeva. Ovako postavljen cilj ukazuje da se žensko liderstvo posmatra kao značajno pitanje i od strane države.Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike sprovodi niz aktivnosti kako bi se situacija promenila: pripremljene su smernice i kontrolne liste za donosioce odluka u vezi sa sprovođenjem i poštovanjem rodne ravnopravnosti, istraživanje i preporuke o zastupljenosti žena na lokalnom nivou, edukacije za poltičke stranke kako za donosioce odluka tako i za mlade političarke u cilju izgradnje kapaciteta, rekla je na početku svog izlaganja državna sekretarka Stana Božović.

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Na pozicijama odlučivanja u državi imamo 33% žena u parlamentu, nakon rekonstrukcije Vlade 11%, ženu na čelu pregovaračkog tima za pridruživanje EU, ženu na čelu Narodne banke. U Srbiji žene se nalaze u većini u sudskoj vlasti. Na listi interparlamentarne unije Srbija se nalazi na 22 mestu od 140 zemalja, rekla je državna sekretarka Božović.

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Rezultate istraživanja o ženama na pozicijama odlučivanja u biznisu očekujemo krajem januara kao i rezultate istraživanja koje sprovodimo o ženama u info komunikacionim tehnologijama. Prateći trendove pre svega Evropske unije postajemo svesni da je mehanizam obaveznih kvota dobar način da broj žena na vodećim pozicijama poveća.

Pored zadatka da stvaramo ravnopravno, pravedno društvo zadatak nam je i da prepoznamo prednosti učestvovanja muškaraca i žena, te raznolikosti u procesima upravljanja, naglasila je državna sekretarka Stana Božović.

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Različita istraživanja se slažu da se organizacije u čijem vođstvu učestvuju žene imaju:

  • unapređeno angažovanje i zadržavanje kadrova,
  • porast produktivnosti,
  • bolji proces donošenja odluka,
  • poboljšana usklađenost sa propisima,
  • bolje sagledavanje potreba interesnih grupa, društva i potrošača

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Danas više ne govorimo o fenomenu staklenog plafona kada razmatramo žensko liderstvo odnosno mogućnosti i prepreke za uključivanje u vođenje kompanija, političkihpartija i državne uprave uopšte. Teoretičari sada koriste termin LAVIRINT. Mere koje bih predložila u cilju lakšeg prolaska kroz lavirint su sledeće:

MERE NA NIVOU DRUŠTVA

  • Promena društveno psiholoških modela

Pokrenuti brojne, koordinirane aktivnosti i mere koje se sprovode na terenu, a koje imaju za cilj promenu uvreženih tradicionalnih ideja o ulozi i mestu žene u društvu.

  • Promovisanje ženskih uzora
  • Dobri ženski uzori treba da se promovišu sistematski i na svim nivoima društva

MERE NA NIVOU DRŽAVE

  • Razvijanje servisa koji olakšavaju uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života
  • Izmena zakonske regulative po ugledu na evropske regulative

MERE KOJE ŽENE TREBA SAME DA PREDUZMU

  • Ulaganje u svoje obrazovanje i razvoj različitih veština
  • Efikasno umrežavanje
  • Mudra samopromocija

26. novembar 2013.

Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

Svake godine, 25. novembra, obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, uspostavljen 1999. godine od strane Ujedinjenih nacija. Takođe, počev od danas, pa do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava UN, sprovodi se Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja se istovremeno obeležava u preko 100 država sveta.

Podaci centara za socijalni rad u Republici Srbiji za 2012. godinu pokazuju da je 9.325 žrtava dobilo neki vid pomoći, od kojih – 4.133 žrtve fizičkog nasilja, 156 seksualnog nasilja, 2.595 psihičkog i 2.443 ostalih oblika nasilja, uključujući ekonomsko. Nasilje se uglavnom dešavalo u porodici – u 8.925 slučajeva (96 procenata). Centri za socijalni rad evidentirali su 6.121 počinioca nasilja prema deci i odraslim žrtvama; 70 procenata su lica muškog pola.

Narodna Skupština je, 31. oktobra ove godine, donela Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) – sveobuhvatan međunarodni sporazum u oblasti zaštite ženskih ljudskih prava. Konvencija ima za cilj dostizanje nulte tolerancije na nasilje u porodici i predstavlja značajan korak napred u stvaranju Evrope koja će biti sigurnije mesto za život. U suštini, Konvencija predstavlja ponovni poziv na veću ravnopravnost žena i muškaraca, jer je nasilje nad ženama duboko ukorenjeno u nejednakosti između žena i muškaraca u društvu i usađene kulture netolerancije i poricanja.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike ističe da je nasilje nad ženama u porodici rastući fenomen koji ne poznaje geografske granice. Kako nasilje nad ženama spada u najrasprostranjenija kršenja ljudskih prava širom sveta, neophodan je odlučan odgovor države i celokupnog društva s ciljem njegovog sprečavanja i zaustavljanja.

Sistem socijalne zaštite ulaže značajne napore da donese nove i unapredi postojeće propise iz svoje nadležnosti, da razvija i sprovodi sve propisane procedure u zaštiti žrtava nasilja i da kontinuirano podiže kompetencije svih profesionalaca u centrima za socijalni rad. Unapređenje kvaliteta usluga jedan je od ključnih pravaca koji sprovodimo, kao i podrška uspostavljanju održivih usluga u zajednici za žrtve nasilja u porodici.

25. novembar 2013.

Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, uz stručnu i tehničku saradnju i podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizovalo je 25. novembra u Beogradu konferenciju posvećenu „Dužnoj pažnji u borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji“. Nacionalna konferencija deo je zajedničkih aktivnosti u okviru projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“, koji se realizuje u saradnji tri agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji: UNDP, UN Women i UNICEF. Tako je prikladno obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kojim počinje međunarodna kampanja „16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama“, koja je ove godine posvećena temi „Od mira u domu do mira u svetu“.

Moderatorka konferencije bila je državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković, a pozdravne govore održali su: ministar pravde Nikola Selaković, stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine RS, Meho Omerović, direktor Policije Milorad Veljović, direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen-Lo, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Muhedin Fijuljanin, i državna sekretarka Brankica Janković, koja je podrobno obavestila učesnike i goste o najvažnijim aktivnostima na suzbijanju nasilja nad ženama u Srbiji, posebno o onome što je preduzelo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike:

 Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

Tokom proteklih deset godina, Republika Srbija postavila je mehanizme rodne ravnopravnosti na svim nivoima vlasti – zakonodavne, izvršne, kao i nezavisne nadzorne mehanizme na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Uspostavila je institucije, donela zakone i strateške dokumente s ciljem sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja, i definisala prioritete u ovoj oblasti u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011–2015). Dodatni zamah u borbi protiv nasilja nad ženama daju i međunarodni mehanizmi za zaštitu ljudskih prava žena i zaštitu od nasilja. Još jedna važna oblast zajedničkog rada je i postupanje po Zaključnim zapažanjima o Drugom i trećem izveštaju Republike Srbije podnetom Komitetu UN za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW) od 25. jula 2013. godine.

Nadležna ministarstva su aktivno angažovana u procesu sprovođenja Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, kao i posebnih protokola u pojedinačnim resorima. Ne postoje formalne prepreke za dosledno ispunjavanje obaveza Republike Srbije kao države članice međunarodne zajednice posvećene zaštiti ženskih ljudskih prava, da se predano i aktivno angažuje u oblasti prevencije i zaštite žena od nasilja.

U samoj oblasti socijalne zaštite korenite promene su se desile u institutucionalnom poimanju ove problematike. Naime, 2011. godine donet je Zakon o socijalnoj zaštiti, koji jasno prepoznaje odrasle i decu žrtve nasilja kao korisnike usluga, što ranije nije bio slučaj. Iste godine stupila je na snagu i Nacionalna strategija o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, na čijoj implementaciji se radi posebno uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, sa kojim je u periodu od 2009. do 2012. sprovođen projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“, a od 2012. sprovodi se projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“.

 Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

U saradnji sa Ujedinjenim nacijama, do sada je organizovana obuka za unapređivanje sistema zaštite namenjena mnogobrojnim profesionalnim pružaocima usluga na lokalnom nivou. Evo nekoliko primera:

  • U partnerstvu sa Pravosudnom akademijom obučeno je preko 600 sudija i tužilaca, i obuke se nastavljaju;
  • Kroz Krimilastičko-policijsku akademiju obučeno je više od 700 policijskih službenika;
  • U sradnji sa Autonomni ženskim centrom sprovedene su obuke o primeni protokola, uspostavljanju koordinisane akcije i primeni metode konferencije slučaja u 16 gradova do sada, od kojih 5 u 2013. godini. Kroz te treninge do sada je obučeno više od 600 pružalaca usluga na lokalnom nivou.

S ciljem uspostavljanja što efikasnijeg, međusektorskog odgovora na nasilje u porodici, u okviru navedenog projekta, aprila meseca 2013. godine, u saradnji četiri ključna ministarstva (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) organizovana je velika nacionalna konferencija „Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje na ženama“, na kojoj su predstavljeni opšti i posebni protokoli za zaštitu od nasilja i usvojeni zaključci o daljim zajedničkim aktivnostima.

Svi govornici su se složili da je, uz hitnu i doslednu primenu zakona i sporazuma, neophodna promena svesti prema nasilju nad ženama i nasilju u porodici, jer je nasilje – zločin.

Ministar pravde Nikola Selaković istakao je da nasilje nad ženama pogađa ne samo žrtve, nego celu porodicu. Kroz multisektorsku saradnju sistem može dati doličan odgovor na nasilje, ali se nasilje ne može značajno suzbiti bez pomoći građana. Neophodno je dizati svest o tome da je prijavljivanje nasilja dobro delo. „Lično sam uveren“, naglasio je ministar Selaković, „da je u suzbijanju nasilja najvažniji faktor porodica, gde treba da se radi na prevenciji nasilja“.


Beograd, Nikola Selaković ministar pravde i državne uprave, o adekvatnom postupanju u slucajevima nasilja nad ženama

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano navela je rezultate istraživanja OUN iz 2010. godine, koji govore da je 53 odsto žena i devojaka u Srbiji doživelo neku vrstu nasilja. „To je zastrašujuće“, kazala je Vojčakova-Solarno. „Mlade devojke su plen i navikli smo na to da su žene žrtve. A da su muškarci žrtve, šta bi bilo? Ne samo da moramo štititi žene, nego moramo raditi i sa počiniocima ovih zlodela, koji su, u većini slučajeva, i sami iskusili nasilje u svojoj porodici.“


Beograd, Brankica Janković državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, o SOS grantovima i uspostavljanju SOS telefona za žrtve nasilja

Na kraju uvodnog dela konferencije, uz prikazivanje spota Fonda B92, državna sekretarka Brankica Janković pročitala je spisak organizacija kojima su dodeljeni grantovi za SOS telefone za žene žrtve nasilja:

  1. „Astra“, Beograd
  2. Udruženje Romkinja „Osvit“, Niš
  3. „Fenomena“, Kraljevo
  4. „Gejten“, Beograd
  5. Centar za podršku ženama, Kikinda
  6. SOS ženski centar, Novi Sad
  7. Romski centar za žene i decu „Daje“, Beograd
  8. „Damad“, Novi Pazar
  9. Udruženje Roma Novi Bečej
  10. Viktimološko društvo Srbije, Beograd
  11. „Iz kruga“, Beograd

 Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

U nastavku konferencije, u popodnevnim časovima, predstavljeni su rezultati rada na prevenciji i zaštiti žena od nasilja pod okriljem zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“ u različitim sektorima rada (socijalna politika, unutrašnji poslovi, zdravstvo i civilno društvo), u različitim granama vlasti (izvršna i zakonodavna), na različiitim nivoima vlasti (od nacionalnog preko pokrajinskog do lokalnog) – čime je ukazano na kompleksnost ovog ozbiljnog društvenog problema, kao i na važnost zajedničkog, koordinisanog delovanja.

23. novembar 2013.

Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

Državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike mr Stana Božović posetila je danas grad Niš gde je na poziv Regionalne privredne komore Niš učestvovala na Petoj konferenciji ženskog preduzetništva Srbije pod nazivom ''Femina Constantia.'' Cilj ove konferencije je da doprinese stvaranju uravnoteženog društveno-ekonomskog razvoja u Srbiji, promovisanjem i podrškom punog uključivanja žena u privredne aktivnosti, kao i eliminisanju diskriminacije kroz ravnopravno učešće žena u ekonomiji, na tržištu rada i u društvenom životu Srbije.

 Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

Ekonomsko osnaživanje žena je pitanje ljudskih prava i socijalne pravde, ali takođe umanjuje siromaštvo i jača ekonomski rast i razvoj. Što je veća nejednakost u distribuciji osnovnih sredstava kao što su obrazovanje, zemlja ili kapital, to je manja šansa smanjenja siromaštvo, rekla je državna sekretarka mr Stana Božović.

Povećano učešće žena u radnoj snazi stimuliše ekonomski rast, kroz povećanu potrošnju i štednju.

Opšta situacija u Srbiji koja se odnosi na tržišta rada je :

  • Zastupljene tradicionalne rodne uloge u izboru zanimanja
  • slaba primena zakona i zakonskih normi koje daju podršku preduzetništvu
  • diskriminacija na tržištu rada
  • žene su obeshrabrene da razvijjau karijeru
  • visoka nezaposlenost
  • razlike u ukupnoj plaćenosti
  • neaktivnost žena u donošenju odluka

Državna sekretarka mr Stana Božović podsetila je da istraživanja iz 2012. godine ‘Rodni barometar’ (Marina Blagojević), pokazuju da u Srbiji postoje značajne razlike u mogućnostima dostizanja ekonomske samostalnosti između žena i muškaraca. Muškarci su češće zaposleni u privatnoj firmi, češće vlasnici ili suvlasnici privatne firme, češće poljoprivrednici (koji plaćaju zdravstveno i penziono osiguranje), češće samostalni i češće obavljaju slobodne profesije. Žene su, s druge strane, češće nezaposlene (čak 1,7 puta), češće „obeshrabreni radnici“, tj. one koje se i ne prijavljuju jer ne veruju da će dobiti posao; češće izdržavana lica (skoro tri puta češće od muškaraca); češće su domaćice (čak 20 puta češće od muškaraca) i češće su penzionerke. Ovi podaci su u skladu sa osnovnim demografskim pokazateljima vezanim za aktivnost stanovništva , naglasila je državna sekretarka Božović.

 Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

Ona je istakla da postoji ogroman neiskorišćen kreativni i poslovni potencijal žena u Srbiji i kako je rekla, muškarci češće od žena imaju ušteđevinu na svoje ime, kao mogućnost podizanja kredita (46%, u odnosu na 30% žena na položajima), i oni češće i podižu kredit na svoje ime. Međutim, čak i kada je reč o ženama i muškarcima istog obrazovnog nivoa, žene imaju znatno manju ekonomsku moć.

Posmatrano po obrazovanju, žene s visokim obrazovanjem pokazuju i najveću zainteresovanost za otvaranje privatnog biznisa, pa je njih 40% izjavilo da bi bile zainteresovane. Među muškarcima postoji slična situacija. Posmatrano po starosti, čak 47% najmlađih žena bi pokušalo da otvori privatni biznis ako bi imale mogućnosti, kao i 65% najmlađih muškaraca. Očigledno je da preduzetnička orijentacija raste u mlađim generacijama, rekla je državna sekretarka mr Stana Božović.

 Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

U Srbiji se pojačava, u skladu sa postojećom Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, podrška ženama u osnivanju ili unapređivanju sopstvenog posla, gde se podrška ženama u ekonomskoj sferi smatra jednom od najvažnijih ciljeva.

Tako je Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstva rada. zapošljavanja i socijalne politike, kroz Program sprovođenja Strategije, u 2011.i 2012. godini sprovela:

  • Studiju o pristupačnosti socijalnih servisa koji omogućavaju usklađivanje radnih uslova i porodičnog života (Jelena Sekulić);
  • Osnovano je pet ženskih e-klubova u Beškoj, Kovačima, Paraćinu, Kušićima i Ljuboviji; je i obučeno 50 žena u seoskim i prigradskim sredinama za korišćenje info komunikacionih tehnologija i za upravljanjem modernim biznisom.
  • Dodeljeno je deset grantova lokalnim organizacijama civilnog društva koje su ekonomski osnaživale žene kroz realizaciju aktivnosti lokalnih akcionih planova;
  1. “Savez za unapređenje ekonomskog položaja Kikinđanki”, Udruženje žena Artesa, Kikinda;
  2. “Izrada akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti u opštini Pantelej”, UG Plant, Niš;
  3. “Mobilna učionica Internet veština”, Opšte udruženje preduzetnika Leskovac;
  4. “Ekonomski nezavisna – rodno ravnopravna”, Asocijacija za razvoj opštine Negotin;
  5. “Žene na selu – jednake šanse i jednake mogućnosti”, UG Poljoprivrednici Homolja, Žagubica;
  6. “Unapređenje ekonomskog položaja žena kroz promociju i podsticanje ženskog preduzetništva”, Omladinski klub Stara Pazova;
  7. “Ženski kreativni centar”, Forum mladih sa invaliditetom, Trstenik;
  8. “Prvi korak”, UG Ternipe Pirot;
  9. “Vreme je za žene”, UG Zajedno, zajedno;
  10. “Ekonomsko osnaživanje žena sa ruralnog područja grada Novog Pazara”, DamaD, Novi Pazar.
  • Dodeljeno, je putem konkursa, četiri granta vlasnicama privrednih subjekata u Srbiji koje se bave seoskim turizmom za razvoj kapaciteta i bolju turističku ponudu:
  1. Knjaževac
  2. Inđija
  3. Etno sela Latkovac“, Aleksandrovac
  4. Afirmacija žena u opštini Beočin
  • Promovisano je žensko preduzetništvo u okviru TV serije ‘…O rodnoj ravnopravnosti’ gde je jedna od šet epizoda posvećena ženama preduzetnicama u Srbiji. Serija je emitovana 3 puta na RTSu.
  • Podrška izradi akcionih planova na lokalnom nivou, čime se obezbeđuju i sredstva za sprovođenje

PRAVCI RAZVOJA (Šta je potrebno razvijati u ovom smeru)

1. Izgradnja ljudskog kapitala i sposobnosti žena
Obrazovni sektor igra vodeću ulogu u implementaciji integralnog pristupa ekonomskom osnaživanju mladih.

  • Važnost pristupa žena višem obrazovanju (tehničke oblasti i IT)
  • Povećati prijavu dece za ove predmete u ranijim nivoima obrazovanja
  • Uvesti preduzetništvo u nastavni program za sve
  • Metode učenja koje ne reprodukuju postojeće društvene nejednakosti, rodne stereotipe, kvalitet obrazovanja
  • Doživotno učenje, Stručno osposobljavanje i programi za tržište rada, koji ne reprodukuju rodne stereotipe, razvijaju se koristeći rodno osvešćen pristup
  • Programe mentorske pomoći početnicama od strane iskusnih poslovnih žena

2. Jačati linije solidarnosti i saradnje umesto takmičarskog odnosa oko ograničenih resursa. Realno, potrebno je ukazivati na obrasce razmene, povezanosti, solidarnosti, pomoći, koji postoje u društvu i omogućuju njegov opstanak. Ovde leži potencijal i neophodan uslov za pronalaženje razvojnih alternativa koje će proširivati emancipatorske potencijale za veliku većinu ljudi.


3. Pristup vlasničkim i imovinskim pravima – spremnost i prihvatanje žena da traže svoja prava jer obezbeđuje ekonomsku sigurnost i pristup kreditima, putem:

  • zakonskih mera, kao prvi korak
  • povećanje svesti, spremnosti da se zahteva i bude društveno prihvatljiva
  • jača podrška uspešnoj implementaciji zakona
  • trening pravnog sistema

4. Saradnaj sa finansijskim isntitucijama, kao i poboljšati pristup fondovima za razvoj preduzetništva


5. Prepoznati i nagraditi žene za njihovu ključnu ulogu u preduzetništvu

Primer je dodela nagrade ‘Žena zmaj’ koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena svake godine.


6.Promovisati medijski uspešne poslovne žene

Govoreći o značaju institucija, državna sekretarka mr Stana Božović, rekla je da je za održivi razvoj važna izgradnja i razvoj nacionalnih institucija institucija i institucionalnih mehanizama za uspostavljanje rodne ravnopravnosti, kao i uključivanje rodne perspektive u najznačajnije državne strategije. Najvažnije institucije/organizacije koje su poslednjih godina uspostavljene, sa ciljem poboljšanja ekonomskog položaja žena su:

  • Uprava za rodnu ravnopravnost
  • Zaštitnik ravnopravnosti
  • Savet za ravnopravnost polova Republike Srbije
  • Odbor za ravnopravnost polova Narodne Skupštine Republike Srbije
  • Zaštitnik građana
  • Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Vojvodine
  • Odbor za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine
  • Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova
  • Pokrajinski ombudsman
  • Lokalne komisije za ravnopravnost polova

 Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

Državna sekretarka mr Stana Božović posetila je i Sigurnu kuću u Nišu koja je otvorena krajem 2011. godine i prilikom obilaska nije krila zadovoljstvo što su uslovi za boravak korisnika veoma dobri. Zanimljivo je da niška Sigurna kuća ima i Internet sobu gde se žene mogu informisati o konkursima za posao jer ekonomska nezavisnost je najvažnija za žene žrtve nasilja, rekla je ovom prilikom državna sekretarka mr Stana Božović. Osmoro ljudi je zaposleno u niškoj Sigurnoj kući a trenutno je u njoj deset korisnika , pet žena i petoro dece. Kapacitet ove Sigurne kuće je prema rečima direktorke Sonje Šćekić 25 osoba.

Od početka 2013. godine pa do sada, utočište u Sigurnoj kući u Nišu je pronašlo 46 žena i 76-oro dece. Od ukupnog broja žena koje su boravile u Sigurnoj kući njih 50% se potpuno osamostalilo, a 50% se vratilo kod nasilnika.

21. novembar 2013.

Regionalna konferencija „Zaštita prava zaposlenih“

Inspektorat za rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, u saradnji sa Saveznim Ministartsvom za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača Republike Austrije i Međunarodnom organizacijom rada, organizuje 21. i 22. novembra 2013. godine, dvodnevnu regionalnu konferenciju „Zaštita prava zaposlenih“. Posebna pažnja će biti posvećena suzbijanju rada „na crno“, odnosno borbi protiv raznih oblika ilegalnog – neprijavljenog rada, i prevenciji u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

 Regionalna konferencija „Zaštita prava zaposlenih“

Konferenciju, kojoj prisustvuju predstavnici Austrije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske, Federacije BiH, Brčko Distrikta i Makedonije, otvorili su državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Stana Božović i ambasador Republike Austrije, njegova ekselencija Johanes Ajgner.

 Regionalna konferencija „Zaštita prava zaposlenih“

U narednom periodu predstoji veliki posao kako u organizaciji, tako i u funkcionisanju Inspektorata za rad u Republici Srbiji. Osnovni cilj, da i pored obimnog posla koji u implementaciji propisa iz oblasti rada i bezbednosti i zdravlja na radu, kao i suzbijanju rada na crno, ima ova inspekcija, pređe, pored sankcionisanja i na savetodavni metod rada, istakla je Stana Božović. Vlada i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike neće dozvoliti diskriminaciju radnika rekla je državna sekretarka Božović i poseban akcenat savila na prevenciju i istakla da je namera Vlade što dokazuje i nedavno doneta Strategija za bezbednost i zdravlje na radu od 2013. do 2017. godine, da se broj povreda i profesionalnih oboljenja svede na što manju meru.


Beograd, Stana Božović državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, o akcentu na prevenciji zaštite na radu

Direktor Inspektorata za rad, Dragoljub Peurača rekao je da je zahvaljujući preventivnom radu Inspektorata, kao i zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka protiv nesavesnih poslodavaca, u prvih devet meseci ove godine broj povreda na radu opao za 25 odsto, dok je upola manji broj teških povreda i povreda sa smrtnim ishodom, u odnosu na isti period 2012. godine.

On je kazao da u Srbiji radi 255 inspektora na 1.336 privrednih subjekata i naglasio da je taj broj nedovoljan i da je potrebno uposliti nove ljude kako bi zaštita prava radnika bila efikasnija.



Beograd, Dragoljub Peuraca Inspektorat za rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, o radu Inspektorata

Ambasador Republike Austrije u Beogradu Johanes Ajgner je naglasio da je organizovanje ovakvog skupa dokaz dobre saradnje dve države i resornih ministarstava. "Ovo je izuzetno važna tema i ovakav skup je i doprinos jačanju i produbljivanju regionalne saradnje. To je prilika da se preuzmu primeri dobre prakse, što je izuzetno značjano", ocenio je Ajgner.

Dvodnevnom skupu prisustvuju predstavnici Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a osim smanjenja rizika i unapređivanja bezbenosti na radu, razgovaraće se i o suzbijanju sive ekonomije kao i primeni direktiva Evropske unije.

21. novembar 2013.

Sa civilnim društvom o nasilju nad ženama

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije i Ministarsvo rada, zapošljavanja i socijalne politike održali su, danas u Palati Srbija, sastanak organizacija KOCD mreže i Ministarstva, pod nazivom „Nasilje nad ženama“.

 Sa civilnim društvom o nasilju nad ženama

U ime Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike skupu su se obratili državni sekretar Brankica Janković i načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite Dragan Vulević, a u ime Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom govorila je Milena Banović, šef Odseka za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Na sastanku je bilo reči o uslugama za žene žrtve nasilja (SOS telefon, smeštaj žrtava), o postupanju CSR po službenoj dužnosti u slučajevima porodičnog nasilja, o postupanju prema ženama iz marginalizovanih grupa (migrantkinje, Romkinje, žene sa sela, starice), kao i o saradnji centara za socijalni rad i organizacija civilnog društva na lokalu.

20. novembar 2013.

Zajedno smo jače

Seminari poput današnjeg uvek su zgodan momenat da se skrene pažnja na neophodnost uključivanja žena u domen politike i odlučivanja. Žene su u nepovoljnijem položaju od muškaraca u mnogo sfera života, ali se njihovo odsustvo najviše vidi upravo u sferi politike i javnog života, jer je ova sfera građanima/kama zbog karaktera javnosti posla i najvidljivija. Situacija je posebno alarmantna kada govorimo o mladim ženama u političkom životu, to su žene do 30 godina starosti, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike mr Stana Božović na otvaranju seminara ''Rodna ravnopravnost za mlade političarke.''

Želim da spomenem situaciju u Narodnoj skupštini. Od 250 poslanika u Skupštini Srbije 84 je žene, odnosno 33,6%. Srbija danas može da se pohvali ovim procentom, budući da neke od mnogo razvijenijih evropskih zemalja imaju manje žena u predstavničkim telima. Ipak, ostaje nam da radimo na povećanju broja žena u skupštinskim delegacijama, šefica poslaničkih grupa, kao i skupštinskih odbora, istakla je državna sekretarka Božović.

 Zajedno smo jače

Posebno je zanimljiv podatak o starosnoj strukturi narodnih poslanika i poslanica u trenutnom sazivu Narodne skupštine. Naime, u rasponu od 1980og do 1989og godišta, dakle između 24 i 33 godine (to su najmlađi poslanici/ce) samo je 24 osobe, što je manje od 10 procenata ukupnog broja članova/ica Skupštine.

U Vladi RS pre rekonstrukcije bilo je čak pet žena na ministarskim pozicijama, odnosno nešto više od 26%. Nakon rekonstrukcije imamo neslavan broj od samo 2 žene i na tome treba da se radi. Ministarke se po broju još uvek nisu približile muškim kolegama, ipak smatram da smo krenuli u dobrom smeru i očekujem da će ministarke svojim primerom podstaći i druge uspešne žene da krenu njihovim putem, naglasila je državna sekretarka Stana Božović.

 Zajedno smo jače

Ne postoje precizni podaci koliko se mladih žena u okviru političkih stranaka danas u Srbiji aktivno bavi politikom i radićemo posebno na tome da napravimo bazu podataka o ženama uopšte, a posebno o mladim ženama koje su u politici.

Danas u Srbiji postoji niz zakonskih i institucionalnih mehanizama kojima se štite ženska prava. Postavili smo odličan okvir i obrazac koji treba da sledimo. Srbija ima Zakon o ravnopravnosti polova iz 2009. godine kojim se reguliše ravnopravnost žena i muškaraca, ali se i niz drugih zakona na različite načine bavi položajem žena u društvu, podsetila je državna sekretarka Božović.

 Zajedno smo jače

Takođe, imamo kompletno ustanovljen institucionalni okvir na republičkom, ali i pokrajinskom i lokalnom nivou. Nacionalna strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2010-2015) krovna je strategija u oblasti rodne ravnopravnosti, a Akcioni plan za implementaciju Nacionalne strategije sprovodi se već tri godine u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 Zajedno smo jače

Srbija sprovodi prioritetne oblasti Nacionalnog akcionog plana koji u ovoj fazi traje od 2013. – 2015. godine.

Trogodišnji projekat bavi se poboljšanjem položaja žena u 3 oblasti:

  1. politika i odlučivanje,
  2. poboljšanje ekonomskog položaja žena ,
  3. podizanje svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti kroz rad sa medijima.

Sredstva smo obezbedili zahvaljujući donatorima iz Švedske (Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju) koji su u svojim društvima odavno prepoznali važnost uvođenja principa rodne ravnopravnosti. Bitno je naglasiti da je Kraljevina Švedska finansirala i prvu i drugu fazu sprovođenja Nacionalnog akcionog plana, koje su za nama, a putem kojih su ostvareni zapaženi rezultati, rekla je državna sekretarka Stana Božović.

 Zajedno smo jače

Vrlo je važna činjenica da je jedan od prioriteta ovogodišnjeg Programa za implementaciju prioriteta Nacionalnog akcionog plana osnaživanje žena u javnom i političkom životu čime se šalje jasna poruka da je nama, kao društvu koje pretenduje da bude uređeno po EU standardima, važno da žene budu što vidljivije, da ravnopravno učestvuju u svim aspektima odlučivanja.

Na kraju, izuzetno mi je drago što danas ovde vidim predstavnice različitih političkih partija, mlade žene koje žele aktivno da učestvuju u procesima odlučivanja na različitim nivoima i koje žele da napreduju i spremne su da uče nove veštine kako bi postigle svoje ciljeve. Kao što ste već upoznate, na treningu ćete pričati o rodnoj ravnopravnosti, značaju učešća žena u procesima odlučivanja, međunarodnim dobrim primerima prakse, izgradnji liderskih sposobnosti i kako da komunicirate sa predstavnicima medija.

 Zajedno smo jače

Ali se nadam da ćete tokom ova tri dana shvatiti i značaj dijaloga, međusobne saradnje i podrške koje žene aktivne u političkom životu mogu da pruže jedna drugoj, bez obzira na to koju političku partiju predstavljaju. Rodna ravnopravnost, ostvarivanje jednakih mogućnosti za oba pola i zaštita ženskih ljudskih prava su pitanja oko kojih bi sve žene aktivne u politici trebalo da se ujedine, jer ujedinjene mi smo glasnije, jače i snažnije, i u mogućnosti da se izborimo za poboljšanje položaja svih žena u Republici Srbiji.

Volela bih i da znate da ću smatrati svojim ličnim profesionalnim uspehom ukoliko vas za desetak godina vidim na značajnim političkim funkcijama kao štop su narodna poslanica, državna sekretarka, ministarka, premijerka i predsednica države, zaključila je državna sekretarka Stana Božović.

20. novembar 2013.

Međunarodni dan deteta

Danas, 20. novembra, u celom svetu se, po preporuci Ujedinjenih Nacija, obeležava Međunarodni dan deteta. Prvi put, ovaj dan proklamovan je 1925. godine, na Svetskoj konferenciji o dobrobiti dece, a proglašen je 1954. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija. Pet godina kasnije, 1959. godine, usvojena je Deklaracija o pravima deteta, da bi se nakon 30 godina usvojila Konvencija o pravima deteta. Konvenciju o pravima deteta UN Srbija je ratifikovala decembra 1990. godine, a 2002. godine i oba njena fakultativna protokola (Fakultativni protokol o prodaji dece, dečijoj prostituciji i dečijoj pornografiji i Fakultativni protokol o učešću dece u oružanim sukobima).

 Međunarodni dan deteta

Inače, Konvencija o pravima deteta je otvorena za potpise baš na današnji dan, 20. novembra 1989. godine. Ona postavlja temelj za bolji život dece i predstavlja najšire prihvaćen dokument o ljudskim pravima u svetu. Konvencija identifikuje, između ostalog, pravo na život, pravo na zaštitu od iskorišćavanja i zuloupotrebe i pravo na punu participaciju u odlučivanju u porodici, kulturnom i društvenom životu. Konvencija je postala univerzalno prihvaćena mera globalne odgovornosti prema deci i efikasno sredstvo za unapređenje uslova i promociju okruženja povoljnog za život i razvoj deteta.

Obeležavanjem Međunarodnog dana deteta, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike koristi priliku da ukaže na potrebu zajedničkog delovanja svih segmenata našeg društva s ciljem punog ostvarivanja prava deteta, koja su proklamovana međunarodnim, kao i domaćim dokumentima. Takođe, posebno ukazujemo na neophodnost zajedničkih napora u unapređenju položaja dece, naročito dece pogođene siromaštvom, zloupotrebom, nasiljem i ekspoatacijom, kao i različitim vidovima diskriminacije.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike podseća javnost na poruku Generalnog Sekretara UN, koji je 2001. godine, na Svetskom samitu za decu, izjavio: „Svi smo mi nekada bili deca. I svi zajedno delimo želju da ostvarimo dobrobit naše dece, koja su uvek bila i nastaviće da budu najuniverzalnija i najdragocenija težnja čovečanstva“.

19. novembar 2013.

Zaštita dece od diskriminacije

Odbor za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije, uz podršku Unicefa, priredio je 19. novembra 2013. godine Treće javno slušanje razgovora o temi „Predstavljanje posebnog izveštaja poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji dece u Srbiji“, kojem je prisustvovala i državni sekretar Brankica Janković.

 Zaštita dece od diskriminacije

Gospođa Janković je naglasila spremnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, na čelu sa potpredsednikom Vlade Srbije dr Jovanom Krkobabićem, na dalji zajednički rad sa nadležnim državnim i društvenim organima i organizacijama u borbi protiv svih vrsta diskriminacije, posebno diskriminacije dece. Takođe, istakla je da su ovakvi događaji dobra prilika da se čuje glas dece i mladih i da je to najbolji način njihovog učešća u kreiranju politika u ovoj oblasti.

 Zaštita dece od diskriminacije

U uvodnom delu javnog slušanja govorili su dr Nebojša Stefanović, predsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora za prava deteta, Mišel San-Lot, direktor Unicefa u Srbiji, i dr Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

 Zaštita dece od diskriminacije

Izveštaj, koji je urađen uz podršku Unicefa i sadrži podatke o diskriminaciji dece i o stereotipima, predrasudama i diskriminatornim stavovima među decom, predstavili su članovi Panela mladih poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz svih krajeva Srbije, uzrasta od 15 do 18 godina, koji sebe nazivaju „Isterivači diskriminacije“.

18. novembar 2013.

Martinović: Prevaziđene norme moraju se menjati

Intervju dnevnom listu Dnevnik, 18. novembar 2013.

Mada svetlost dana još nije ugledao zvanični predlog novog Zakona o radu, već sada je jasno da s novim radničkim pravilima mnogi neće biti zadovoljni. Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i šef Radne grupe za izradu predloga Zakona o radu Zoran Martinović u intervju “Dnevniku” objašnjava da postoji mnogo razmimoilaženja među socijalnim partnerima o predlogu “radničkog ustava”, ali i izražava uverenje da je dogovor blizu i da će predlog uskoro biti predstavljen javnosti.

 Martinović: Prevaziđene norme moraju se menjati

– Programom rada Vlade Srbije određeno je da se ovaj zakon donese do kraja godine. Međutim, moramo voditi računa da se do kraja obezbedi što veći stepen saglasnosti svih aktera u ovom procesu i nađu održiva rešenja koja u najvećoj meri zadovoljavaju sve strane. To bi svakako ovaj rok produžilo, ali neznatno, najdalje za januar sledeće godine – najavljuje Martinović. – Najveća mimoilaženja među socijalnim partnerima su, inače, kod načina uređivanja fleksibilnih oblika rada. Konkretno, rad agencija za privremeno zapošljavanje je najteže pitanje, s obzirom na to da je u pitanju potpuna novina i nepoznanica. Dosta je, takođe, razlika i kada je reč o pogledu na odredbe o sindikalnim pravima, načinu utvrđivanja reprezentativnosti sindiklanih i poslodavačkih organizacija, proširenom dejstvu kolektivnih ugovora, načinu utvrđivanja zarada, kao i uslovima otpuštanja u slučaju povrede radne displine.

Postoji strah sindikata, pa i samih radnika, da će liberalniji Zakon o radu, kakav inače postoji u većini evropskih država, ovde biti iskorišćen da bi se radnici lakše otpuštali a ne zapošljavali. Koliko je taj strah opravdan i ima li država kapacitete kojima može da zaštiti radnike?

– Činjenica je da trenutni stepen ostvarivanja, bolje reći neostvarivanja prava zaposlenih, ostavlja prostor za takve rezerve. Opet, ne možemo zagovarati načelo apsolutne nepromenjivosti pojedinih zakonskih normi, koje su se posle osam godina primene pokazale prevaziđenim. Ono što mi sada predlažemo izazvano je obavezom daljeg usklađivanja radnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima i potrebama prakse. Mi sa ovim reformama kasnimo u odnosu na druge zemlje u okruženju, a da ne govorimo o zemljama EU. Ipak, sigurno je da smo kroz date predloge imali u vidu obezbeđenje zagarantovanih prava zaposlenih.

Iz izjava predstavnika poslodavaca, sindikata i države stiče se utisak da nema velikih neslaganja oko rada na određeno vreme. Da li je to tako?

– Možda je ovo pitanje predimenzionirano u pogledu značaja trajanja rada na određeno vreme, jer se radi o razlikama oko kojih se, siguran sam, može postići kompromis koji će zadovoljiti sve strane. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike dalo je predlog da rad na određeno vreme, umesto dosadašnjih 12, traje maksimalno 24 meseca. Ponudili smo i neke izuzetke kada može trajati i duže, recimo 36 meseci za zapošljavanje lica starijih od 52 godine ili lica koja su duže od godinu dana na evidenciji službe za zapošljavanje, kao i za novoosnovane poslodavce. Time želimo da damo podsticaj većem zapošljavanju teže zapošljivih kategorija, ali i šansu novim poslodavcima da nađu svoje jasno mesto na tržištu. Vrlo smo blizu dogovora o ovom predlogu.

18. novembar 2013.

Fondacija „Novak Đoković“, UNICEF i Ministarsvo realizuju projekat „Porodični saradnik“

Porodični saradnik je trogodišnji, potpuno nov i inovativan projekat, čiji su ciljevi višestruko značajni, a koji Fondacija „NovakĐoković“ finansira sa 750.000 američkih dolara. Podržava ga i UNICEF, a realizuje se u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, za sada, u 50 porodica u četiri grada u Srbiji – Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

Pilot usluga se trenutno sprovodi u okviru četiri dečja doma – u Zvečanskoj u Beogradu, „DuškoRadović“ u Nišu, Centru za razvoj "Kneginja Ljubica" u Kragujevcu i SOS Dečijem selu u Novom Sadu. Ovu uslugu pruža ukpuno 16 porodičnih saradnika kojima je obezbeđena podrška stručnih timova, a porodice-korisnike upućuju centri za socijalni rad.

 Fondacija „Novak Đoković“, UNICEF i Ministarsvo realizuju projekat „Porodični saradnik“

– Fondacija „Novak Đoković“ – ističe direktorka Jelena Ristić – jako veruje u ovaj projekat, koji je za nas od strateške važnosti. Uvođenje potpuno nove usluge u sistem socijalne zaštite traži izuzetne napore, i naši partneri su obavili odličan posao. Sve porodice učestvuju u usluzi maksimum šest meseci i ja sam sigurna da ćemo imati značajne rezultate. Jasno je da je teška ekonomska situacija oslabila i najjače porodice, ali one su stub našeg društva i mi ćemo učiniti sve da omogućimo da nam porodice ostaju na okupu, a deca uz roditelje. Cilj nam je da kroz ovaj projekat dopremo do preko hiljadu dece u periodu od dve godine.“ - rekla je Jelena Ristić, direktorka Fondacije "Novak Đoković".

Cilj usluge Porodični saradnik jeste da stručno lice svakog dana posećuje određenu porodicu kako bi joj pružilo praktičnu podršku u rešavanju svakodnevnih izazova, porodičnih nesuglasica i problema. Takođe, porodični saradnik je svojevrsni „most” između porodice i zajednice: pomaže pri upisu deteta u vrtić ili dnevni boravak, ali i u prikupljanju dokumenata za obezbeđivanje finansijske podrške porodici, kao i u organizaciji lečenja članova porodice. Podstiče i pomaže uključivanje dece u kreativne ili sportske aktivnosti u zajednici.

 Fondacija „Novak Đoković“, UNICEF i Ministarsvo realizuju projekat „Porodični saradnik“

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike pažljivo prati pilotiranje ove usluge i, ukoliko ona bude imala značajan učinak, postaće integralni deo sistema socijalne zaštite.

– Za Vladu Srbije i naše Ministarstvo ovo je veoma važan projekat jer podržava našu strategiju smanjenja broja dece u institucijama. Sa druge strane, veoma je važno da se sa porodicama što više danas radi jer su izazovi mnogostruki i samim tim mogućnosti kriza, u kojima deca na kraju budu izmeštena iz porodica, mnogo veće. Kada budemo imali mir, razumevanje i članove na okupu u što većem broju porodica, a plan je da u toku tri godine ovim projektom bude obuhvaćeno više od 400 porodica, znaćemo da smo uradili pravu stvar, a sada smo sigurni da smo na dobrom putu”, rekla je Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 Fondacija „Novak Đoković“, UNICEF i Ministarsvo realizuju projekat „Porodični saradnik“

– Usluga Porodični saradnik zasnovana je na uverenju da je izmeštanje deteta iz porodice i smeštanje u dom ili hraniteljsku porodicu stresno i bolno iskustvo, jer dovodi do kidanja odnosa sa ljudima koji su sa decom bliski i puno im znače. Zato je toliko važno jačanje prirodne porodice – kad god se smatra da porodica može da se osnaži kroz podršku i kad god je procenjeno da je to u najboljem interesu deteta – rekla je Katlin Brašić, rukovodilac Programa dečje zaštite UNICEF-a.

Kako bi stekli sve neophodne veštine, porodični saradnici su dobili dodatnu obuku od strane stručnjaka Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

– Zavod je preuzeo vodeću ulogu u koncipiranju same usluge Porodičnog saradnika, a sada prati primenu usluge, jer želimo da tačno utvrdimo koje koristi ugrožene porodice od nje mogu da imaju. Prve impresije su odlične, ali pravu procenu doprinosa ove usluge možemo imati tek posle godinu dana primene – tvrdi Božidar dakić, direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

15. novembar 2013.

Razvoj pravednog društva kroz unapređivanje rodne ravnopravnosti

Državna sekretarka Stana Božović dala je svoj doprinos Naprednoj školi omladinskog liderstva u jugozapadnoj Srbiji koja se održala prošle nedelje na Zlataru održavši predavanje „ Rodna ravnopravnost i razvoj pravednog društva – Kako se boriti protiv neravnopravnosti i promovisati rodnu ravnopravnost“.

Predstavivši osnovna strateška dokumenta Republike Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti Stana Božović naglasila je da je jedino ravnopravnim učestvovanjem u razvoju društva moguće graditi bolji sistem i budućnost Srbije. Državna sekretarka upoznala je učesnike ove škole sa statističkim podacima koji nesumnjivo ukazuju na neravnopravno učešće žena u politici ali je ukazala i na pomake koji se čine izmenama zakona i jasnim stavom Vlade Republike Srbije da je rodna ravnopravnost politika koju će sprovoditi.

 Razvoj pravednog društva kroz unapređivanje rodne ravnopravnosti

„Razvijajući vrednosti pravednog društva kao što je rodna ravnopravnost politički sistem naše zemlje jača i multikulturnu zajednicu a samo zajedničkim radom i zalaganjima svih građana Srbije možemo planirati bogatu i sigurnu budućnost“ istakla je Stana Božović.

Nacionalnim akcionim planom za sprovođenje strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti planirane su aktivnosti osnaživanja mladih političarki u cilju povećanja broja žena na mestima odlučivanja, ove aktivnosti pored Ministarstva sprovode i organizacije civilnog društva uz pomoć međunarodnih organizacija.

Naprednu školu omladinskog liderstva u jugozapadnoj Srbiji organizovao je kulturni centar DamaD iz Novog Pazara u okviru projekta Unapređenje ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji koji podržava UNDP. Škola je okupila 50 mladih predstavnika političkih stranaka od 19 do 28 godina iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja.

15. novembar 2013, Beta

Martinović: "Sporne agencije za zapošljavanje"

Usaglašen je veliki broj odredbi kod izmena Zakona o radu, ali je i dalje sporno uvođenje agencija za zapošljavanje. Na skupu o mogućnostima zapošljavanja mladih, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Zoran Martinović, izjavio je agenciji Beta da su te odredbe na Radnoj grupi za izmene Zakona o radu prihvaćene bez ikavih primedbi, sa određenim intervencijama.

 Martinović: Sporne agencije za zapošljavanje

"Mislim da smo se dogovrili oko rada na određeno vreme, oko načina isplate otpremina, sa nekim još otovrenim detaljima. Dogovorili smo se i oko načina korišćenja godišnjeg odmora, oko organizacije radnog vremena i oko nekih dodatnih prava koja se uređuju i međunarodnim direktivama", rekao je Martinović. Kao dodatna prava koja bi trebalo da budu deo Zakona o radu, Martinović je naveo bolji položaj trudnica i porodilja, zaposlenih koji rade u noćnim smenama, zaposlenih koji rade na poslovima sa uvećanim rizikom. "U tom delu svakako ćemo unaprediti položaj tih kategorija", istaka je državni sekretar.

Prema rečima Martinovića, u pregovrima socijalnih partnera oko Zakona o radu još je sporno pitanje uvođenja agencija za privremeno zapošljavanje. "Postoje određene dileme u vezi sa tim da li bi u ovom trenutku trebalo da se uvedu agencije za privremeno zapošljavanje. Videćemo da li smo spremni da ovaj institut uvedemo u ovom trenutku ili će to ostati za neki naredni period", rekao je državni sektretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Kako je napomenuo, "postoje rezerve gotovo svih učesnika u procesu kako bi se ovaj institut odrazio na, ionako, težak položaj zaposlenih na tržištu rada i da li bi tu bilo prostora da se smanji stepen prava zaposlenih".

Martinović je istakao da Radna grupa za izmene i dopune Zakona o radu intenzivno radi i da će ovih dana pokušati da da jasne stavove svih učesnika u tom procesu oko pitanja koja su ponuđena. "I danas intenzivno traje rad Radne grupe za izmene i dopune Zakona o radu i trajaće i ovih dana sve dok ne pređemo sve planirane izmene koje je Ministartvo kandidovalo za pregovore sa socijanim partnerima", rekao je on.

Martinović je naglasio da se očekuju stavovi sindikalnih organziacija vezani za položaj sindikalnih predstavnika, za stepen njihovih prava, za krug lica koja bi trebalo da uživaju zaštitu, kao i oko načina utvrđivanja reprezentativnosti i proširenog dejstva kolektivnih ugovora.

14. novembar 2013.

Usvojena Strategija bezbednosti i zdravlja na radu

Vlada Republike Srbije usvojila je danas Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine.

Opšti cilj Strategije je unapređenje i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva, odnosno unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru, odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.

Strategija teži da se u ovom periodu broj povreda na radu smanji za 5%, u odnosu na evidenciju povreda na radu koju vodi Inspektorat za rad.

Strategijom se predviđa ostvarivanje pojedinačnih ciljeva, i to:

  1. donošenje zakona, podzakonskih propisa i drugih opštih akata o bezbednosti i zdravlju na radu u cilju usaglašavanja sa propisima EU i MOR-a, kao i njihova implementacija i istovremeno podsticanje socijalnih partnera da se pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pre svega regulišu kroz sistem kolektivnog pregovaranja;
  2. dalje razvijanje i usvajanje mehanizama i procedura za sprovođenje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu (integrisana inspekcija rada);
  3. utvrđivanje opcija za uvođenje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, radi obezbeđivanja naknade štete;
  4. podizanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti na radu kod učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;
  5. kontinuirana edukacija/obuka stručnih i odgovornih lica za bezbednost i zdravlje na radu i drugih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  6. uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu;
  7. unapređenje uloge službe medicine rada u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu kroz praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih;
  8. promocija kulture prevencije i primera dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih, obrazovnih ustanova i države (udruženja poslodavaca, sindikati, inspekcija rada, školstvo, fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, i dr.).

Održan je i prvi sastanak povodom organizacije takmičenja za dodelu priznanja za 2014.godinu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu a u vezi obležavanja Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.

12. novembar 2013.

Položeni venci na vojničkom groblju u Kovinu

Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković 12. novembra 2013. godine prisustvovao je ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti kraj spomen obeležja ratnicima sahranjenim na Vojničkom groblju u Kovinu 1915. godine. Spomenik je podignut na mestu gde su zajedno sahranjeni pripadnici srpske, austrougarske i nemačke vojske zajedničkim zalaganjem i sredstvima Opštine Kovin, Izvršnog veća Vojvodine-Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i nosi naziv spomenik „Mira i razumevanja“.

 Položeni venci na vojničkom groblju u Kovinu

Kao i svake godine vence su položili predstavnici Vojske Srbije, ambasade Austrije, Republike Mađarske, SR Nemačke i drugi. Posle ceremonije polaganja venaca u Centru za kulturu u Kovinu otvorena je dokumentarna izložba fotografija posvećena učešću žena u Velikom ratu.

 Položeni venci na vojničkom groblju u Kovinu

12. novembar 2013.

Jednakost za sve

Danas su u Vladi Republike Srbije potpisali Protokol o poslovno-tehničkoj saradnji državna sekretarka mr Stana Božović ispred Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Uprave za rodnu ravnopravnost, državna sekretarka Milana Rakić ispred Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i Zoran Krejović ispred Republičkog geodetskog zavoda.

 Jednakost za sve

Potpisivanje protokola predstavlja početak saradnje na programu inkluzivne reforme zemljišne administracije pod nazivom ''Jednakost za sve.'' Osnovni cilj programa je unapređenje nivoa informisanosti i senzibilizacija osoba sa invaliditetom i seoskih žena o pravima na posedovanje movine.

Potpisavanju Protokola prisustvovali su i članovi tima koji će raditi na programu a njega čine :

  • Mira Marjanović, vodi Tim, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
  • Jelena Ivanović, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja
  • Milica Čolaković, Republički Geodetski zavod
  • Vasilija Živanović, Republički geodetski zavod
  • Srđan Dabić, Republički Geodetski Zavod


Sa velikom zadovoljstvom sam danas ovde da ozvaničimo, potpisivanjem Protokola, početak veoma značajne saradnje između Uprave za rodnu ravnopravnost, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, sa Republičkim Geodetskim zavodom i Ministarstvom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja na zajedničkom programu inkluzivne reforme zemljišne administracije, ''Jednakost za sve''.

Zadovoljstvo mi je, jer time počinjemo rad na jednoj izuzetno važnoj a zapostavljanoj temi, a to je poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života seoskih žena i osetljivih grupa, rekla je državna sekretarka mr Stana Božović.

 Jednakost za sve

Često se čuje da nema vremena za rodnu ravnopravnost, da ima važnijih tema, kao što su demokratizacija, proces pristupanja Evropskoj uniji ili ekonomski razvoj. Mi nemamo vremena da zapostavljamo rodnu komponentu. Iskustva iz razvijenih zemalja, naročito Švedske, Norveške, Finske, upozoravaju nas, da nema uspešne demokratizacije, uspešnog ekonomskog razvoja bez rodne ravnopravnosti, da samo reforme koje adekvatno uključuju rodnu ravnopravnost vode željenoj transformaciji društva. Ne možemo sebi dozvoliti luksuz da ovu temu ignorišemo, upozorila je državna sekretarka Božović.

Program koji započinjemo zajedno, tiče se upravo jedne od najosetljivijih i najzanemarenijih grupa žena, sa vrlo malo programa podrške, seoskih žena.

 Jednakost za sve

Žene, da bi bile nezavisne, moraju biti ekonomski nezavisne, naglasila je državna sekretarka Stana Božović.

Seoske žene su ekstremno diskriminisane u odnosu vlasništva nad zemljištem, one pripadaju grupi diskriminisanih žena i kao članice poljoprivrednih gazdinstava bez sopstvenog poseda i kao žene koje održavaju domaćinstvo bez naknade, radeći na poljoprivrednim gazdinstvima bez prava odlučivanja niti uživanja na osnovu ostvarenog rada, često u ropskom položaju, često bez osnovnih ljudskih prava, prava na odlučivanje o sopstvenom životu.

Tako, 13% svih žena i 24% žena starosti od 55 do 64 godine (a 4% i 2% muškaraca) ima status pomažućeg, odnosno neplaćenog člana domaćinstva koji radi u porodičnoj radnji ili na poljoprivrednom imanju, bez socijalnog i penzijsko-invalidskog osiguranja. U okviru broja upisanih lica na zemljišnim parcelama sa registrovanim jedinstvenim matičnim brojem (33% od ukupnog broja parcela), samo oko 28% je vlasništvo žena).

Jedna petina seoskih žena u Srbiji nema rešen socijalni status, naglasila je državna sekretarka mr Stana Božović.

Proces jačanja patrijarhalnih obrazaca je široko rasprostranjenih u ruralnim sredinama, obrazaca ne mnogo različitih od srednjevekovnih. Žena se nakon udaje seli u domaćinstvo supruga, ne zadržavajući niti unoseći imovinu kao i patrijarhalan model nasleđivanja zemljišta, po kojem žena, od roditelja ili rođaka nasleđeno zemljište poklanja, po običajnom zakonu, bratu ili drugom muškom rođaku. Ovaj obrazac života se ne razlikuje od srednjevekovnog. Ona se seli na imanje supruga, bez imovine, bez prihoda, što ih stavlja u položaj zavisnosti, u ekonomskom ali i ličnom smislu.

Vlasništvo nad zemljom predstavlja ključnu osnovu za promenu formalnog statusa seoskih žena i samim tim ostvarivanje svojih osnovnih ljudskih prava, socijalnih i ekonomskih prava (penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja), , dobijanje statusa ekonomski nezavisnog člana domaćinstva (utičući na dignitet žena, ali i mogućnosti sopstvenog poslovanja, dobijanje finansijske podrške kroz javne konkurse, subvencije ili bankarske kredite za razvoj poljoprivredne proizvodnje ili neke druge delatnosti).

Pilot projekti koje je izvela Nemačka međunarodna agencija za razvoj (GIZ), podržavajući žene da postanu vlasnice poljoprivrednog zemljišta, doveli su do jasne promene u stavovima sa stanovišta rodne ravnopravnosti, čak i potpuno suprotnih uobičajenim. Najviše su tome doprinelo kontinuirano podizanje svesti.

Zato je potrebno, započeti sveobuhvatno poboljšanje njihovog položaja, istakla je državna sekretarka Božović.

Za početak, potrebno je uvesti da se prilikom upisa vlasništva nad zemljom, u katastarskim registrima, vodi jasna statistika vlasništva po polu.

Potrebno je modernizovati život na selu, kontinuiranim povećanjem svesti o odgovornosti i žena i muškaraca u društvenom i ekonomskom životu na selu i praktičnim posledicama, potrebno je uvođenje većih mogućnosti pristupa servisima i informacijama, naglasila je državna sekretarka Božović.


Ovo je izvodljivo samo uz saradnju institucija, nacionalnih ali i lokalnih, uključivanjem svih potencijala na lokalu, kroz adekvatne politike ruralnog razvoja koje uključuju rodni aspekat.

Zato smatram od velikog značaja današnje potpisivanje Protokola o saradnji, kojim označavamo i početak programa sveobuhvatne inkluzivne reforme, kroz Pilot projekat u opštini Niš, koji će biti finansiran iz državnog budžeta ili donacija. Ovaj program ima za krajnji cilj povećanje broja žena u Srbiji vlasnica zemljišta kao i povećan broj žena koje koriste usluge kancelarije za katastar zemljišta. Niš je odabran na osnovu stručne analize potreba Tima za inkluzivnu zemljišnu reformu, rekla je državna sekretarka Stana Božović.

Pilot programom će se, u Nišu:

Podići svest i omogućiti veći pristup vlasništvu zemljišta osetljivim grupama, naročito seoskim ženama Izgraditi fizički rampu-pristup kancelariji Republičkog Geodetskog Zavoda u za osobe sa invaliditetom i formirati mobilni tim koji će omogućiti ovim osobama, kao i starijim seoskim ženama da se registruju kod svoje kuće.

Informisati seoske žene i podržati ih u ostvarivanju njihovih prava na imovinu kroz organizovanje treninga za žene i njihove porodice u seoskim i prigradskim sredinama na temu prava nasleđivanja i praktičnim aspektima; održati trening za službenike kancelarije Republičkog Geodetskog Zavoda – za pružanje usluga osetljivim grupama stanovništva; Voditi medijska kampanju na temu reforme zemljišne administracije i osetljivih grupa prava - utičući na stavove u Srbiji na temu vlasništva nad zemljom

Program je počeo u septembru 2013, a vodi ga Tim, ovde prisutan, od pet predstavnika iz ove tri institucija koje potpisuju saradnju, a završava se juna 2014. godine.

On označava početak, početak dugoročnih i sveobuhvatnih mera vezanih za reformu zemljišne administracije koje se bave osetljivim grupama u Srbiji, a u skladu sa Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u Srbiji i Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom.

Krajnji cilj je povećanje broja žena u Srbiji vlasnica zemljišta kao i povećan broj žena koje koriste usluge kancelarije za katastar zemljišta, zaključila je državna sekretarka Stana Božović.



Pogledajte Video galeriju

11. novembar 2013.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu


10. novembra 2013. godine u 16.00 časova sa Savske terase Beogradske tvrđave u čast Dana primirja u Prvom svetskom ratu, državnog praznika u Republici Srbiji izvršena je počasna artiljerijska paljba sa deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa. Počasna artiljerijska paljba izvršena je uz najviše vojne počasti od strane počasne jedinice Garde Vojske Srbije, uz intoniranje državne himne Republike Srbije.

Predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić uz pune vojne i državne počasti položio je venac i odao počast 11. novembra 2013. godine u 11.00 časova kraj spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu (kompleks Novog Groblja u Beogradu).

 Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Centralnoj državnoj ceremoniji prisustvovali su visoki predstavnici ministarstava Vlade Republike Srbije, Vojske Srbije, Grada Beograda, ambasadori i izaslanici odbrane Austrije, Australije, Belgije, Bugarske, Grčke, Italije, Kanade, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Ruske Federacije, Sjedinjenih Američkih Država, Slovačke Republike, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Francuske, Holandije i Češke Republike u Republici Srbiji.

Centralna državna ceremonija kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu predstavlja čin odavanja počasti svim pripadnicima oružanih snaga i civilima nevino postradalim tokom Prvog svetskog rata. Ona se svrstava u red najznačajnijih ceremonija koje će toga dana u isto vreme, u svim glavnim gradovima država-pobednica u Prvom svetskom ratu, biti održane u čast godišnjice velikog istorijskog događaja.

 Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Prisustvo najviših diplomatskih i vojno-diplomatskih predstavnika država-saveznica i država-protivnica Srbije u Prvom svetskom ratu simbolično ukazuje na potrebu očuvanja dostojanstvenog sećanja, ali i afirmacije pomirenja i saradnje kao osnova za dalje unapređenje bilateralnih odnosa Srbije i država-učesnica u tom oružanom sukobu.

 Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Predstavnici organa državne vlasti na svim nivoima, udruženja građana i pojednici okupili su se 11. novembra 2013. godine u 11.00 časova kraj vojnih memorijala i mesta stradanja iz razdoblja Prvog svetskog rata, u svojim sredinama, i polaganjem lovorovih venaca odati počast nevinim civilnim žrtvama i braniocima domovine.

U osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji 8. novembra 2013. godine održani su tradicionalni obrazovni programi posvećeni proučavanju događaja i ličnosti iz razdoblja Prvog svetskog rata.

 Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Ambasadori, generalni konzuli, konzuli i izaslanici odbrane Republike Srbije u Albaniji, Alžiru, Austriji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Grčkoj, Egiptu, Italiji, Kanadi, Mađarskoj, Makedoniji, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj Republici, Sloveniji, Tunisu, Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Češkoj Republici obišli su 11. novembra 2013. godine u 11.00 časova srpske vojne memorijale i mesta stradanja iz razdoblja Prvog svetskog rata u državama u kojima su akreditovani i polaganjem lovorovih venaca odati počast nevino postradalim civilima i ratnicima. Ambasadori, generalni konzuli, konzuli i izaslanici odbrane Republike Srbije u državama na čijim teritorijama ne postoje vojni memorijali i mesta stradanja od značaja za Republiku Srbiju, u svostvu predstavnika Srbije – države saveznice i pobednice u Prvom svestkom ratu, prisustvovali su centralnim državnim manifestacijama koje su tim povodom bile održane 11. novembra 2013. godine u 11.00 časova u glavnim gradovima tih zemalja.

 Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra u 11.00 časova u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine u 11.00 časova kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

Republika Srbija se sa ponosom i pijetetom seća stotina hiljada civila i ratnika, tragično postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine (1914-1918.)



Pogledajte Video galeriju

10. novembar 2013.

Osnovana Mediteranska mreža asocijacija žena, Stana Božović u UOa

Državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike nadležna za rodnu ravnopravnost i predsednica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije učestvovala je na međunarodnoj konferenciji koju je organizovala Agencija za ravnopravnost spolova (BiH) u saradnji sa Američko-bosanskom fondacijom (ABF) i Centrom za transatlantske odnose (SAIS) od 8 - 10. novembra, u Sarajevu. Stana Božović vodila je panel Žene na vodećim pozicijama u biznisu.

 Osnovana Mediteranska mreža asocijacija žena, Stana Božović u UO

Cilj konferencije bio je osnaživanje žena i mladih ljudi u javnoj sferi, kao jedan od načina za promovisanje održive stabilnosti u tranzicijskim zemljama. Konferencija je okupila predstavnice/ke institucija i organizacija civilnog društva iz Jugoistočne Evrope i Severne Afrike koje rade na predstavljanju uloge žena u rešavanju, do sada nerešenih, pravnih pitanja, izgradnje procesa mira i davanja odgovora na tranzicijske izazove.

 Osnovana Mediteranska mreža asocijacija žena, Stana Božović u UO

Na konferenciji su prisustvovali predstavnici/ce sledećih zemalja: Crne Gore,Amerike, Albanije, Alžira, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Egipta, Grčke, Hrvatske, Kipra, Kosova, Libije, Makedonije, Malte, Monaka, Rumunije, Srbije, Tunisa.

 Osnovana Mediteranska mreža asocijacija žena, Stana Božović u UO

Na Konferenciji je i inaugurisana Mediteranska mreža asocijacije žena i civilnog društva, kao nove platforme za promovisanje ženskih udruženja u zemljama Zapadnog Balkana i Severne Afrike. U bord ove mreže uključena je i Stana Božović čime je dostignućima Srbije u ovoj oblasti odato priznanje.

Učestvovanjem na ovoj konferenciji Stana Božović je doprinela da se za posvećenost unapređivanju prava žena i ljudskih prava uopšte Vlade Republike Srbije čuje u 16 zemalja sveta.

10. novembar 2013.

Milunka Savić u Aleji velikana

Uz melodiju pesme „Tamo daleko“ i paljbu počasnih plotuna posmrtni ostaci Milunke Savić, heroine Prvog svetskog rata, sahranjeni su 10. novembra 2013. godine u Aleji velikana na Novom groblju.

Milunka Savić u Aleji velikana

Ceremoniji održanoj uz najviše državne i vojne počasti, četiri decenije nakon njene smrti, prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, njeni potomci, ministri Nebojša Rodić, Ivan Mrkić, Velimir Ilić, Tomislav Jovanović, Aleksandar Antić, Milan Bačević, potpredsednik Narodne skupštine Konstantin Arsenović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, državni sekretar Negovan Stanković i pomoćnik ministra Miro Čavaljuga Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, pomoćnik ministra Ministarstva odbrane i predstavnici Vojske Srbije, grada Beograda, diplomatskog kora, javnog i kulturnog života, kao i predstavnici udruženja oslobodilačkih ratova. Parastos su služili patrijarh srpski Irinej i vladika šabački Lavrentije.

Milunka Savić u Aleji velikana

Milunka Savić umrla je 5. oktobra 1973. godine, a sahranjena je u porodičnom grobu na Novom groblju. Posmrtni ostaci preneti su u Aleju Velikana na inicijativu Istorijskog muzeja Srbije, a uz pomoć njenih potomaka i grada Beograda.

Milunka Savić u Aleji velikana

09. novembar 2013.

Otvorena izložba „Stari nisu stvari“

U subotu, 9. novembra 2013, u galeriji Kulturnog centra Beograda, svečano je otvorena izložba „Stari nisu stvari“, kojom je otpočela velika humanitarna kampanja Fonda B92 „65+ Pokret za brigu o starijima“. Cilj Pokreta 65+ je zbrinjavanje najstarijih građana Srbije.

Na svečanom otvaranju, izrazivši podršku ovom Pokretu, govorila je Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 Otvorena izložba „Stari nisu stvari“

Umesto klasičnih umetničkih dela, eksponati na izložbi bili su ljudi smešteni u ramove za slike, koji pričaju svoje životne priče. Imali su i šta da ispričaju. Recimo, Angelina Anđelić je sa posetiocima podelila doživljaj trčanja maratona u 77. godini života, a dobrovoljni davalac krvi Momčilo Novaković (65), koji je krv dao 140 puta, pričao je o značaju uzajamnog pomaganja. Božidar Nikolić (71), snimatelj i reditelj kultnog filma „Balkanski špijun“, ispripovedao je posetiocima nekoliko anegdota o poznatim svetskim zvezdama, a čuveni džez muzičar Miša Blam svirao je kontrabas i pričao o muzici, dok je Peca Petrović, autor kultne dečje emisije „Peca i deca“ čitao i poklanjao svoje pesme.

 Otvorena izložba „Stari nisu stvari“

Izložba će biti otvorena do 13. novembra, a sve vreme, od 10 do 20 časova, trajaće radionice za decu i odrasle, poput starih zanata i praktičnih lekcija iz domaćinstva.

Predviđeno je da se u prvom delu inicijative "Pokret 65+" prikupljaju sredstva za finansiranje pomoći u kući, za nabavku hrane i ogreva, kao i najpotrebnijeg medicinskog materijala. Građani Srbije mogu se uključiti u akciju slanjem SMS poruke na broj 1651, čime će automatski donirati 100 dinara.

09. novembar 2013.

MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV FAŠIZMA I ANTISEMITIZMA

Predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić zvanično se obratio prisutnima povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, kojim je bio obeležen 9. novembra 2013. godine u 20.00 časova u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu. Organizator centralne državne svečanosti bila je Vlada Republike Srbije.

 Međunarodni dan borbe protiv fašizma 
i antisemitizma

Ceremoniji su pored ostalih prisustvovali ministar odbrane Nebojša Rodić, ministar bez portfelja Aleksandar Vulin, predstavnici Narodne skupštine, Vlade Srbije, veterani Drugog svetskog rata, preživeli zatočenici logora smrti i preživeli holokausta, nosioci Ordena narodnog heroja, najviših ratnih odlikovanja i medalja za hrabrost, predstavnici diplomatskog kora, jevrejske i romske zajednice, verskih zajednica, velikog broja naučnih instituta, muzeja, arhiva, ugledne ličnosti iz oblasti kulture, nauke i obrazovanja.

 Međunarodni dan borbe protiv fašizma 
i antisemitizma

Centralnu državnu manifestaciju činio je svečani koncert „Poslanica ljubavi” u produkciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, u kome su učestvovali: Ansambl „Metamorphosis”, pod upravom umetničkog rukovodioca Saše Mirkovića, solista Milan Savić (alt saksofon), narator je bio glumac Srđan Karanović. Autori programa su: Miroljub Aranđelović Rasinski i Marija Bišof.

***********************

Nasilje koje se dogodilo na nemačkim ulicama i trgovima 9. novembra 1938. godine označilo je početak državno organizovanog, pravno legitimisanog i javno podržanog progona Jevreja koji je završen ubistvom šest miliona nedužnih muškaraca, žena i dece.

Taj događaj – poznat kao Kristalna noć – smatra se simboličnim početkom holokausta i obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma.

08. novembar 2013.

OTPREMNINE PO STAROM ZA RADNIKE FIRMI U RESTRUKTURIRANjU

intervju Zorana Martinovića listu Danas, 8. novembar 2013.

Predstavnici reprezentativnih sindikata su radnoj grupi za pripremu nacrta izmena i dopuna Zakona o radu predložili da se staro rešenje o isplati otpremnina za sve godine radnog staža, bez obzira kod kog je poslodavca stečen, izuzetno i dalje primenjuje na radnike firmi u restrukturiranju, a do okončanja tog procesa, kaže u razgovoru za Danas državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Zoran Martinović, posle prve dvodnevne runde usaglašavanja zakonskih izmena među socijalnim partnerima.

- Deo radne grupe koji predstavlja državu nije osporio ovo rešenje, videćemo šta će biti tokom daljih konsultacija. Ministarstvo privrede se o njemu nije izjasnilo, ali ja mislim da tu možemo da napravimo izuzetak, jer u tim preduzećima je delimično već realizovan socijalni program na bazi sadašnjeg rešenja, u nekim preduzećima je započet i već su napravljeni spiskovi, već su programi u proceduri. Ako bismo sada napravili radikalan presek, doveli bismo deo radnika u nepovoljan položaj u odnosu na jednu grupaciju koja je imala drugačije uslove - kaže Martinović. Prema njegovim rečima, argumenti sindikata su da, s jedne strane, te otpremnine isplaćuje država i da su, s druge strane, ti radnici proteklih godina bili u nepovoljnijem položaju imajući u vidu neredovnost zarada, nepovezivanje radnog staža, neadekvatnu zdravstvenu zaštitu.

 OTPREMNINE PO STAROM ZA RADNIKE FIRMI U RESTRUKTURIRANjU

Inače, tvrdi Martinović, među socijalnim partnerima - poslodavci, sindikati, država - nema velikih neslaganja oko rešenja da se otpremnine ubuduće isplaćuju samo za godine radnog staža kod poslodavca koji radniku uručuje otkaz, dok oko njihove visine i načina isplate ima različitih predloga.

- Otpremnine nisu naročito sporne, ali socijalni partneri imaju još neke amandmane. Recimo, predloženo je da se pokuša uspostaviti neka evidencija isplaćenih otpremnina, imajući u vidu da sada nikakva evidencija ne postoji o tome ko je primio otpremninu i koliko puta tokom svog radnog veka. Jedino se može naći podatak koliko je vlada isplaćivala za socijalne programe, ali to su samo preduzeća u restrukturiranju i neka preduzeća u kojima je država imala svoj kapital - kaže Martinović.

Na pitanje da li su radnici državne uprave ili radnici preduzeća u kojima je država imala svoj kapital mogli ponovo da se zaposle u državnom preduzeću pošto su jednom uzeli otpremninu, on dogovara da je bila jedna odredba u zakonodavstvu savezne države koja je to omogućavala.

- Međutim, to je Ustavni sud proglasio neustavnim, odnosno zaključio je da to utiče na dostupnost svih radnih mesta pod jednakim uslovima. To bi, dakle, moglo biti prevedeno samo na moralno ili političko pitanje, ali formalno pravnog razloga da se ponovo ne zaposle nije moglo biti - kaže naš sagovornik.

 OTPREMNINE PO STAROM ZA RADNIKE FIRMI U RESTRUKTURIRANjU

On podseća i da je rešavanje pitanje otpremnina u Beloj knjizi Saveta stranih investitora godinama jedna od preporuka. Ali istog stanovišta su i Privredna komora i Unija poslodavaca. Ministarstvo rada je stanovišta da je to nepravično rešenje kakvo ne postoji u drugim zemljama. Na opasku da ako nema evidencije i pouzdanih podataka, na osnovu čega se zna da ljudi za iste godine rada koriste više puta otpremninu, Martinović kaže da „čim postoji teoretska, formalno-pravna mogućnost, svakako je taj oblik prisutan, a sporadično su se i u javnosti pojavljivali slučajevi, po imenu i prezimu“.

- Sindikati se slažu da se ukine pravo na višestruko korišćenje prava na otpremninu za iste godine rada, s tim što smo uveli da poslodavac može da predvidi i povoljnije uslove za isplatu otpremnina od onoga što je zakonski minimum. Dakle, zakon kaže: ne može više puta za iste godine staža da se dobije otpremnina, ali ukoliko poslodavac ima podatke da neko nikad tokom svog radnog veka nije ostvario pravo na otpremninu, on opštim aktom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu može da predvidi da radniku isplati otpremninu i za one godine koje je proveo kod drugog poslodavca - objašnjava Martinović.

Kako se pitanje otpremnina nalazi i u ugovorima o privatizaciji firmi, otvorilo se i pitanje da li tim ugovorom može da bude predviđeno i povoljnije rešenje za zaposlene?

- Može, ako se o tome postigne saglasnost između poslodavca i zaposlenih u skladu sa zakonom. Dakle, poslodavac je obavezan da radniku isplati otpremninu za godine staža koje je proveo kod njega, Ministarstvo rada je predložilo da ta otpremnina iznosi jednu trećinu bruto zarade za svaku godinu staža bez obzira koliko ih zaposleni ima kod poslodavca, a poslodavac opštim aktom može predvideti i povoljnije uslove. Ministarstvo privrede je dostavilo svoje amandmane na ovaj zakon i u njima predlaže da iznos otpremnine bude jedna trećina zbira osnovne zarade i minulog rada za svaku godinu rada kod poslodavca i da rok za isplatu otpremnina bude 60 dana od dana uručivanja otkaza, s tim da se jedna polovina otpremnine isplati u roku od 15 dana. O tim predlozima Ministarstva privrede još nismo raspravljali, ali odlaganje isplate otpremnine na vreme posle uručivanja otkaza ne čini se prihvatljivim rešenjem - zaključuje naš sagovornik.

Radna knjižica nema zamene

Ministarstvo privrede je predložilo da se ukine i radna knjižica kao veliko opterećenje za poslodavce, ali Ministarstvo rada nije zasad sklono da se sa takvim predlogom saglasi, kaže Zoran Martinović. Sem što ne postoje kompletni registri koji bi radnu knjižicu mogli da zamene, ona za poslodavce ne predstavlja ni trošak, jer je plaća zaposleni, dodaje on.

08. novembar 2013.

RADNICI NA CRNO NAJČEŠĆI U GRAĐEVINI, INDUSTRIJI I UGOSTITELjSTVU

tekst objavljen u Politici 8. novembra 2013.

Više od polovine naših sugrađana radi na crno – pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja agencije „Faktor plus“. Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 1.000 punoletnih osoba širom Srbije pokazalo je da petina radnika tako dopunjuje svoje redovne prihode, a svaki deseti radnik prinuđen je da radi u sivoj zoni da bi prehranio porodicu.

Analizirajući socio-obrazovni profil zaposlenih u sivoj ekonomiji, direktor agencije „Faktor plus“ Vladimir Pejić ističe da bez radne knjižice najčešće rade mlade osobe nižeg obrazovnog statusa – uglavnom u buticima i kafićima. Međutim, nisu samo domaći poslodavci ti koji zaposlenima ne plaćaju doprinose sa socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje – strane kompanije često pronalaze rupe u zakonima, pa preko omladinske zadruge angažuju mlade osobe koje godinama rade na crno i nemaju nikakvu sigurnost u pogledu (budućnosti) posla.

 RADNICI NA CRNO NAJČEŠĆI U GRAĐEVINI, INDUSTRIJI I UGOSTITELjSTVU

„Rešavanje ovog problema nije u nadležnosti samo jednog sektora, ali smatram da mora postojati restriktivnija kaznena politika. U Velikoj Britaniji, primera radi, svaki (inostrani) radnik koji prijavi svog poslodavca jer radi na crno dobija novčanu stimulaciju od strane države. Naši radnici koji prijave svog poslodavca najčešće ostaju bez posla“, zaključuje Vladimir Pejić.

Bojana Ružić, koordinatorka kamanje „Crno na belo – zajedno smo glasniji“ koju sprovodi pet organizacija civilnog društva okupljenih u projektu „Dostojanstven rad za svakoga“ ističe da između 300.000 i milion građana u Srbiji danas radi na crno i dodaje da ovoj crnoj statistici u velikoj meri kumuje visoka stopa nezaposlenosti u našoj zemlji i činjenica da oko 790.000 osoba nema posao. Ona dodaje da više od 60.000 radnika u prošloj godini mesecima nije dobilo platu za svoj rad i naglašava da se probni rad često zloupotrebljava kao sredstvo besplatnog rada.

„Radni spor u kome radnik može ostvariti svoje pravo u proseku traje četiri godine i košta nekoliko hiljada evra. Prema podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji svake godine u proseku smrtno strada oko 40 zaposlenih, oko 1.000 njih doživi tešku povredu na radu, preko 20.000 dobije lakšu povredu na radu, a radnici na crno češće „završavaju“ u ovoj statistici. Ove osobe neuporedivo češće rade prekovremeno, vikendom i praznicima i njima se često uskraćuje pravo na godišnji odmor i bolovanje. Pošto nemaju doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, ovi ljudi će u jednom momentu pasti na teret države i to je razlog zbog kojeg ona mora da rešava ovaj problem“, kaže naša sagovornica. Ona dodaje da su najčešće „žrtve“ rada na crno nekvalifikovani radici, osobe sa srednjom stručnom spremom, stariji od 65 godina ali i mladi do 35 godine života.

Direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragoljub Peurača kaže da su inspektori rada od januara do avgusta izvršili 20.300 inspekcijskih nadzora u oblasti rada i radnih odnosa, kojima je obuhvaćeno oko 350.000 zaposlenih i tom prilikom ustanovili da preko 4.000 osoba radi na crno.

„Nakon inspekcijskog nadzora, čak 3.500 poslodavaca zasnovalo je radni odnos sa radnicima koji su radili na crno i tako im omogućili da ostvare svoja prava u oblasti penzionog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja i oblasti bezbednosti na radu. Osim toga, doneto je 3.050 rešenja zbog uočenih nedostataka kao što su prekovremeni rad, neisplaćivanje zarada i naknada i putnih troškova. Takođe je podneto blizu 1.400 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka prema poslodavcima koji su angažovali radnike na crno, a podneto je i 12 krivičnih prijava protiv poslodavaca. Međutim, iako inspekcija rada ažurno vrši podnošenje prekršajnih zahteva – preko polovine tih zahteva zastari ili su izrečene kazne ispod zakonskog minimuma“, ističe Dragoljub Peurača i dodaje da je zahvaljujući ovim prekršajnim prijavama budžet Srbije bogatiji za 350 miliona dinara. Peurača zaključuje da je najviše radnika na crno angažovano u građevini, industriji, ugostiteljstvu i poljoprivredi – najčešće je reč o nekvalifikovanim radnicima mlađim od 40 godina.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić ističe da je legalno poslovanje jednostavno neisplativo za brojne poslodavce jer su porezi na rad i plate radnika – previsoki. „Na 100 dinara zarade država uzme 64,5 dinara i mnogi preduzetnici nemaju računicu da prijave radnike, jer moraju da plaćaju gomilu taksi i naknada. Preko 700. 000 osoba radi u javnom sektoru i taj ogromni administrativni aparat dobrim delom se finansira i preko poreza na zarade zaposlenih u privatnom sektoru. Porezi na rad moraju da se smanje, jer postoje desetine gradova u Srbiji u kojima se 90 odsto prometa obavlja u sivoj zoni“, zaključuje Dragoljub Rajić.

Smanjenje nameta na rad – borba protiv sive ekonomije

U Ministarstvu privrede ističu da je suzbijanje sivog tržišta rada i nelegalnog poslovanja jedan od njihovih glavnih zadataka u cilju poboljšanja privrednog ambijenta u Srbiji i smanjenja deficita. „Ključna sistemska mera za to je smanjenje nameta na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja dohotka. Ovakvom promenom poreskog sistema na zarade, veliki broj firmi koje danas zapošljavaju radnike „na crno“ izgubilo bi ekonomski interes da nelegalno posluje. Smatramo da je rasterećenje troškova na zarade najbolja „subvencija“ za privredu, najveća podrška za privredni rast, nova radna mesta i nove poreske prihode“, zaključuju u Ministarstvu privrede.

07. novembar 2013.

KONFERENCIJA O ZAŠTITI DECE OD NASILjA

Republički zavod za socijalnu zaštitu, Kancelarija Unicefa u Srbiji i Centar za prava deteta priredili su u Kragujevcu završnu konferenciju u okviru regionalnog projekta „Zaštita dece od nasilja u Jugoistočnoj Evropi“, u kojoj je, u ime Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, učestvovala državna sekretarka Brankica Janković.

 KONFERENCIJA O ZAŠTITI DECE OD NASILjA“

U četvrtak, 7. novembra 2013, na otvaranju konferencije posvećene projektu koji realizuje Unicef, a finansira Evropska unija, govorili su predstavnici Vlade Republike Srbije i zamenica direktorke Unicefa za Srbiju Lesli Miler. Predviđeno je da tokom dva dana konferencije, 7. i 8. novembra, budu predstavljane realizovane aktivnosti i rezultati projekta i razmenjena iskustva profesionalaca iz različitih sektora, koji rade u oblasti zaštite dece od nasilja. Biće predstavljena i iskustva i rezultati rada intersektorskih timova za unapređenje primene Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja – iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, kao i rezultati rada sektora socijalne zaštite, zdravlja i obrazovanja.

 KONFERENCIJA O ZAŠTITI DECE OD NASILjA“

Prvog dana konferncije Unicef je dao prikaz regionalnog istraživanja „Kako poboljšati reagovanje pružalaca usluga u oblasti utvrđivanja, prijavljivanja i upućivanja slučajeva nasilja nad decom – studija za Srbiju“. Intersektorski tim Kragujevac obradio je temu „Uloga pravosuđa, policije i advokata u intersektorskoj saradnji za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja – iskustva iz prakse“. Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) dala je prikaz istraživanja „Unapređenje postojećih mehanizama za zaštitu dece u lokalnim samoupravama“, a Intersektorski tim Niš – „Uloga civilnog sektora i lokalne samouprave u intersektorskoj saradnji za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja – iskustva iz prakse“. Mreža „Žene protiv nasilja“ predstavila je istraživanje „Posledice koje ima nasilje prema ženama u partnerskom odnosu na decu i odgovor javnih službi na ovaj problem“.

 KONFERENCIJA O ZAŠTITI DECE OD NASILjA“

Predviđeno je da drugog dana konferencije intersektorski tim Beograd prikaže „Ulogu centra za socijalni rad u intersektorskoj saradnji za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja – iskustva iz prakse“, a Savez MNRO Srbije istraživanje „Prevencija i zaštita dece sa smetnjama u razvoju od nasilja“. Intersektorski tim Novi Sad predstaviće „Ulogu sektora zdravstvene zaštite i obrazovanja u intersektorskoj saradnji za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja – isklustva iz prakse“.

Zaštitnik građana govoriće o temi „Promocija pozitivnog roditeljstva i zabrana telesnog kažnjavanja dece: rezultati i predstojeći izazovi“.

„Izazovi u radu u oblasti intersektorske zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja – prikupljanje podataka i razmena informacija od javnog značaja“ tema je o kojoj će govoriti predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i jedinice za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete. Na osnovu diskusija učesnika, konferencija će biti okončana zaključcima, koji će poslužiti kao dalji podsticaj zaštiti dece od nasilja.

06. novembar 2013.

DAN ZAVODA „MALE PČELICE“

Kragujevački Zavod za smeštaj odraslih „Male Pčelice“, prva, a uz to najveća ustanova ovog tipa u Srbiji i jedna od najvećih u Evropi, obeležio je 6. novembra četrdeset prvu godinu postojanja. Svečanosti je prisustvovala i gospođa Brankica Janković, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 DAN ZAVODA „MALE PČELICE“

Za četiri decenije postojanja, Zavod „Male Pčelice“ zbrinuo je više od četiri hiljade korisnika. Svim tim ljudima poboljšao je kvalitet života – velikim trudom i zalaganjem više stotina stručnih i pomoćnih radnika, koji su prošli kroz ovu ustanovu. Danas 275 radnika, na čelu sa direktorom dr Vladicom Stanojevićem, brine o bezmalo devetsto korisnika, upućenih u Zavod iz oko 140 centara za socijalni rad.

 DAN ZAVODA „MALE PČELICE“

– Među brojnim aktivnostima koje ste razvili – rekla je na svečanosti državna sekretarka Janković – sve su veoma važne: od aktivnosti podrške osposobljavanju i osamostaljivanju korisnika, preko kulturno-zabavnih, umetničko-stvaralačkih, edukativno-rekreativnih i sportsko-rekreativnih sadržaja, do rada u raznim radionicama... Neumornim razvojem potencijala za kreativno ispoljavanje korisnika, „Male Pčelice“ podsećaju na mali grad srodnih duša, kojem će Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, na čelu sa doktorom Jovanom Krkobabićem, i ubuduće pomagati.

 DAN ZAVODA „MALE PČELICE“

05. novembar 2013.

UNAPREĐENA VEB PLATFORMA „SIGURNA KUĆA“

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i UNDP partneri su na sprovođenju projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“, na kojem je državna sekretarka Brankica Janković nacionalna projektna direktorka.

 UNAPREĐENA VEB PLATFORMA SIGURNA KUĆA

U okviru ovog projekta postavljena je unapređena verzija veb platforme www.sigurnakuca.net Fonda B92. Reč je o novoj verziji sajta kreiranog s ciljem povećanja dostupnosti podataka o nasilju nad ženama u Srbiji. Nasilje nad ženama je rasprostranjen oblik grubog kršenja ljudskih prava, narušavanje psihičkog i fizičkog integriteta žena i ozbiljan društveni problem, kojem se može sati na put samo složnim delovanjem, aktivnim suprotstavljanjem i javnom osudom od strane svih nenasilnih građanki i građana.

Veb sajt www.sigurnakuca.net promoviše ideju o zajedničkom delovanju protiv nasilja nad ženama, gde institucije sistema, organizacije civilnog društva i međunarodne organizacije jedinstveno nastupaju u stavu da je nasilje nad ženama nedopustivo, da je nasilje nad ženama društveni problem koji se tiče svakoga i svake od nas i niko nije izuzet od odgovornosti za zaustavljanje nasilja, da svaka žena i dete imaju pravo da žive slobodno i bez straha od nasilja, da je nasilje nad ženama zločin i da se mora pravovremeno i primereno kažnjavati.

Veb sajt je namenjen :

  • ženama i devojkama koje su izložene nasilju i kojima su potrebne informacije kome da se obrate, kako da pokrenu postupak, koje osećaju da imaju problem u intimnoj partnerskoj vezi, ali još uvek nisu uspele da ga imenuju,
  • muškarcima koji žele da nauče više o tehnikama kontrole besa, o ravnopravnim partnerskim odnosima, koji žele aktivno da doprinesu sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i budu agenti promene društvenih normi koje formiraju naše poimanje rodnih uloga,
  • svim osobama koje su zainteresovane da saznaju više o rasprostranjenosti, karakteristikama i oblicima nasilja, koje još uvek imaju dilemu da li je nasilje nad ženama ozbiljan društveni problem,
  • profesionalnom kadru koji je zadužen za pružanje usluga žrtvama nasilja u porodici, koji je zainteresovan da sazna više o programima obuke i novih usluga u koje može da se uključi,
  • svim građankama i građanima koji žele da žive u društvu slobodnom od nasilja i koji žele da daju svoj doprinos izgradnji društvenog ambijenta koji javno i nedvosmisleno osuđuje svaki nasilni akt.

Nasilje nad ženama je svaki akt koji dovodi do fizičke, seksualne, psihičke i ekonomske povrede odnosno patnje za žene, uključujući pretnje takvim ponašanjem. Nasilje je često naučen model ponašanja. Deca čiji su roditelji žrtve i/ili počinioci nasilja češće zasnivaju svoje odnose na nasilju. Deca izložena nasilju u poriodici su uvek žrtve nasilja. Zaustavljanje i suprotstavljanje nasilju je ulog u buduće generacije i u bezbednu budućnost našeg društva. Društvo koje neguje visok stepen tolerancije na nasilje, ne dopušta svojim građankama i građanima da u punom kapacitetu iskoriste svoje lične resurse, znanja, veštine, umeća. Sprečavanje i zaustavljanje rodno zasnovanog nasilja traži uključivanje i žena i muškaraca, celokupne društvene zajednice. Nulta tolerancija prema nasilju nad ženama zahteva angažman svih nas.

Veb platforma je zajednički poduhvat UNDP-a i Fonda B92, koji se realizuje u okviru zajedničkog projekta Ujedinjenih nacija „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“ koji sprovode tri UN agencije (UNDP, UNICEF i UN Women).

Više informacija na www.undp.org.rs i www.sigurnakuca.net

04. novembar 2013.

OBELEŽENA DESETOGODIŠNjICA DOMA „DOLjEVAC“

U petak, 1. novembra 2013, obeležena je desetogodišnjica Doma za odrasla invalidna lica Doljevac. Predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, na čelu sa državnom sekretarkom Brankicom Janković, predstavnici ustanova socijalne zaštite, lokalne samouprave Doljevac i Grada Niša, najpre su obišli ustanovu, a potom, u restoranu „Mirna dolina“, prisustvovali svečanoj dodeli priznanja – plakete i zahvalnica Doma najzaslužnijim profesionalcima.

 OBELEŽENA DESETOGODIŠNjICA DOMA - DOLjEVAC

- Nije bilo lako, od jedne odluke na papiru, stvoriti Dom; nije bilo lako organzovati rad službi prema važećim propisima, uspostaviti usluge i približiti ih standardima, niti je bilo lako steći poverenje ljudi koji su pomalo zaboravljeni, iznevereni, izopšteni zbog svojih ličnih osobina i drugačijeg načina zadovoljavanja potreba – rekla je direktorka Doma Lidija Ljutica Mičić, i dodala: – Mislim da smo uspeli, svi zajedno. Ako nešto nije kako treba, tu smo da to popravimo.

 OBELEŽENA DESETOGODIŠNjICA DOMA - DOLjEVAC

Nakon dodele priznanja, državna sekretarka Brankica Janković čestitala je svim korisnicima i zaposlenima prvu okruglu godišnjicu ustanove, naglasivši da je deset godina brige o onima koji uglavnom nisu u stanju da sami o sebi valjano brinu – veliki i važan jubilej.

 OBELEŽENA DESETOGODIŠNjICA DOMA - DOLjEVAC

– Nastojeći da stanarima Doma na obali Toplice omogućite što bolji život – kazala je gospođa Janković – priuštili ste im biblioteku, internet kafe, TV salu... Marljivi ste kad je reč o fizikalnoj i socijalnoj rehabilitaciji. Svake godine, u saradnji sa centrima za socijalni rad, po nekoliko korisnika uspevate da vratite u prirodnu sredinu. Za one koji ostaju, razvili ste brojne aktivnosti, koje nisu ograničene samo na Dom, već izvodite štićenike i u prirodu, parkove, turistička naselja... Naročito je važno što organizujete druženja sa prijateljima Doma – iako ste mu najveći prijatelji upravo vi, zaposleni profesionalci, jer svi znamo da ovaj vaš posao nije običan i ne radi se samo glavom, nego srcem i dušom. Priznanja koja ste danas podelili najzaslužnijima, premda značajna, manje su važna od osmeha, radosti u očima i zahvalnosti ljudi koji su vam povereni, i vi to dobro znate. Zato čestitam ne samo nagrađenima – nego svima.

04. novembar 2013.

DANI SEĆANjA NA ŽRTVE PRVOG SVETSKOG RATA

Na poziv nj.e. ambasadora Republike Italije i izaslanika odbrane Republike Italije u Republici Srbiji državni sekretar Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike gospodin Negovan Stanković prisustvovao je 4. novembra 2013. godine tradicionalnoj svečanosti polaganja venaca i odavanja počasti povodom obeležavanja Dana oružanih snaga Republike Italije na Italijanskom vojnom groblju u Beogradu.

 DANI SEĆANjA NA ŽRTVE PRVOG SVETSKOG RATA

Ceremoniji su takođe prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Beograda, diplomatski predstavnici i vojni izaslanici stranih zemalja u Republici Srbiji kao i udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

 DANI SEĆANjA NA ŽRTVE PRVOG SVETSKOG RATA

Po okončanju ceremonije na Italijanskom vojnom groblju sve zvanice položile su vence i odale počast kraj Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu u znak pijeteta prema svim nevinim žrtvama Prvog svetskog rata.

 DANI SEĆANjA NA ŽRTVE PRVOG SVETSKOG RATA

Video galerija

Zaboravi ako možeš...Putnički voz 393...NATO agresija  - POGLEDAJTE VIDEO GALERIJU

Foto galerija

Komemoracija Grdelica 3Zaboravi ako možeš...Putnički voz 393...NATO agresija

LINKOVI I OBAVEŠTENJA

Prijavi korupciju