Arhiva - april 2013.

26. april 2013.

S A O P Š T E Nj E

Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje na ženama

„Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike vodi aktivnu politiku borbe protiv nasilja nad ženama u Srbiji i na sebe je preuzelo lidersku ulogu u koordinaciji rada državnih organa u borbi i prevenciji nasilja nad ženama, kao i rad na promociji politika vezanih za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Poruka koju želimo da pošaljemo uspostavljanjem integrisanog sistema za odgovor na nasilje nad ženama u porodici jeste da državni organi i institucije sistema moraju da deluju kao jedna ruka u zaštiti žrtava nasilja i spečavanju i suzbijanju ovog oblika kršenja ženskih ljudskih prava“, istakla je državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i naconalna direktorka projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“, Brankica Janković na današnjoj konferenciji „Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje nad ženama“.

 Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje na ženama

„Problem nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, nije nova pojava koja je otkrivena u ovim tranzicionim vremenima. Ova pojava je uvek postojala, u manjem ili većem obimu, vidljiva ili nevidljiva. Ono što je sada važno je da se nasilje u porodici i nasilje nad ženama u partnerskim odnosima više ne negira, ne minimizira, ne tretira kao privatna stvar - problem pojedinca ili porodice, ili kao «tekovina civilizacijskog i kulturnog određenja» kojim se čuva nacionalni identitet“ dodala je Brankica Janković.

 Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje na ženama

„Sistem socijalne i porodične zaštite čini sve da se problem nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima eliminiše ili bar smanje rizici od njegovog nastanka i obezbedi adekvatna, blagovremena i celovita pomoć i podrška žrtvama. Ali to ne možemo da učinimo sami već zajedno - sistemi unutrašnjih poslova, zdravstva, obrazovanja, pravde, zapošljavanje, kulture, organizacije civilnog društva itd.

 Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje na ženama

„Svaka druga žena u Srbiji pretrpela je neki vid nasilja u porodici, a rodno zasnovano nasilje uglavnom prolazi nekažnjeno. Ujedinje nacije u Srbiji nastoje da se razvije nulta tolerancija prema nasilju i u skladu sa tim ohrabruju Vladu Republike Srbije na putu uspostavljanja efikasnog institucionalnog odgovora na nasilje nad ženama, izjavio je stalni koordinator UN u Srbiji, Vilijam Infante. „Sve veći broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici ukazuje na to da se sistem zaštite aktivno transformiše i otvara ka korisnicima usluga. Pozitivne institucionalne promene ne samo da vode ka delotvornijoj zaštiti žrtava rodno zasnovanog nasilja, već utiču i na kreiranje društvenog ambijenta u kome je nasilje neprihvatljiv model ponašanja“, istakao je Infante.

 Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje na ženama

Na konferenciji su predstavljeni posebni protokoli o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima koje su izradili Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru realizacije zajedničkog projekta Ujedinjenih nacija „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“ . Cilj projekta je razvoj i uvođenje sistemskih rešenja u oblasti sprečavanja i suzbijanja nasilja, jačanje kapaciteta institucija koje se bave zaštitom žrtava nasilja, kao i ustanovljavanje i primenjivanje mehanizama koji će obezbediti postupanje u skladu sa međunarodnim obavezama vezanim za zaštitu ljudskih prava u oblasti borbe protiv nasilja nad ženama.

 

Broj evidentiranih žrtava nasilja u porodici u Republici Srbiji

 

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Srbija

3441

4703

6272

7875

7807

8481

9327

Od ukupnog broja žrtava nasilja u porodici 3392 su deca, 845 su mladi, 3188 su odrasla lica i 1056 starih lica. Po polnoj strukturi, 5865 osoba ženskog pola deca, mladi, odrasla i stara lica su žrtve porodičnog nasilja.

 

Broj žrtava nasilja prema dominantnoj vrsti nasilja u 2012. godini

Vrsta nasilja

Broj žrtava nasilja

Fizičko nasilje

4133

Seksualno nasilje

156

Psihičko nasilje

2595

Zanemarivanje

2045

Drugo

398

 

Način prijavljivanja nasilja u porodici u 2012. godini

Poreklo prijave

Broj izvršenih prijava

Član porodice

2105

Prijava drugog lica van porodice

597

Prijava ustanove (vrtić, škola, zdravstvena ustanova)

844

Prijava MUP

2569

Zahtev suda

755

Prijava NVO ili udruženja građana

72

Organ starateljstva po sl. dužnosti

412

Prijava žrtve

1426

Anonimna prijava

343

Neko drugi

204

 

Broj žrtava nasilja prema mestu odvijanja nasilja u 2012. godini

Mesto odvijanja nasilja

Broj žrtava

Porodica

8925

Hraniteljska ili druga porodica

29

Ustanova za smeštaj

10

Drugo

363

 

Postupci za zaštitu od nasilja u porodici koje je pokrenuo organ starateljstva po službenoj dužnosti u 2012. godini

Vrsta postupka

Broj postupaka

Postupak za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici

342

Postupak za lišavanje roditeljskog prava

157

Postupak za delimično lišavanje roditeljskog prava

130

Krivična prijava

253

Postupak za lišavanje poslovne sposobnosti izvršioca nasilja

62

Prinudna hospitalizacija nasilnika

78

Parnični postupak za zaštitu prava deteta

225

Nešto drugo

778

 

Struktura izrečenih mera građanskopravne zaštite od nasilja u porodici za 2012. godinu

Vrsta mere

Broj lica žrtava nasilja u porodici zaštićeni izrečenom merom

Izdavanje naloga za iseljenje iz stana ili kuće bez obzira na pravo svojine/zakupa nepokretnosti

0

Izdavanje naloga za useljenje u stan ili kuću bez obzira na pravo svojine/zakupa nepokretnosti

0

Zabrana približavanja članu porodice na određenu udaljenost

49

Zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice

8

Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice

434

 

25. april 2013.

Dodeljena priznanja povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu i Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji

Povodom 28. aprila Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu i Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, dodeljena su priznanja pravnim licima, preduzetnicima i pojedincima. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu posvećena je prevenciji profesionalnih bolesti. Državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Stana Božović rekla je da su širom sveta profesionalne bolesti jedan od vodećih uzročnika smrtnosti u vezi sa radom i iznela podatak da prema procenama međunarodne organizacije rada, 2,34 miliona ljudi godišnje smrtno strada na radu. Državna sekretarka Božović je rekla i da u Republici Srbiji svake godine, u proseku, oko četrdeset zaposlenih smrtno strada neposredno na radnom mestu a preko hiljadu zaposlenih pretrpi tešku povredu na radu. Obeležavanje 28. aprila sa jedne strane predstavlja sećanje na sve zaposlene koji su izgubili život na radu a sa druge strane to je prilika za podizanje svesti i promociju bezbednosti i zdravlja na radu. Kada je reč o dodeli priznanja, komisija koju je formirao ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike dr Jovan Krkobabić nije imala lak zadatak da odabere najbolje s obzirom da su sve podnete prijave bile dobre.

 

Povelju ''28.april'' u kategoriji za pravna lica i preduzetnike sa više od stotinu zaposlenih dobili su:

  • 3. mesto -''Obuća Pavle'' d.o.o. iz Bele Palanke
  • 3. mesto – ''Sintelon'' d.o.o iz Bačke Palanke
  • 2. mesto – ''British American Tobacco ’’ Vranje a.d. iz Vranja
  • 2 mesto - '' Hemofarm'' a.d. iz Vršca
  • 1. mesto – ''Lafarge’’ fabrika cementa iz Beočina

U kategoriji za pravna lica i preduzetnike koji imaju manje od stotinu zaposlenih:

  • 3. mesto - Dom učenika Srednje železničke škole Beograd
  • 2. mesto - Zavod za laboratorijsku dijagnostiku ''Konzilijum'' iz Beograda
  • 1. mesto - Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge ''Đorđo S'' d.o.o iz Vladimiraca

 

Pohvalnicu ''28. April''

  • 3. mesto - Svetlana Čović, lice za bezbednost i zdravlje na radu iz Ustanove za decu i mlade ''Sremčica''
  • 2 . mesto - Boško Mijatović, lice za bezbednost i zdravlje na radu ''Sintelon'' d.o.o iz Bačke Palanke
  • 1. mesto - Petar Stojilković, lice za bezbednost i zdravlje na radu iz agencije ''Vip''

 

Plaketa ''28. April''

  • Srđan Dimitrijević , novinar RTS
  • dr Milan Stanković, spec. Medicine rada u penziji iz Kruševca, član Udruženja privatnih lekara i stomatologa Rasinskog okruga
  • Borisav Pavlović, predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Mačvanskog okruga iz Šapca
  • Dušan Krajnović, referent zaštite na radu u penziji, svoj radni vek proveo u ''Hemofarm-u'' iz Vršca

 

Zahvalnice ''28. April''

  • Ustanova za decu i mlade ''Sremčica'' iz Beograda
  • Saobraćajno preduzeće ''Lasta a.d.'' iz Beograda
  • ''Jeanci Serbia d.o.o ''iz Leskovca
  • Preduzeće za infrastrukturnu izgradnju ''Telekomunikacija d.o.o'' iz Blaca
  • ''Grupa zastava vozila u restrukturiranju a.d.'' ogranak Zastava inpro iz Kragujevca
  • JKP ''Toplana Bor''
  • JKP za vodovod i kanalizaciju ''Vodovod Kruševac''
  • ''Konfekcija MS d.o.o'' iz Bajine Bašte
  • ''Tehnoflex'' proizvodnja sajli za komande na motornim vouilima iz Temerina
  • ''Miteks d.o.o'' Arilje
  • Fabrika modne obuće ''Ukus'' d.o.o Kovačica
  • Dragoslav Radisavljević iz Saveza zaštite na radu Vojvodine-Novi Sad
  • Nevđivana Kalješi, rukovodilac službe BZR i ZŽS iz ''Laste a.d.'' Beograd
  • prof.Vladimir Đorđević iz Doma učenika Srednje železničke škole Beograd

25. april 2013.

Obeležen Dan devojaka u informaciono-komunikacionim tehnologijama

Međunarodni Dan devojaka u informaciono-komunikacionim tehnologijama, obeležen je danas u Klubu poslanika. Na skupu su govorile uspešne žene na vodećim pozicijama u državnoj upravi, Stana Božović državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike,  Gordana Stamenić državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave, Jana Ljubičić generalna sekretarka Narodne skupštine Republike Srbije, Suzana Paunović direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Desanka Radunović predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta i Irini Reljin posebna savetnica za elektronske komunikacije Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i vanredna profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

 Obeležen Dan devojaka u informaciono-komunikacionim tehnologijama  Obeležen Dan devojaka u informaciono-komunikacionim tehnologijama

Osnovni cilj je da se devojkama koje su odabrale svoju buduću profesiju prenese iskustvo i pruži podrška u nastojanju da se usmere ka informaciono-komunikacionim tehnologijama u budućim karijerama. Državna sekretarka u Ministartvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Stana Božović naglasila je da su žene u Srbiji diskriminisane i da ih nema u izvršnoj vlasti gde se traži odgovornost.  Zbog toga će, kako je rekla, njeno ministarstvo u budućem periodu raditi na afirmaciji i osnaživanju žena u ekonomskom, političkom i medijskom smislu. Državna sekretarka Stana Božović ohrabrila je mlade studentkinje rekavši im da je veoma važo da ulažu u svoje obrazovanje i nauku a u izvršnoj vlasti će se naći pod pritiskom propisa koje će Srbija kao buduća članica EU morati da poštuje. Obeležavanju Dana devojaka u informaciono-komunikacionim tehnologijama prisustvovalo je više od dve stotine studentkinja.

24. april 2013.

60 miliona dinara najsiromašnijim opštinama za podsticanje i razvoj usluga socijalne zaštite

U okviru Konkursa za dodelu sredstava za najsiromašnije opštine za podsticanje i razvoj usluga socijalne zaštite, poboljšanje njihovog kvaliteta i poboljšanje materijalnog statusa najugroženijih kategorija stanovništva Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike dodelilo je 60.370,910,00 dinara predstavnicima 42 lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Konkursom su podržane opštine treće i četvrte grupe i devastirana područja, u skladu sa Urebom Vlade Srbije o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2012. godinu.

Sredstva će se koristiti za finansiranje

  • dnevnih usluga u zajednici: dnevni boravak, pomoć u kući, svratišta i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju
  • usluga podrške za samostalan život: stanovanje uz podršku, personalna asistencija, obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu.

Korisnici usluga mogu biti sva lica koja imaju potrebu za socijalnom zaštitom. Direktni korisnici su deca, stari, žrtve nasilja i druge osetljive grupe. Indirektno, korisnici usluga su i odrasla i radno sposobna lica iz porodica teško zapošljivih lica i porodica lica direktno pogođenih ekonomskom krizom, koja se mogu angažovati na poslovima podrške direktnim korisnicima.

Na Konkurs se priajvilo 65 lokalnih samouprava sa 65 projekata. Sredstva su dobile 42 lokalne samouprave – 37 projekata se odnosi na uslugu pomoći u kući, 4 projekta na uslugu dnevna boravka i jedan projekat na uslugu personalne asistencije. Komisija za izbor projekata donela je odluku da su uslove predviđene konkursom ispunile sledeće opštine i odobrila projekte:

 

Redni

broj

Opština

Naziv
projekta

1.

Mali Iđoš

Socijalna usluga kućna nega i ispomoć starim licima i osobama sa invaliditetom u opštini Mali Iđoš

2.

Žabari

Pomoć u kući za stare

3.

Vladičin Han

Pomoć u kući u brdsko-planinskim predelima opštine Vladičin Han

4.

Trstenik

MORAVA-mogućnost, osnaživanje, radost, volja, angažovanje

5.

Titel

Možemo zajedno

6.

Boljevac

Pomoć u kući za stare

7.

Kuršumlija

Pomoć u kući za stara lica

8.

Srbobran

«Ruke podrške»-sistem integrisane nege u kući

9.

Veliko Gradište

Da starima bude bolje- Pomoć u kući za stara lica sa primanjima ispod republičkog minimuma

10.

Vlasotince

«Starost sa osmehom»- Pomoć u kući za stare

11.

Kraljevo

Dnevni centar za stare

12.

Velika Plana

Dnevni centar za osobe sa invaliditetom Lane

13.

Dimitrovgrad

Unapređenje programa rada usluge Pomoć u kući za stara i iznemogla lica

14.

Ražanj

Pomoć u kući starima, deci i omladini sa smetnjama u razvoju

15.

Žitorađa

Humanost na delu

16.

Malo Crniće

«Kroz treće doba zajedno»- Pomoć u kući

17.

Novi Pazar

Pomoć u kući za stara lica i osobe sa invaliditetom sa seoskog područja

18.

Bela Palanka

Unapređenje znanja i životnih veština osoba sa invaliditetom u opštini Bela Palanka

19.

Prijepolje

Pomoć u kući min 2013

20.

Sjenica

Pomoć u kući

21.

Surdulica

Pomoć u kući u 2013.godini, opština Surdulica

22.

Prokuplje

Dnevni boravak za decu i omladinu sa invaliditetom-Sunce

23.

Priboj

Lepa starost u svom domu

24.

Sokobanja

Pomoć u kući

25.

Brus

«Svoja kućica-svoja slobodica 2013» - pomoć u kući starijim i osobama sa invaliditetom

26.

Paraćin

Kontinuirano pružanje socijalnih usluga za stare na selu u lokalnoj zajednici

27.

Ćićevac

Pomoć u kući za sve korisnike – ka održivom servisu

28.

Nova Crnja

Nastavak pružanja usluge- Pomoć u kući za stara lica i osobe sa invaliditetom

29.

Odžaci

Gerontodomaćice

30.

Golubac

Lepše treće doba

31.

Bosilegrad

Pomoć u kući starim i invalidnim licima

32.

Ljig

Pomoć u kući za stare i invalidne osobe na teritoriji opštine Ljig

33.

Mionica

Život u svakom dobu počinje iz početka

34.

Kovačica

Pomoć u kući za osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju

35.

Leskovac

Pomoć u kući starim i nepokretnim licima na teritoriji grada Leskovca

36.

Svilajnac

Pomoć u kući za stara lica

37.

Doljevac

Nikad više sami

38.

Ivanjica

Pomoć u kući-tehnički servis za lične usluge

39.

Bela Crkva

Gerontodomaćice- pomoć u kući

40.

Šid

Oslonite se na nas-projekat pomoći i nege starijim licima na teritoriji opštine Šid

41.

Batočina

Servisi podrške za stare i osobe sa invaliditetom

42.

Bački Petrovac

Treba mi pomoć u mojoj kući i van nje

 

23/24 april 2013.

Socijalni forum Energetske zajednice

Socijalni forum Energetske zajednice, šesti po redu, održan je u utorak i sredu, 23. i 24. aprila 2013. godine, u Beogradu. Ove godine, na dnevnom redu Foruma su predlog Socijalne strategije Energetske zajednice, energetsko siromaštvo i zaštita potrošača, razvoj socijalnog dijaloga u Energetskoj zajednici. U radu Foruma učestvovala je i državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Brankica Janković.

Govor državne sekretarke Ministarstva rada, zapošljavanja isocijalne politike, Brankice Janković:

Formiranje Energetske zajednice na prostorima Jugoistočne Evrope ima za cilj da doprinese obezbeđenju konkurencije na energetskom tržištu, zatim privlačenju investicija u energetske kapacitete, obezbeđivanju stabilnog snabdevanja energijom, ali i unapređenju ekološke situacije i održivosti energetskog sektora.

Međutim, formiranje Energetske zajednice ima isto tako kao veoma važne ciljeve i da doprinese smanjenju siromaštva u regionu, zatim razvoju socijalnog dijaloga i poboljšanju uslova, bezbednosti i zdravlja na radu.

 Socijalni forum Energetske zajednice

Zaštita «socijalno ugroženih potrošača energije»

Zaštita najsiromašnijih slojeva stanovništva u Republici Srbiji je, na osnovu zakona, ustanovljena kroz sistemsku podršku i utvrđena prava i usluge. Ova podrška prema najsiromašnijima pojedincima odnosno prodicima se odvija sa centralnog i lokalnih nivoa. Istovremeno, pretpostavka za uspešno funkcionisanje energetskog tržišta jeste i zaštita najsiromašnijih slojeva stanovništva. Zato formiranje Energetske zajednice na prostorima Jugoistočne Evrope podrazumeva aktivne mere u pogledu rešavanja ovog veoma osetljivog i važnog pitanja.

U cilju realizacije zadataka iz Akcionog plana za rešavanje socijalnih posledica Energetske zajednice, koji je usvojila Vlada Republike, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je ozbiljno pristupilo sagledavanju položaja najugroženijih građana u Republici Srbiji. U tom smislu Ministarstvo je dalo svoj doprinos u procesu izrade predloga obezbeđivanja zaštite «socijalno ugroženih potrošača energije». U odnosu na predložene kriterijume i uslove, pod kojima će određena domaćinstva ostvarivati državnu pomoć u cilju njihove zaštite kao potrošača energije, procene govore da je maksimalno mogući obihvat broja ugroženih domaćinstava na nivou od oko 500 hiljada sa oko 1,4 miliona lica, među kojima su korisnici NSP i DD, DNP, nezaposleni i penzioneri sa najnižim penzijama (ispod 13,000 dinara).

U uslovima liberalizacije tržišta energenata kroz formiranje Energetske zajednice na području Jugoistočne Evrope, pa samim tim i u Republici Srbiji, sve navedene grupacije stanovništva će prve doći pod udar. Njihov inače nizak standard bio bi ozbiljno narušen ukoliko bi posle očekivanog poskupljenja električne energije i prirodnog gasa ostali nezaštićeni od strane države. Iz tog razloga Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je izradilo koncept zaštite «socijalno ugroženih potrošača energije» i taj koncept je dalje razrađen zajedno sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koje je i formalni predlagač pravnog akta kojim se reguliše pomoć prema najugroženijim građanima u Republici.

Idući u susret praktičnim spektima i efektima liberalizacije tržišta i realizaciji obaveza iz Akcionog plana Vlada Republike je u februaru 2013. godine donela Uredbu o energetski zaštićenom kupcu koja je u primeni od 1. aprila. Implikacije koje će povećanje cene energenata električne energije i prirodnog gasa imati na najsiromašnije slojeve stanovništva na ovaj način biće amortizovane kroz državne mere socijalne politike verifikane kroz navedenu Vladinu uredbu.

Uredba definiše energetski zaštićenog kupca na nivou pojedinca, porodice odnosno domaćinstva zavisno od oblika organizovanja zajednice življenja koja na taj način dobijaju formu tzv. potrošačke jedinice energenata. Ovako definisane potrošačke jedinice odnosno domaćinstva grupisane su po određenoj veličini u skladu sa određenim brojem članova. Osnovni kriterijum za ostvarivanje pomoći u troškovima energenata jeste prihod na nivou domaćinstva u zavisnosti od same veličine domaćinstava odnosno broja članova koju onda prate gornje granice prihoda. Pored prihoda domaćinstva kao kriterijum za ostvarivanje pomoći utvrđen je i dodatni uslov koji se odnosi na stambeno stanje odnosno na to da domaćinstva mogu ostvariti pomoć pod uslovom da nemaju drugi stambeni prostor osim prostora koji odgovara potrebama tog domaćinstva.

Formalno pravne procedure za sticanje statusa energetski zaštićenog kupca u cilju ostvarivanja pomoći sprovode se u jedinicama lokalne samouprave. Uredbom je utvrđeno da korisnici najvažnijih državnih socijalnih davanja odnosno korisnici novčane socijalne pomoći i dečijih dodataka po automatizmu i to samim svojim statusom korisnika socijalnih davanja stiču i status energetski zaštićenog kupca. Ovo iz razloga što su prihodi i imovno stanje ovih korisnika u smislu uslova i kriterijuma za sticanje statusa energetski zaštićenog kupca ispod limita utvrđenih uredbom, a sa druge strane na nivou ministarstva postoje potpune evidencije u bazama podataka o ovim korisnicima.

Stečen status energetski zaštićenog kupca važi i traje do kraja kalendarske godine, a onda se ponovo obnavlja za narednu godinu ponovnom procedurom na isti način.

Pomoć države u zaštiti ugroženih potrošača se ogleda u umanjenju određenih potrošenih količina u domaćinstvu bilo električne energije ili prirodnog gasa. Energetski zaštićeni kupac sam odlučuje za koji energent će se odlučiti u smislu pomoći, ali može da izabere samo jedan a ne oba istovremeno. Međutim, sa druge strane umanjenje potrošenih količina energenata je uslovljeno ukupnom potrošnjom na mesečnom nivou od strane domaćinstava koja, prema Uredbi, ne može biti veće od 2,5 puta od iznosa za koji se umanjuje potrošnja bilo električne energije bilo prirodnog gasa. Na ovaj način ustanovljen je mehanizam podsticanja racionalne potrošnja energenata sa ciljem da se poveća energetska efikasnost u uslovima kada je inače ova potrošnja u Srbiji iznad proseka u razvijenim zapadnim zemljama.

U neposrednu realizaciju Uredbe uključene su službe jedinica lokalnih samouprava, centara za socijalni rad, kao i tri ministarstva i to Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine kao i Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Posredno su uključene i mnoge druge službe koje treba da omoguće građanima odnosno domaćinstvima prikupljanje predviđenih dokaza o ispunjavanju Uredbom utvrđenih uslova.

Praćenje primene i realizacije Uredbe biće prilika da se uoče određena pitanja i eventualni problemi, da se predlože i integrišu u Uredbu dodatna rešenja i da se tako na što pravedniji način izvrši zaštita najugroženijih slojeva stanovništva kao potrošača energije. Ove nove mere socijalne politike u suštini predstavljaju deo opštih socijalnih mera. One treba da omoguće sa državnog nivoa integralniju zaštitu ugroženih potrošača energije odnosno socijalno ugroženih slojeva stanovništva i da omoguće minimum egzistencijalnih uslova života za određen broj građana u Srbiji.

 Socijalni forum Energetske zajednice

23. april 2013.

Sporazum Republike Srbije i Ukrajine

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić i potpredsednik Vlade Ukrajine, Jurij Bojko, potpisali su danas Protokol petog zasedanja Međuvladine srpsko-ukrajinske komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju održanog 22. i 23. aprila u Beogradu.

Krkobabić,  koji je  predsednik srpskog dela Komisije, apostrofirao je visok nivo političke saradnje između Srbije i Ukrajine, ali i želju da ekonomska saradnja dostigne taj nivo. Potpredsednik Vlade Srbije pozvao je privrednike i kompanije Ukrajine da ulažu u Srbiju naglasivši da postoje i povoljne mogućnosti za zajednička ulaganja. Sa druge strane, podsetio je on, na ukrajinskom tržištu duže vreme su kao investitori prisutne srpske kompanije poput „Sintelon -Tarketa“ i „MK Grupe“, dok u poslednje vreme u Ukrajini uspešno posluje i „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca.

Opredeljenost za dalje proširenje bilateralne saradnje u svim oblastima je obostrana, a posebno u oblasti ekonomsko – trgovinske saradnje, rekao je Krkobabić pozvavši nadležna ministarstva obe zemlje da učine napor i okončaju sve potrebne procedure, kako bi svi sporazumi bili spremni za potpisivanje tokom predstojeće posete predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića Ukrajini, odnosno planirane ovogodišnje posete predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča  Srbiji.

Potpredsednik Vlade Ukrajine Jurij Bojko i predsednik ukrajinskog dela Komisije, rekao je da postoji veliki potencijal ekonomske saradnje dve zemlje, izrazivši istovremeno očekivanje da će ti odnosi biti unapređeni i pripremom Sporazuma o slobodnoj  trgovini dve zemlje. Veoma je važno,naglasio je Bojko, imati konkretne projekte na kojima bi se radilo, dok bi se treći pravac saradnje odvijao kroz razvijanje  reginalne saradnje koja bi mogla da preraste u nacionalnu.

 Sporazum Republike Srbije i Ukrajine

U toku dvodnevnih razgovora zaključeno je da u cilju povećanja i balansiranja obima bilateralne robne razmene potrebno nastaviti traženje novih oblika saradnje kao i poboljšavanja uslova za izlazak na tržište novih preduzeća i mera za podršku srednjeg i malog biznisa.

Međuvladina srpsko-ukrajinska komisija istakla je neophodnost saradnje i unapređenja upravljanja tržištem gasa putem razmene iskustava operatora transportnog sistema obe zemlje. Srpska strana je iznela interes Javnog preduzeća „Transnafta“ za saradnju sa ukrajinskim naftnim preduzećima kao i za iznalaženjem mogućnosti za korišćenje skladišnih kapaciteta za prirodni gas i kupovinu prirodnog gasa, u zimskom periodu, u Ukrajini za potrebe Srbije, odnosno Javnog preduzeća „Srbijagas“ .

Srpska strana pozvala je  preduzeća iz Ukrajine da uzmu učešće na tenderima za nabavke za potrebe javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“, kao i za pružanje usluga koje se finansiraju iz inostranih izvora kao što su konsultantske, usluge projektovanja ili izgradnje elektroenergetskih objekata u Republici Srbiji.

Obostrano je konstatovano da postoje realne mogućnosti za povećanje obima uzajamnih ulaganja u privrede obe zemlje, posebno u oblastima građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene industrije kao i  industriji informaciono-komunikacionih tehnologija, metalskom kompleksu, farmaceutskoj industriji kao i primeni ekološki čistih tehnologija ali i transportu, turizmu i  logistici.

 Sporazum Republike Srbije i Ukrajine

U okviru saradnja u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike dogovoren je nastavak pregovora o Sporazumu između Republike Srbije i Ukrajine o socijalnom osiguranju, dok će se razmotriti neophodnost potpisivanja Sporazuma o upućivanju zaposlenih od strane poslodavaca iz Srbije na privremeni rad u Ukrajinu.

U cilju doprinosa saradnji u oblasti razvoja preduzetništva, kao i bilateralnoj saradnji srpskih i ukrajinskih privrednih subjekata, strane su odredile prioritetne pravce za saradnju i razmenu iskustava: formiranju i radu inovacione infrastrukture kako bi se povećala konkurentnost ekonomija kao i razmeni iskustava o poreskom sistemu, evidentiranju i izveštavanju za mali i srednji biznis i proširenju mogućnosti finansijsko-kreditne podrške malog i srednjeg preduzetništva.

Dogovoreno je da se sledeće zasedanje komisije održi 2014. godine u Kijevu.

23. april 2013.

Državni sekretari Stana Božović i Dragi Vidojević u Aranđelovcu

Državni sekretari u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Stana Božović i Dragi Vidojević posetili su opštinu Aranđelovac gde ih je primio predsednik opštine Bojan Radović sa svojim saradnicima. Cilj posete je unapređenje saradnje između ove srpske opštine i ministarstva kada je reč o socijalnoj politici, rodnoj ravnopravnosti i bezbednosti i zdravlju na radu. Opštinsko rukovodstvo saopštilo je predstavnicima ministarstva rada , zapošljavanja i socijalne politike sa kakvim problemima se suočava lokalna samouprava i koje su to oblasti gde je pomoć potrebna. Državni sekretari sastali su se i sa sindikatima preduzeća u restrukturiranju „AD Bukovička banja“ , „Elka d.o.o. elektrokeramika“, i Zdravstvenog centra. Zbog propalih privatizacija radnici pomenutih preduzeća ostali su bez posla i trenutno imaju velike probleme kada je reč o doprinosima za penziono osiguranje. Opština Aranđelovac tražila je jednokratnu pomoć za radnike koji od 2008. godine ne primaju plate i ministarstvo će im izaći u susret. Državna sekretarka Stana Božović najavila je ovom prilikom i unapređenje saradnje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa posebnim osvrtom na prevenciju zdravlja u sistemu rada. Na kraju posete Aranđelovcu državna sekretarka obišla je i Dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju.

 Državni sekretari Stana Božović i Dragi Vidojević u Aranđelovcu

23. april 2013.

198. godišnjica drugog srpskog ustanka

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, prof. dr Žarko Obradović predvodio je državnu ceremoniju obeležavanja 198. godišnjice izbijanja Drugog srpskog ustanka.

 198. godišnjica drugog srpskog ustanka

Ceremonija je održana 23. aprila 2013. godine u 13.00 časova u okviru Spomen-kompleksa „Drugi srpski ustanak” u Takovu kod Gornjeg Milanovca.

Tokom državne ceremonije prisutnima se obratiti ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji je tom prilikom položio lovorov venac Vlade Srbije. Organizator ceremonije je Vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Opštinom Gornji Milanovac i Ministarstvom odbrane. Po završetku državne ceremonije izveden je umetnički program.

U istorijskom Takovu kraj Gornjeg Milanovca nalazi se memorijalni kompleks posvećem događajima iz 1815. godine kada je Miloš Obrenović, nakon prazničnog bogosluženja u crkvi-brvnari na Cveti, pozvao okupljene ugledne Srbe da ponovo uzmu oružje u ruke i nastave borbu započetu 1804. godine pod Karađorđem. Time je počeo znameniti Drugi srpski ustanak koji je vodio konačnom kraju turske vlasti na ovim prostorima. U okviru kompleksa, pored crkve-brvnare, nalazi se i muzejska postavka koja je smeštena u spomen-školi, dar kralja Aleksandra Obrenovića, kao i monumentalni spomenik koji prikazuje kneza Miloša u polaganju zakletve pred ustaničkim prvacima.

 198. godišnjica drugog srpskog ustanka

U Takovu, 23. aprila 1815. godine, Miloš Obrenović je na skupu starešina objavio početak novog ustanka za oslobođenje Srbije od turske vlasti. Posle dvomesečnih borbi Turci su se zadržali samo u Beogradu i u nekoliko utvrđenih gradova.

Veštim diplomatskim pregovorima Miloš Obrenović je do kraja 1815. godine zaključio usmeni mir s Marašli Ali-pašom, po kojem je priznat za vrhovnog srpskog kneza. On je, mirnim putem, punih petnaest godina postepeno izgrađivao autonomni položaj Srbije u okviru tuskog carstva i svoju vlast u Srbiji.

Hatišerifom od 1830. godine Srbiji je priznata autonomija.

22. april 2013.

Dan sećanja na žrtve holokausta

Ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije, prof.dr Slavica Đukić-Dejanović predvodila je centralnu komemorativnu svečanost posvećenu Danu sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu koji je obeležen 22. aprila ceremonijom polaganja venaca i odavanjem počasti kod spomenika «Žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu» u okviru kompleksa nekadašnjeg nacističkog logora smrti «Staro sajmište» u Beogradu.

 Dan sećanja na žrtve holokausta

Državnoj ceremoniji su prisustvovali preživeli zatočenici logora smrti, članovi porodica postradalih, diplomatski predstavnici Države Izrael i SR Nemačke u Republici Srbiji, predstavnici Grada Beograda, Opštine Novi Beograd, veliki broj predstavnika Diplomatskog kora, predstavnici Saveza Jevrejskih opština Srbije, predstavnici Saveta Romske nacionalne manjine i dr.

Članom 5. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (``Službeni glasnik Republike Srbije``, br. 91/11) ustanovljen je Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Ovaj dan posvećen je sećanju na Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.

Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se 22. aprila u spomen na 22. april 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

 Dan sećanja na žrtve holokausta

Sistem koncentracionih logora ''Jasenovac'' predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu. U periodu između 1941. i 1945. godine u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece (logor u Jastrebarskom). Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, sistem koncentracionih logora obuhvatao je više lokaliteta na teritoriji današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je koncentracioni logor na Starom Sajmištu u Beogradu, čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944. godine.

17. april 2013.

Krkobabić otvorio dnevni centar za boravak starih lica u Kosjeriću

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić posetio je Kosijerić. Tom prilikom on je otvorio nove prostorije Dnevnog centra za boravak starih lica.

- Svaki potez koji ide u korist čoveka, kvaliteta njegovog života, posebno onih starijih generacija, svakako će ga, ne samo produžiti već i oplemeniti. Jer i u ovom malom prostoru oni mogu da nađu razlog za lepa, ugodna i svakodnevna druženja. Život je suviše kratak da bar ne pokušamo da im to omogućimo - rekao je ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić po otvaranju Dnevnog centra.

 Krkobabić otvorio dnevni centar za boravak starih lica u Kosjeriću

Opremanje Dnevnog centra u Kosjeriću pomoglo je Ministarstvo rada, a po otvaranju Brankica Janković, državni sekretar Ministarstva, uručila je televizor Milinku Gavriloviću, sekretaru Udruženja penzionera Kosjerić.

Tokom boravka u Kosjeriću Krkobabić je razgovarao je i sa Milijanom Stojanićem, predsednikom Opštine, koji mu je predočio sve aktulene probleme s kojima se suočava ne samo tamošnja privreda ali i planove koji bi Kosjerić izbavili iz delikatne ekonomske situacije.

Krkobabić je sastao i sa zaposlenima u Centru za socijalni rad Kosjerića, gde se razgovarao o načinima što efikasnijeg rada te službe. Neposredno posle tog susreta ministar je razgovarao i sa zasposlenima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje dok se prilikom posete Domu zdravlja u Kosjeriću zadržao u dužem razgovoru s direktorkom Doma kao i njihovim predstavnicima.

Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić posetu Kosjeriću završio je obilaskom dva seoska domaćinstva ove opštine.

 Krkobabić otvorio dnevni centar za boravak starih lica u Kosjeriću

16. april 2013.

Sastanak sa predstavnicima Populacionog fonda UN

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić razgovarao je danas s Vernerom Haugom, direktorom Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju kao i Doinom Bolagom, direktorkom Kancelarije Populacionog fonda UN-a (UNFPA) u Srbiji.

Krkobabić je goste upoznao sa aktivnostima Ministarstva kao i elementima ne samo populacione politike već i izazovima s kojima se u tom domenu Srbija suočava, a što je i tematski okvir regionalne konferencije ( “Omogućavanje izbora: Populacioni prioriteti u 21. veku”) koja će se održati u Ženevi u julu ove godine. Domaćini Konferecije su Populacioni fond UN-a (UNFPA) i Ekonomska komisija za Evropu UN -a (UNECE).

 Sastanak sa predstavnicima Populacionog fonda UN

-  Srbija je zemlja u kojoj se malo rađa dece, u kojoj  godišnje nestaje jedan grad od 40.000 stanovnika, u kojoj je populacija sve starija i gde se zbog migracija sve teže obezbeđuje nega onima koji sebi ne mogu da pomognu. Ovo što činimo manje je od onog što želimo i što je potrebno, ali svakodnevno ulažemo maskimalan napor da  pomognemo onima kojima je ta pomoć neophodna. Činimo to katkad i preko granica naših objektivnih mogućnosti  – rekao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike dr Jovan Krkobabić.

Gospodin Haug kao a i gospođa Bolago izrazili su spremnost da Fond UN pomogne u prikupljanju i analiziranju podataka koji mogu pomoći u boljem razumevanju i predviđanju populacionih trendova kao i da će pružiti svu neophodnu tehničku pomoć u razvijanju i implementaciji ovih strategija. Tokom razgovora potvrđena je i podrška radu Nacionalnog Saveta za pitanja starenja.

 Sastanak sa predstavnicima Populacionog fonda UN

Potpredsednik Vlade Srbije zahvalio se gostima na njihovoj humanoj misiji i nesebičnoj pomoći, naglasivši da je cilj, kako ovog Fonda UN-a tako i Ministarstva na čijem je čelu, zajednički: pružiti pomoć svima onima kojima je neophodna.

12. april 2013.

Sporazum o socijalnoj sigurnosti Srbije i Kanade

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić, potpisao je danas s ambasadorom Kanade u Srbiji, njegovom ekselencijom Romanom Vaščukom, Sporazum o socijalnoj sigurnosti kao i Administrativni sporazum za njegovo sprovođenje.

Ovo je jedan od najznačajnijih sporazuma koji je Srbija potpisala u poslednjih nekoliko godina. Njime se neposredno uređuje ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja preko 100.000 građana srpskog porekla, koji prema raspoloživim podacima, žive i rade u Kanadi. Sporazum reguliše prava korisnika ove dve zemlje, kao i ona za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Usaglašeni Sporazum sadrži i odredbe koje će omogućiti osiguranicima i korisnicima prava potpuniju zaštitu u oblasti penzijskog osiguranja.

 Sporazum o socijalnoj sigurnosti Srbije i Kanade

Sporazum će pružiti mogućnost sabiranja perioda osiguranja navršenih u obe države ugovornice, radi ostvarivanja prava na penziju i druga davanja. To konretno znači da neko ko, recimo, ima ostvarenih deset godina radnog staža u Srbiji i isto toliko u Kanadi - a po postojećim uslovima u obe države, on pravo na penziju sada ne bi mogao da ostvari - ovaj sporazum će mu tu šansu pružiti, da sabiranjem tih godina ostvari pravo na penziju.

Sporazumom se takođe otvara prostor i za neposrednu isplatu stečenih davanja korisniku koji je to pravo ostvario u mestu njegovog prebivališta penzije i drugih prava. Ako su ona dakle  ostvarena u Kanadi ovim Sporazumom ispata će moći da se obavi i u Srbiji. 

- U poslednje dve godine zaključeni su sporazumi sa Slovenijom, Turskom, Kiprom, Švajcarskom, Belgijom, Slovačkom, Austrijom, Bugarskom a u narednim mesecima očekujemo  zaključivanje sporazuma sa Rumunijom, Rusijom i Ukrajinom, Francuskom i Mađarskom – rekao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić.

- Pokrenute su i inicijative za zaključivanjem sporazuma s Australijom, Novim Zelandom i Sjedinjenim Američkim Državama. Zaključivanjem sporazuma s ovim državama, uz već postojeće sporazume, ostvarila bi se zaštita u oblasti socijalnog osiguranja za najveći broj naših građana koji žive i rade u inostranstvu – naglasio je Krkobabić.

 Sporazum o socijalnoj sigurnosti Srbije i Kanade

Potpisivanju Sporazuma prethodio je neposredan i srdačan razgovor s ambasadorom Kanade u Srbiji gospodinom Romanom Vaščukom, u kome je naglašeno tradicionalno prijateljstvo i razumevanje Srbije i Kanade. Takođe zajednički je konstatovano da postoji dovoljan prostor za još širu i čvršću ekonomsku saradnju, naročito u istraživanju i eksploataciji rudnog bogatstva.

Kako bi ovaj Sporazum stupio na snagu biće, po hitnom postupku, upućen na ratifikaciju u Skupštinu Srbije, dok se njegova ratifikacija očekuje i u kanadskom Parlamentu.

Srbija inače primenjuje sporazume o socijalnom osiguranju sa 27 država, od kojih su većina članice Evropske Unije, u kojima živi i radi veliki broj naših građana.

Pogledajte Foto galeriju

9. april 2013.

Nemačka poslanica Inge Heger u poseti državnoj sekretarki Stani Božović

Poslanica nemačkog Bundestaga Inge Heger, sa delegacijom ambasade Nemačke posetila je državnu sekretarku Stanu Božović da bi se podrobnije upoznala sa problemima sa kojima se Srbija susreće kada je reč o rodnoj ravnopravnosti.

Takođe, nemačku poslanicu zanimalo je i koliko je socijalna i finansijska kriza u kojoj se Srbija nalazi duži niz godina, uticala na  porast nezaposlenosti, posebno žena. Državna sekretarka u ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Stana Božović, iznela je podatke koji pokazuju da se trenutna nezaposlenost kreće oko 24 odsto i da nova Vlada uveliko radi na dovođenju stranih investitora u Srbiju zahvaljujući čemu će biti otvorena nova radna mesta.

 Nemačka poslanica Inge Heger u poseti državnoj sekretarki Stani Božović

Kada je reč o zaštiti žena, državna sekretarka Božović podsetila je da Srbija ima Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je usvojen 2009. godine ali, kako je rekla svi rezultati pokazuju da je ženski pol u neravnopravnom položaju u gotovo svim segmentima društva. Zato će nova Vlada insistirati na povećanju zaposlenosti i afirmaciji žena u društvenom, ekonomskom, političkom i socijalnom pogledu. Državna sekretarka, Stana Božović, informisala je nemačku poslanicu, Inge Heger, o nacionalnoj strategiji i akcionom planu za 2013. godinu kada je u pitanju rodna ravnopravnost.

2. april 2013.

Obeležen međunarodni dan dece sa autizmom

Povodom Međunarodnog dana osoba sa autizmom nj.k.v. Princ Aleksandar i nj.k.v. Princeza Katarina, zajedno sa misijom UN u Srbiji i Udruženjem roditelja dece sa autizmom, uz podršku Fondacije ''Autizam govori'''iz Njujorka, organizovali su prijem u Belom dvoru.

Prijemu su prisustvovali stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante, predstavnici dilomatskog kora, narodni poslanici, savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, državna sekretarka u ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Stana Božović i predsednica Udruženja dece sa autizmom, Vesna Petrović.

 Obeležen međunarodni dan dece sa autizmom

Državna sekretarka u ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Stana Božović, pozdravila je prisutne i naglasila da država Srbija iako je u krizi čini sve da bi unapredila položaj svojih građana a posebno ranjivih grupa. Gospođa Božović je najavila da će ministarstvo u narednom periodu intenzivirati aktivnosti na razvijanju usluga u zajednici. Jedan od glavnih ciljeva je i jačanje međusektorske saradnje i to posebno u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne pomoći. Državna sekretarka Božović se zahvalila nj.k.v. Princezi Katarini na svemu što kroz svoj fond čini da bi olakšala i unapredila položaj dece sa autizmom.

1. april 2013.

Što pre rešiti problem azilanata

Na poziv predsednika opštine Lajkovac Živorada Bojičića i njegovog zamenika Gorana Milovanovića, državna sekretarka Stana Božović posetila je u ponedeljak 1.4.2013. tu opštinu da bi se upoznala sa problemima vezanim za oblast socijalne zaštite.

 Što pre rešiti problem azilanata

Rukovodstvo opštine Lajkovac upoznalo je državnu skretarku i sa problemom azilanata pa je tim povodom održan i sastanak sa predstavnicima mesne zajednice sela Vračević kome je prisustvovao i pomoćnik komesara Komeserijata za izbeglice i migracije Ivan Gerginov. Prethodno je državna sekretarka Stana Božović posetila Komeserijat za izbeglice i migracije gde je sa komesarom Vladimirom Cucićem razgovarala o načinima prevazilaženja ovog problema. Posetu Lajkovcu državna sekretarka završila je obilaskom Centra a azil u selu Bogovađa i prihvatnog centra za azilante u selu Vračević da bi videla da li se tu poštuju ljudska i manjinska prava.

1. april 2013.

2. april - Međunarodni dan osoba sa autizmom

U celom svetu 2. aprila se obeležava Međunarodni dan osoba sa autizmom, koji je Generalna Skupština Ujedinjenih nacija uspostavila decembra 2007. godine, kao doprinos poštovanja njihovog dostojanstva i ostvarenja njihovih ljudskih prava.

Zbog kompleksnih potreba osoba sa autizmom, one pripadaju posebno osetljivim grupama građana, čak i među osobama sa invaliditetom. Stoga, ni jedna osoba sa autizmom ne treba da bude uskraćena u slobodnom razvoju sopstvenih potencijala i ostvarenju nezavisnog života, u meri u kojoj je to moguće. Razvoj potencijala zavisi više od pristupačnosti primerenih, ranih, obimnih i doživotnih mera podrške nego od stepena njihovih ograničenja.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je snažno opredeljeno da svakodnevno čini napore u cilju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, uključujući osobe sa autizmom.

Koliko je potrebno posebnu pažnju posvetiti položaju osoba sa autizmom pokazuju podaci da ih u Evropi živi oko pet miliona, ili oko 0,6 odsto ukupne populacije. U Srbiji ih je od dve do tri hiljade, ali precizni podaci o broju osoba sa autizmom ne postoje, zato što ne postoji jedinstvena baza podataka koja bi povezivala sve referentne institucije za dijagnostiku autizma.

Unapređenje položaja osoba sa autizmom je multisektorsko pitanje. Doprinos sistema socijalne zaštite ogleda se prevashodno u intenzivirnju aktivnosti na razvoju usluga u zajednici, kao primarni odgovor na potrebe dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom (dnevni boravci, pomoć u kući i sl.). Na taj način stvaraju se održivi uslovi za život u zajednici i prevenira njihova instutucionalizacija. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nekoliko puta godišnje raspisuje konkurse za najsiromašnije opštine u cilju podsticaja razvoju usluga u zajednici, i to naročito za najranjivije grupe, među koje svakako spadaju osobe sa autizmom svih uzrasta. Takođe, novouspostavljeno pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja za roditelje koji se staraju o deci sa smetnjama u razvoju trenutno koristi oko 360 korisnika. Na taj način država podržava ostanak deteta sa smetnjama u razvoju u porodici, ali se u isto vreme promoviše i odgovorno roditeljstvo.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike redovno investira u podizanje kvaliteta usluga u ustanovi za smeštaj dece i mladih sa autizmom u Beogradu, pa je u poslednjih nekoliko godina za investiciona ulaganja i opremu uloženo oko 18 miliona dinara. Treba istaći i da je u toku završetak radova u ustanovi za decu i mlade u Šapcu, kapaciteta 40 korisnika, čime će država udvostručiti dosadašnje kapacitete za trajniji smeštaj osoba sa autizmom. Do sada je u izgradnju ovog objekta uloženo oko 140 miliona dinara.

Unapređenje položaja i inkluzija u zajednicu dece i odraslih sa autizmom i uopšte dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom treba da se rešava sistemskim merama, pa je jedan od ciljeva ovog ministarstva jačanje međuresorne saradnje i to posebno sistema zdravstva i obrazovanja radi osiguranja njihove adekvatne socijalne i zdravstvene zaštite i ostvarivanja prava na obrazovanje.

Video galerija

Ne nasilju nad starijima, ne nasilju u porodici!  - POGLEDAJTE VIDEO GALERIJU

Foto galerija

Komemoracija Grdelica 3Zaboravi ako možeš...Putnički voz 393...NATO agresija

LINKOVI I OBAVEŠTENJA

Prijavi korupciju