Arhiva - septembar 2013.

30. septembar 2013.

Procesni položaj centara za socijalni rad pred sudovima

 Procesni položaj centara za socijalni rad pred sudovima

U okviru projekta „Partnerstvom do reformisane socijalne zaštite“, Asocijacija CSR Srbije, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, organizovala je stručni skup na Divčibarama, 26. i 27.9.2013. godine, sa temom „Procesni položaj centara za socijalni rad kao organa starateljstva pred sudovima“.

Stručni skup je otvorio Predsednik Skupštine Asocijacije CSR Srbije Zoran Polić,   a govorili su: Dragan Vulević, predstavnik Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike,  prof. dr. Gordana Stanković, Sanja Bukva, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i Suzana Vidanović, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu. Skupu su prisustvovali i predstavnici Republičkog  Zavoda za socijalnu zaštitu, kao  i strukovnih udruženja.

Dragan Vulević je u svojoj prezentaciji istakao prebleme u ostavarivnju procesnog položaja  organa starateljstva u postupcima pred sudovima u oblasti porodičnih odnosa. Poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, u smislu Porodičnog zakona, vrše centri za socijalni rad kao organi starateljstva. Može se govoriti o indirektnim i direktnim ovlašćenjima organa starateljstva pred sudovima. Dragan Vulević je poseban osvrt učinio na nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva i obavezu sudova da isti zatraže od organa starateljstva ili porodičnog savetovališta, ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodičnim odnosima. Istaknuti su i subjektivni i objektivni problemi u ostvarivanju procesnog položaja organa starateljstva u postupcima pred sudovima iz oblasti porodičnih odnosa.

 Procesni položaj centara za socijalni rad pred sudovima

Prof. dr Gordana Stanković, koju pitanje organa starateljstva i precesnog položaja centara za socijalni rad pred sudovima okupira kao precesualistu, definisala je centar za socijalni rad kao javnu ustanovu socijalne zaštite i kao organ starateljstva koji vrši javna ovlašćenja, specijalizovan za pravnu zaštitu porodice, njenih članova koji imaju potrebu za pravnom zaštitom i pomoći porodici. Centar za socijalni rad, prema porodičnopravnim propisima, predstavlja osnovnog nosioca kompleksne pravne zaštite porodice, koji ima zadatak da vrši stalni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava. Iz tog razloga, centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, u svakom građanskom sudskom postupku može da ima raznovrsne procesne uloge i funkcije koje treba da omoguće da se postulirana porodičnopravna zaštita ostvari u faktičkim životnim odnosima. Organ starateljstva ima različite zadatke u domenu materijalnog prava, pa samim tim i različite procesne uloge u parničnom postupku, i u opštem i u posebnim parničnim postupcima. U procesnoj literaturi mišljenje organa starateljstva je specifična ekspertiza stručne službe, koja je specijalizovana za određene vidove zaštite i koja zbog toga i može da pruži određenu pomoć sudu u suđenju. Organu starateljstva su dostupni mnogi podaci o okolnostima koje se tiču porodičnopravnih odnosa ili ličnosti stranaka, sa kojima sud niti raspolaže, niti po prirodi stvari do tih podataka može da dođe. Prof. dr Gordana Stanković je istakla i procesnu ulogu centara za socijalni rad kao organa starateljstva u vanparničnom postupku, a i u postupku izvršenja i postupku obezbeđenja – po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Porodični zakon, zaključila je prof. dr Gordana Stanković, ne sadrži sistematizovane odredbe o ulozi i ovlašćenjima organa starateljstva u građanskom sudskom postupku kojima bi se na generalan način uredila njegova procesna pozicija i ovlašćenja koja treba da ima kao organ pravne zaštite porodice i njenih pojedinih članova. Procesne funkcije organa starateljstva nisu detaljno operacionalizovane, što izaziva određene praktične probleme.

 Procesni položaj centara za socijalni rad pred sudovima

Drugog dana stručnog skupa, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Sanja Bukva, obradila je nekoliko praktičnih pitanja u vezi sa položajem centara za socijalni rad kao organa starateljstva pred sudovima.  Sudija Sanja Bukva istakla je potrebu odlučnijeg postupanja centara za socijalni rad i potrebu sudova za obrazloženim  nalazom  i mišljenjem stručnih radnika. Zaljučak je da treba koordinirati, odnosno ostvariti bolju saradnju sudova i centara za socijalni rad.

Sudija Apelacionog suda u Kragujevcu, Suzana Vidanović, svojim izlaganjem približila je prisutnima način postupanja Apelacionog suda i položaj centara za socijalni rad kao organa starateljstva pred sudovima, sa posebnim osvrtom na prvostepene odluke sudova i stručni nalaz i mišljenje organa starateljstva. Pojašnjena  je uloga stručnog nalaza i mišljenja kao dokaznog sredstva i njegovog značaja kao takvog.

Stručni skup je propraćen stalnom diskusijom predavača i kolega, što je dodatno doprinelo pojašnjenju razmatrane teme.

Nakon uspešnog  rada, stručni skup je zatvorio predsednik Skupštine Asocijacije Zoran Polić.

30. septembar 2013.

Veselo u Kulini

Dom za smeštaj odraslih lica „Kulina“ obeležio je 30. septembra 60 godina postojanja i uspešnog rada. Jubilej se poklopio sa izlaskom četvrtog  broja „Kulinskog sunca“, časopisa  koji prati i opisuje život i dešavanja u Domu Kulina. Istog dana održana je i sportska manifestacija „Veselo kulinsko leto“, koja je poprimila tradicionalni karakter, pa je ove godine priređena po četvrti put. „Veselo kulinsko leto“ podrazumeva niz sportskih igara u kojima učestvuju osobe sa smetnjama u razvoju iz domova u Srbiji.

 Veselo u Kulini

Ovu manifestaciju otvorila je državna sekretarka Brankica Janković, a osim predstavnika Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, u publici su se našli i predstavnici Opštine Aleksinac, Grada Niša, kao i brojnih ustanova socijalne zaštite, koji su pratili sportsko nadmetanje oko 50 korisnika iz pet domova – „Stamnice“, „Sremčice“, „Malih pčelica“, „Velikog Popovca“ i „Kuline“. Pobednik ovogodišnjih igara je ekipa Doma „Stamnica“.

Na kraju takmičarskog dela održana je predstava „Cvet na dlanu“, koju su priredili korisnici iz Kuline.

30. septembar 2013.

Spbija obučava region

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, organizovalo je u hotelu ''Zira'' radni doručak za novinare koji prate teme vezane za oblast rodne ravnopravnosti. Sastanak sa novinarima održala je državna sekretarka Stana Božović sa svojim saradnicima. Državna sekretarka informisala je novinare o planovima do kraja godine.

U okviru Programa za realizaciju prioriteta Nacionalnog akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopavnosti koji realizuje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike uz donaciju Kraljevine Švedske, realizuju se aktivnosti u tri prioritetne oblasti :

-          Prisustvo žena u javnom i političkom životu
-          Ekonomsko osnaživanje žena
-          Žene i mediji (rodna ravnopravnost u medijskom sektoru)

 Spbija obučava region

U okviru treće prioritetne oblasti, jedna od glavnih aktivnosti bila je i osnivanje Kluba novinara prijatelja rodne ravnopravnosti koji je osnovan tokom prethodne godine. U okviru te aktivnosti, do sada je organizovano nekoliko sastanaka, kroz koje je prošlo više od 50 novinara i novinarki. Osim sastanaka u ranijim fazama projekta, organizovana je i studijska poseta Parizu za novinare i novinarke.

Kao važan rezultat, treba istaći i Vodič za rodno osetljiv pristup medijima, koji sadrži niz pitanja i preporuka, koje bi novinarkama i novinarima trebalo da pomognu da o različitim pitanjima pišu na rodno osetljiv način.

U narednom periodu, planirano je da se održi trening o rodnoj ravnopravnosti  namenjen predstavnicama i predstavnicima medija i po jedan neformalni radni sastanak mesečno.

Prvi sastanak ove godine održan je 30. septembra 2013. Na sastanku se govorilo o sledećim temama: Održavanje regionalne škole za rodnu ravnopravnost, ratifikacija Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i budućim projektima, koji ima ju za cilj tačan prikaz stanja na terenu i predlaganje mera za poboljšanje situacije.

Stručnjakinje i stručnjaci iz Srbije održaće predavanja i radionice u okviru Regionalne škole za rodnu ravnopravnost, koja će biti organizovana do kraja ove godine i koju će pohađati državni službenici i službenice iz Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije. Zadatak predavača okupljenih oko Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike je da pomognu zaposlenima u državnim upravama zemalja regiona u stručnom usavršavanju, tako što će ih obučavati o važnosti rodne ravnopravnosti u političkom upravljanju, sektoru bezbednosti, zaštiti životne sredine, ekonomiji i političkoj participaciji.

O posvećenosti Srbije unapređenju rodne ravnopravnosti, a time i unapređenju društva, osim organizovanja Regionalne škole za rodnu ravnopravnost, govori i činjenica da je Srbija pred ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (CAHVIO konvencija).

 Spbija obučava region

“Činjenica da je ovu Konvenciju Saveta Evrope ratifikovalo svega pet zemalja do sada, govori u prilog tome da je Srbija po pitanju rodne ravnopravnosti jedna od najagilnijih država u Evropi”, istakla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i dodala: “Rodna ravnopravnost je veoma važna za razvoj i napredak ka pravednom društvu, a poštovanje prava žena je preduslov za to. Za relativno kratko vreme, uspeli smo da dođemo do toga da naše stručnjakinje i stručnjaci obučavaju koleginice i kolege iz regiona i pomažu im u daljem usavršavanju. Važno je što se dogovori o tako značajnim obukama događaju uoči ratifikovanja Istanbulske, odnosno CAHVIO konvencije u Skupštini Srbije. To je sledeći korak u eliminaciji nasilja nad ženama, a naročito u porodici, sa ciljem zaštite ljudskih prava.”

Ratifikovanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici biće ojačana pozicija nadležnih organa, koji će lakše i efikasnije moći da sprečavaju i kažnjavaju počinioce nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Time će biti obezbeđene i efikasne mere zaštite i pružanja pomoći žrtvama takvog nasilja. Koliko je važna ratifikacija Konvencije govori podatak da je u prvih šest meseci 2013. u Srbiji zabeleženo 29 žrtava nasilja, od kojih su 22 žene. Toliko žrtava je zabeleženo za celu prošlu godinu.

Razvijanje moderne dnevne nege u osnovnim školama i istraživanje o socio-ekonomskom položaju samohranih majki Uprava za rodnu ravnopravnost najavila je i projekat koji se odnosi na razvijanje i promociju moderne dnevne nege u osnovnim školama. S obzirom da se radno vreme zaposlenih u Srbiji poslednjih godina promenilo, postoji potreba da deca imaju produženi boravak u školi, tj. da se taj boravak podudara sa radnim vremenom roditelja. Eksperti i ekspertkinje iz Srbije i inostranstva će na osnovu uspešnih modela, razviti poseban model koji će biti primenjiv u Srbiji. Na taj način bi se usklađivalo radno vreme osnovnih škola, da bi se omogućio produženi boravak u školama dece čiji su roditelji zaposleni.

 Spbija obučava region

Takođe, Uprava za rodnu ravnopravnost najavila je i završetak istraživanja koje će pokazati kakav je socio-ekonomski položaj samohranih majki u društvu, kakve mogućnosti imaju za obrazovanje i napredovanje u karijeri, sa ciljem ozbiljnog pristupanja rešenju tih problema u Srbiji. Da bi se ispunio taj cilj, veoma je važno ohrabiti žene da kontinuirano unapređuju svoja znanja i veštine, razvijaju svoje talente i odvaže se na neku vrstu preduzetništva. Važno je, zatim, osmisliti i realizovati projekte koji će biti od konkretne pomoći, dati podršku kroz zakonodavni i institucionalni okvir.

28. septembar 2013.

Obeležavanje 95. godišnjice proboja Solunskog fronta

Ministar kulture gospodin Ivan Tasovac predvodio je 28. septembra 2013. godine komemorativnu ceremoniju na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik povodom obeležavanja 95. godišnjice proboja Solunskog fronta.

 Obeležavanje 95. godišnjice proboja Solunskog fronta

Ceremoniji su takođe prisustvovali članovi delegacija Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva rada i boračke zaštite Republike Srpske, generalni konzul Ambasade Srbije u Solunu, predstavnici Ambasade Republike Srbije u Atini, načelnik Generalštaba Vojske Grčke, ministar nacionalne odbrane Grčke, ostali zvaničnici Republike Grčke kao i diplomatski predstavnici Francuske, Britanije, Rusije i Italije. Posle ceremonije na srpskom vojničkom groblju, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković položio je vence na savezničkim grobljima iz Prvog svetskog rata i to: na Francuskom, Italijanskom, Britanskom i Ruskom u prisustvu državnog sekretara Ministarstva za omladinu i sport Nenada Borovčanina.

Dan kasnije, 29. septembra 2013. godine održana je ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti kod savezničkog memorijala na Polikastru povodom obeležavanja 95. Godišnjice proboja Makedonskog fronta u organizaciji Opštine Polikastro. Tom prilikom državni sekretar Negovan Stanković položio je vence na saveznički spomenik kao i na spomenik Nikoli Pašiću. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici Konzulata Srbije u Solunu, Ambasade Srbije u Atini, vojni izaslanik Ambasade Srbije u Atini kao i brojna udruženja građana.

 Obeležavanje 95. godišnjice proboja Solunskog fronta


*
*         *


Proboj Solunskog fronta predstavlja jedan od najtežih i najsudbonosnijih perioda novije nacionalne istorije. Bilo je to doba velikog stradanja civilnog stanovništva i srpskih vojnika koji su mesecima istrajavali u borbama koje su za cilj imale poraz neprijatelja na Solunskom frontu.

Borbe na Solunskom frontu utkane su u kolektivnu svest kao razdoblje bezmalo antičke tragičnosti, nesebičnog junaštva i istinske humanosti. Čuvajući duboko u sebi luču slobode i nacionalnog ponosa, neporažena srpska Vojska i deo izbeglog civilnog stanovništva našao je utočište u prijateljskoj grčkoj zemlji. Postojbina junaka kod Maratona i Termopila otvorila je širom svoje srce i prigrlila novovekovne junake koji su, nošeni istim idealima kao i njihovi antički uzori, bili svetao primer herojstva i slobode.

Po okončanju ratnih dejstava odlučeno je da se na zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu. Za mesto je određen plato na kome se nalazilo groblje Glavne vojne poljske bolnice srpske vojske.

Pripreme za ovaj poduhvat počele su 1926. godine, kada Savo Mihailović biva postavljen na čelo grupe koja je dobila zadatak da prikupi posmrtne ostatke izginulih ratnika raštrkanih po širokom prostoru na kom su se vodile borbe na Solunskom frontu.
Idejno rešenje izgleda srpskog vojničkog groblja dobijeno je iste godine na konkursu, a delo je arhitekte Aleksandra Vasića čiju je ideju razradio Nikolaj Krasnov. Sav materijal za izgradnju groblja poticao je iz Jugoslavije, gde je prethodno i obrađen.

Završni radovi otpočeli su 1933. godine pod rukovodstvom arhitekte Budimira Hristodula, jednog od 1300 kaplara. Privedeni su kraju krajem 1936. godine, da bi 11. novembra1936, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, bilo obavljeno svečano osvećenje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom.

 Obeležavanje 95. godišnjice proboja Solunskog fronta


Pogledajte Foto galeriju

27. septembar 2013.

Pazvoj regionalne saradnje

Državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Stana Božović učestvovala je, na poziv Ministarstva za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine u studijskoj poseti institucijama Bosne i Hercegovine koje se bave rodnom ravnopravnošću.

Zajedno sa parlamentarnom delegacijom Republike Srbije razmenila je  iskustva sa komisijom za ravnopravnost polova parlamenta Bosne i Hercegovine u pogledu unapređivanja zakonodavnog okvira u oblasti rodne ravnopravnosti.

Unapređivanje tema kao što su nasilje nad ženama, ekonomsko osnaživanje žena i učešće žena u politici jednako su značajne za obe zemlje tako da je razmena iskustava u sprovođenju nacionalnih strategija u ovoj oblasti od velike pomoći.

 Pazvoj regionalne saradnje
Stana Božović, MINRZS i Samra Filipović Hadžiabdić, direktorka Agencije za ravnopravnost spolova BiH


Razmena iskustava preduslov je i za razvijanje regionalne saradnje u oblasti rodne ravnopravnosti. Direktorka agencije za ravnopravnost polova BiH Samra Filipović-Hadžiabdić i državna sekretarka Stana Božović saglasile su se da će u cilju razvijanja mehanizama koji se bore za bolji položaj žena i rodnu ravnopravnost nastaviti da razvijaju regionalnu saradnju kako bi što pre unapredile živote svojih građana.

Upoznajući se sa praksama u Bosni i Hercegovini državna sekretarka Stana Božović naglasila je: „ Razvijanjem regionalne saradnje u svim oblastima društvenog života unaprediće živote naših građana i pomoći nam da prevaziđemo sve prepreke koje imamo u razvijanju boljeg društva“.

Od posebnog značaja iz ovog susreta izdvajamo i upoznavanje sa projektima ekonomskog osnaživanja žena u Bosni i Hercegovini koji bi mogli biti sprovedeni i u Srbiji.

26. i 27. septembar 2013.

„Besmrtnim herojima”

Krf, Vido (Grčka) – Predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić predvodio je 26. septembra 2013. godine, na grčkim jonskim ostrvima Krf i Vido, komemorativne manifestacije u znak sećanja na oko dve stotine pedeset hiljada stradalih civila i pripadnika srpske Vojske. Predsednik Vlade položio je lovorove vence kod spomen kosturnice u Mauzoleju na ostrvu Vido, kod mornaričkog krsta kao i u „plavu grobnicu”.



Komemorativnim ceremonijama prisustvovao je ministar kulture Ivan Tasovac, visoka delegacija Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Grčke, ministar za nacionalnu bezbednost Grčke, ostali zvaničnici Republike Grčke, gradonačelnik Krfa, ministar Jonske oblasti Republike Grčke kao i predstavnici više srpskih udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

27. septembra 2013. godine održane su ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti koje je predvodio državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković. Venci su položeni kod spomen ploče na Guviji, spomenika Drinskoj diviziji i kod spomenika Janisu Janulisu u Agios Mateosu. Ceremonijama su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Krfa, kao i udruženja i građani iz Srbije.

 „Besmrtnim herojima”


*
*         *

Posle neuspelog pokušaja da se srpska Vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje. Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska Vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone odakle se povukla na Krf na kojem se do aprila prikupilo 151.828 vojnika, u Bizerti oko 13.000 vojnika, a na Korzici i u Francuskoj njih oko 5.000. Načelnik Vrhovne Komande general Petar Bojović na Krf je stigao među poslednjim ešalonima 5.(18) aprila 1916. godine. Krfska epopeja predstavlja jedan od najtragičnijih i najsudbonosnijih perioda novije nacionalne istorije. U pitanju je razdoblje velikog stradanja civilnog stanovništva i pripadnika oružanih snaga koji su, iscrpljeni dugotrajnim marševima kroz Kosovo i Metohiju i Albaniju, spas potražili na grčkim jonskim ostrvima Krf i Vido.

 „Besmrtnim herojima”


Pogledajte Foto galeriju

26. septembar 2013.

Briga o malim Vrščanima

Analiza Kampa „Peščara 2013“ za socijalnu rehabilitaciju dece iz socijalno ugroženih porodica sa područja opštine Vršac održana je u Vršcu, 25. septembra 2013. godine, u prisustvu više od stotinu dece i gostiju, uz podršku državne sekretarke u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Brankice Janković.

 Briga o malim Vrščanima

Jednodušan zaključak svih prisutnih je bio da je Kamp u potpunosti ispunio postavljene ciljeve, a uz to je naglašeno kako je svake godine sve više isticao prazninu u okupiranju dece tokom godine, te je potekla inicijativa da se uvede nova usluga u lokalnoj zajednici: Centar za dnevni boravak dece u riziku.

Tokom boravka u Vršcu, delegaciju organizatora Kampa sa državnom sekretarkom na čelu primio je predsednik opštine Vršac Čedomir Živković, i tom prilikom razmotrene su mogućnosti dalje saradnje.

26. septembar 2013.

Program reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Potpredsednik Vlade RS i ministar rada, zapošljavanja i socijlne politike, dr Jovan Krkobabić i ministar zadužen za evro integracije, Branko Ružić, sastali su se sa evopskim komesarom za zapošljavanje, socijalnu politiku i inkluziju, Laslom Andorom. Time je počeo proces kreiranja Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike. Skupu su prisustvovali predstavnici državne uprave, socijalnih partnera i civilnog društva.

Program reformi će biti usredsređen na najveće izazove Srbije vezane za zapošljavanje i socijalu, kako bi se država pripremila za sveobuhvatnu socijalnu reformu koja će probleme sanirati u srednjoročnom i dugoročnom periodu.

Potpredsednik Vlade RS i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić, istakao je da su najveći problemi u Srbiji velika nezaposlenost i nedostatak poslova kao posledica privredne nerazvijenosti, smanjene ekonomske aktivnosti drugih posledica koje su nastale usled perioda duge tranzicije i neadekvatno sprovedene privatizacije.  

Krkobabić je upozorio da Srbiji predstoji mukotrpan rad na rešavanju svih ovih dilema, jer je reč o širokom dijapazonu problema kojima se mora prići ozbiljno i odgovorno.




"Lako je reći hop, teško je skočiti, tako da je pred nama težak iskorak. Koliko ćemo biti sposobni da efikasno rešavamo ove probleme zavisi isključivo od nas. Zemlja je u dubokim socijalnim i ekonomskim problemima ali uporan rad i dobro osmišljen posao na rešavanju problema, koordinacija i uključivanja svih kategorija građana mogu uroditi uspehom", rekao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, Srbija neće biti sposobna da sama reši sve probleme i zato računa na podršku i razumevanje EU.

Ministar zadužen za evro integracije, Branko Ružić je istakao da je važno da Srbija usvoji i implementira strateški dokument zbog pokazatelja koji govore da 9 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, da je nezaposlenih 24 odsto, a da je među mladima ta stopa čak 50 odsto.

"Ove brojke ukazuju na stanje koje ne korespondira sa našim evropskim duhom i željom da krupnim koracima nastavimo proces pristupanja EU i zato je važno da se taj proces verifikuje i na terenu", rekao je Ružić. On je istakao da će komesar Andor u bilateralnim razgovorima sa resornim ministrima biti upoznat sa stremljenjima i očekivanjima Srbije na socijalno-ekonomskom planu, a da će sa druge strane doći odgovor ta je konkretno moguće uraditi na ovom polju.

Prema Ružićevim rečima, na sastanku je bilo reči i o inkluziji Roma i drugih manjinskih grupa, pravima deteta i o svim ostalim segmentima socijalno pravednog ambijenta kojem Srbija teži.

 Program reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Komesar Andor objasnio je da Program čija je izrada inicirana otpočetim strateškim dijalogom za cilj ima da države kandidate pripremi za buduće ucešće u evropskoj politici u oblasti zapošljavanja i ekonomskog upravljanja.

Taj program će, kako je objasnio, dati odgovor u oblastima tržišta rada, zapošljavanja, razvijanja veština i znanja, socijalne pravde i inkluzije, a u njegovo pravljenje i praćenje primene biće uključeni svi socijalni partneri i predstavnici civilnog društva.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je ekonomska kriza ostavila veliki trag povećanjem stope nezaposlenosti, siromaštva i socijalnih razlika, a posebno zabrinjava alarmantan nivo nezaposlenosti među mladima.

Srbija je prva zemlja u regionu kojoj će EU pomoći realizaciju ovakvog programa. "Verujem da je stvaranje radnih mesta poseban izazov i potrebno je Srbiju ohrabriti da stvori novi ekonomski model kako bi to bilo moguće. "Verujem da ovi izazovi kao što su nezaposlenost i siromaštvo, ili problemi u obrazovanju, zahtevaju sveobuhvatni pristup i reformu, a Srbija treba da razmotri delotvornost postojećeg socijalnog sistema i mera", rekao je Andor i naglasio značaj intenziviranja socijalnog dijaloga koji je, kako smatra, u Srbiji nedovoljno razvijen.


 


Pogledajte Foto galeriju

26. septembar 2013.

153. godišnjica smrti kneza Miloša Velikog

Sabornoj crkvi u Beogradu, obeležena je danas 153. godišnjica smrti kneza Miloša Velikog. Manifestacija je obuhvatila verski obred, ceremoniju odavanja državnih i vojnih počasti, kao i polaganje lovorovih venaca na vladarev sarkofag.



Vence su položili predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije. Organizator komemorativne svečanosti je Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.


*
*         *


Knez Miloš Veliki (vladao od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine) bio je jedan od najznačajnijih novovekovnih srpskih vladara. Za predvodnika Drugog srpskog ustanka izabran je na Cveti, 23. aprila 1815. godine, u Takovu kraj Gornjeg Milanovca.

Vladavine kneza Miloša Velikog obeležilo je postepeno uspostavljanje autonomije Beogradskog pašaluka u okviru Osmanskog Carstva, kao i zavođenje lične vlasti i sukobi sa političkim protivnicima. Bio je veliki protivnik donošenja ustava koji bi ograničio njegovu do tada apsolutnu vlast u Srbiji. Nakon što je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav unutrašnjepolitička kriza u Srbiji počela je da se zahuktava da bi kulminirala 1838. godine proglašenjem tzv. Turskog ustava i abdikacijom kneza Miloša do koje je došlo 1839. godine.

Nakon svrgavanja kneza Aleksandra (Karađorđevića), knez Miloš se po drugi put našao na srpskom prestolu i to od 1858. do svoje smrti 26. septembra 1860. godine.

25. septembar 2013.

Najbolji programi angažovanja zaposlenih u lokalnim zajednicama

Državni sekretar Ministartsva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, prisustvovao je dodeli nagrada za korporativno volontiranje koje su uručene u sredu, 25. septembra 2013. godine, u prostorijama Smart kolektiva.

Dodelu Nagrade za korporativno volontiranjepo treći put organizovali su Forum poslovnih lidera Srbije i Smart kolektiv, sa ciljem da prepoznaju i nagrade programe koji su u proteklih godinu dana najviše doprineli razvoju lokalnih zajednica i razvoju zaposlenih. O dobitnicima nagrade, odlučivao je žiri u sastavu: Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja  i socijalne politike Republike Srbije, Dragana Roter, članica UO Foruma poslovnih lidera i Rukovodilac korporativnih komunikacija u Kompaniji Vip mobile, Nebojša Rako, direktor Asocijacije HR profesionalaca, Bogdan Gavanski, šef misije Instituta za održive zajednice i Suzana Krstić, menadžerka Grupe “Hajde da… “.



Dobitnik glavne nagrade koja se dodeljuje za  Najbolji program volontiranja je Erste Banka za program “Pravi dan za veliku stvar”, koji se sprovodi već pet godina i čini integralni deo strategije društveno odgovornog poslovanja Banke.

Kompanija GlaxoSmithKline Srbija i Crna Gora dobitnik je nagrade u kategoriji Razvoj zaposlenih, za program „Zlatni izazov“ koji pored doprinosa lokalnoj zajednici, posebnu pažnju poklanja razvoju ličnih i profesionalnih veština kod zaposlenih.

U kategoriji Najuspešnije partnerstvo u lokalnoj zajednici, koja nagrađuje uspešna partnerstva između kompanija i neprofitnih organizacija pri sprovođenju programa volontiranja, nagrađena je kompanija Koka-Kola Sistem za program Koka-Kola novogodišnji karavan „Pokrenimo čaroliju zajedno“. Sakupljeno  više od 15 hiljada dečjih knjiga i renovirane su dečje sobe u 11 bolnica.

U kategoriji Merenje rezultata nagrađen je program Societe Generale Banke „Inkluzivna akademija“ za  metodologiju praćenja i merenja efekata koje je program ostvario na povećanje zapošljivosti  osoba sa invaliditetom.



Državni sekretar u Ministarstvu rada,  zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović,  istakao je da „volontiranje podrazumeva učenje, razmenu iskustava i pomaganje drugima, te se volontiranjem stiču nova ili razvijaju profesionalne veštine i znanja volontera, razvija solidarnost i vrši aktivno uključivanje građana u društvene procese što doprinosi razvoju humanijeg i ravnopravnijeg društva. Zakon o volontiranju stupio je na snagu 6. decembra 2010. godine, čime je stvoren  pravni osnov za organizovanje volontiranja, ostvarivanje prava volontera, kao i  zaštitu njihovih prava i prava korisnika volontiranja. Do sada je Ministarstvu dostavljeno 135  prijava za upis u Evidenciju organizatora volontiranja. Najčešće oblasti volontiranja su - zaštita životne sredine, kultura, socijalna zaštita, sport i humanitarni rad.“

23. septembar 2013.

POLA VEKA CSR „ŠABAC“

Centar za socijalni rad „Šabac“ svečano je, 23. septembra 2013, obeležio svoj jubilej, pedeset godina rada, u prisustvu brojnih zvanica, među kojima su bili državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković, zatim predstavnici lokalne Gradske uprave, institucija sa kojima Centar sarađuje, predstavnici drugih centara, kao i zaposleni u CSR Šabac.

 POLA VEKA CSR „ŠABAC“

Nakon kratkog filma o Centru i pozdravnog obraćanja direktora Branke Davidović, zvanicama se obratila i Brankica Janković, koja je rezimirala rad Centra kroz proteklo vreme, uputila najlepše želje i izratila nadu da će se u budućnosti stvoriti više mogućnosti za kvalitetniji rad u oblasti socijalne zaštite kao i za bolji standard zaposlenih u toj oblasti.

U okviru posete Šapcu, državni sekretar Brankica Janković obišla je, zajedno sa direktorom CSR Šabac Brankom Davidović, i Dom za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju, koji bi trebalo da primi prve korisnike početkom 2014. godine.

20. septembar 2013.

NASTAVAK DIJALOGA SA CIVILNIM DRUŠTVOM

Četvrti redovni sastanak organizacija KOCD mreže i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike održan je 20. septembra u Palati SRBIJA.

Sastanak je otvorila Ivana Đirković, direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, a potom su Brankica Janković, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, i Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, predstavili Akcioni plan za primenu Zakona o socijalnoj zaštiti.

Akcioni plan sadrži jasne smernice za programe Ministarstva i svih drugih ključnih institucija sistema u skladu sa njihovim ulogama i odgovornostima. To je plan aktivnosti koje će se preduzimati do 2015. godine s ciljem pune primene Zakona o socijalnoj zaštiti.

Ovaj, četvrti redovni sastanak, nastavak je sistemskog dijaloga između MRZSP i organizacija civilnog društva. U dobroj, konstruktivnoj atmosferi, postignut je visok stepen saglasnosti oko ključnih problema primene Zakona.

20. septembar 2013.

PODRŠKA OBOLELIMA OD ALCHAJMEROVE BOLESTI

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Brankica Janković, obratila se na stručnom skupu „Alchajmerova bolest – izazov smeštaja obolelih“, koji je 20. septembra 2013. godine u Domu Bežanijska kosa priredio Gorontološki centar Beograd.

 PODRŠK  </div><!--if:subpage--><ul class=

  • Arhiva - februar 2014.
  • Arhiva - januar 2014.
  • Arhiva - decembar 2013.
  • Arhiva - novembar 2013.
  • Arhiva - oktobar 2013.
  • Arhiva - septembar 2013.
  • Arhiva - avgust 2013.
  • Arhiva - jul 2013.
  • Arhiva - jun 2013.
  • Arhiva - maj 2013.
  • Arhiva - april 2013.
  • Arhiva - januar - mart 2013.
  • Arhiva - septembar - decembar 2012.