Arhiva - oktobar 2013.

31. oktobar 2013.

RATIFIKOVANA KONVENCIJA SE O SPREČAVANjU I BORBI PROTIV NASILjA U PORODICI (CAHVIO)

Danas je usvojen Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Time je postala šesta zemlja, članica Saveta Evrope, koja je potvrdila ovaj regionalni međunarodni sporazum, kao i treća zemlja u regionu, pored Crne Gore i Albanije.

 RATIFIKOVANA KONVENCIJA SE O SPREČAVANjU I BORBI PROTIV NASILjA U PORODICI (CAHVIO)

Polazeći od činjenice da je Vlada Republike Srbije jasno uočila i ukazala da nasilje nad ženama i nasilje u porodici predstavlja težak društveni problem, svojim Planom za 2013. godinu predvidela je iniciranje postupka potvrđivanja navedenog instrumenta Saveta Evrope u Narodnoj Skupštini sa ciljem da se u nacionalno zakonodavstvo implementiraju rešenja izneta u Konvenciji, koja regulišu efikasniji i kvalitetniji odgovor na pojavu nasilja nad ženama. Jedno od njih je i izdavanje hitnih naloga za pomoć žrtvama nasilja, koji obuhvataju i decu, naročito decu svedoke nasilja. Podaci centara za socijalni rad u Republici Srbiji za 2012. godinu, pokazuju da je 9 325 žrtava dobilo neki vid pomoći, od kojih je 4 133 bilo žrtava fizičkog nasilja, 156 seksualnog nasilja, 2 595 psihičkog i 2 443 ostalih oblika nasilja, uključujući ekonomsko. Nasilje se uglavnom dešavalo u porodici ili u 8 925 slučajeva, odnosno u oko 96 procenata. Centri za socijalni rad evidentirali su 6 121 počinioca nasilja prema deci i odraslim od kojih su u 70 procenata lica muškog pola

Potrebe su, dakle, velike i opravdavaju postupak potvrđivanja Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je, nadamo se, još na vreme prepoznala Vlada Republike Srbije. Stoga je Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, na svojoj poslednjoj sednici 24. oktobra 2013. godine, zaključio da se odmah po potvrđivanju Konvencije preduzme niz koraka i mera, koje treba da stvore institucionalne i druge uslove kako bi suočavanje sa nasiljem nad ženama i nasiljem u porodici bilo delotvorno. Te mere će podrazumevati izmene i dopune postojećih zakona, koji se odnose na ovu materiju, jačanje kapaciteta kako na državnom, tako i na lokalnom nivou za pomoć žrtvama, saradnja sa organizacijama civilnog društva i ostalo.

„Usvajanjem ovog Zakona Srbija je još jednom potvrdila jasan stav da neće tolerisati nasilje nad ženama ali ni nasilje kao kulturni obrazac“'- izjavila je Stana Božović, predesdnica Saveta za ravnopravnost polova i državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

*

Inače, Konvencija je doneta u Istanbulu 11. maja 2011. godine, tokom predsedavanja Republike Turske Savetom Evrope. Republika Srbija je potpisala Konvenciju 4. aprila 2012. godine u skladu sa svojom Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti iz 2009. godine i Nacionalnom strategijom za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima od 2011. godine. Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca nakon dana kada je 10 potpisnica izrazilo pristanak na obavezivanje Konvencijom.

Ovaj regionalni instrument iz domena ljudskih prava uvodi nova rešenja na polju suočavanja sa nasiljem nad ženama i nasiljem u porodici – od prevencije, do obezbeđenja adekvatne pomoći žrtvama. Predviđa procedure, koje vode ka efikasnijem i sveobuhvatnijem suočavanju sa ovom vrstom nasilja, kao što su – procene rizika i upravljanje rizikom, hitne mere zaštite, pravnu pomoć. Naglašava principe jednakosti i nediskriminacije, dužnosti strana ugovornica da u potpunoj posvećenosti pristupe izradi rodno osetljivih politika i da, pri tom, sarađuju sa udruženjima građana i civilnim društvom. Zahteva se rad na prevenciji nasilja nad ženama i nasilja u porodici, zaštitnim merama i podršci u formiranju sigurnih kuća, uspostavljanju SOS telefonskih linija i specijalizovanih usluga podrške sa naglaskom na decu žrtve nasilja i decu svedoke nasilja.

30. oktobar 2013.

PODRŠKA LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Državna sekretarka mr Stana Božović, održala je danas je u Vladi Republike Srbije Koordinacioni sastanak sa predstavnicima institucija i međunarodnih organizacija koji na različite načine i u različitim delovima Srbije podržavaju razvoj kapaciteta lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost. Sastanak je bio posvećen razmeni informacija o aktivnostima i planovima za podršku lokalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost u Srbiji.

 PODRŠKA LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Cilj sastanka bio je razmena informacija i iskustava, razmatranje zajedničkih izazova i potencijalnih oblasti saradnje.

''Kao predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i državna sekretarka u čijoj je nadležnosti rodna ravnopravnost u poslednjih šest meseci , uvidela sam da se najveći broj aktivnosti u okviru sprovođenja Strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti sprovodi na lokalnom nivou što je i jedini način da se principi rodne ravnopravnosti implementiraju među krajnjim korisnicima'', rekla je državna sekretarka mr Stana Božović.

 PODRŠKA LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Ona je rekla da se očekuju izmene i dopune Zakona o ravnopravnosti polova , što će biti prilika da se unaprede nadležnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost.

Državna sekretarka Božović, na sastanku je inicirala i pružanje podrške ženskom preduzetništvu i zapošljavanju žena , sa posebnim akcentom na žene koje su preživele traume zbog nasilja. Ona je istakla da će zapošljavanje biti jedan od prioriteta u narednom periodu. '''Kao što obrazovanje daje slobodu, tako i ekonomska nezavisnost žene čini srećnim i slobodnim'', naglasila je državna sekretarka Božović.

Državna sekretarka je saopštila zaključke donesene na kraju sastanka :

- Aktivnosti Saveta Vlade za rodnu ravnopravnost i međunarodnih organizacija , usmeriti u podizanje kapaciteta rodne ravnopravnosti.

- Cilj nam je da lokalne samouprave koje nemaju formirano telo za rodnu ravnopravnost da ih što pre oforme (u tom smislu , zakazan je sastanak sa svim predsednicima opština i gradonačelnicima koji će se održati 5.12.2013. godine )

- Umrežavanje lokalnih mehanizama u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti

- Umrežavanje međunarodnih organizacija i Saveta Vlade za rodnu ravnopravnosti u cilju razmene informacija i unapređenja procesa saradnje

- Podrška lokalnim akcionim planovima

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Uprave za rodnu ravnopravnost, Pokrajinskog sekretarijata za ekonomiju, Pokrajinskog instituta za rodnu ravnopravnost, Kancelarije za pridruživanje EU, Stalne konferencije gradova i opština, delegacije EU, GIZ-a, OSCE-a, NDI-a, UNDP-a, UNOPS-a, UN Women.

29. oktobar 2013.

ŽENE U POLITICI NAJLAKŠA META

Nakon najnovijeg napada na ministarku Zoranu Mihajlović i to u trenutku kada se u Narodnoj skupštini usvaja Zakon o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Stana Božović, predsednica Saveta Vlade za ravnopravnost polova Republike najoštrije osuđuje neprikladno obraćanje visokog funkcionera Demokratske stranke i predsednika Opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića koji je kao nosilac javne funkcije putem sredstava informisanja dao izjave kojima se direktno vređa ministarka energetike, razvoja i životne sredine gospođa Zorana Mihajlović, ali i omalovažavaju pripadnice ženskog pola.

 ŽENE U POLITICI NAJLAKŠA META

Opasnost od ovakvog napada nosioca javne vlasti je velika i tužno je što u trenutku kada sve snage koristimo da poboljšamo društvo u celini nosioci javne vlasti traže slabe tačke kako bi omalovažile sve uspehe koje upravo žena postiže. Ovim protestom javno se suprotstavljamo jeziku mržnje prema ženama i obaveštavamo da pojedinci neće zaustaviti Srbiju u procesu napretka.

Stana Božović naglašava da se žene u Srbiji jednako uspešno kao i muškarci bave svim delatnostima i da na sve moguće načine ravnopravno doprinose svim segmentima društvenog života u Srbiji. Krajnje je vreme da se žene u Srbiji, kao i muškarci, prepoznaju po svojim dostignućima, a ne da se njihove sposobnosti procenjuju isključivo na osnovu pripadnosti polu. S tim u vezi osuđujemo svako javno iznošenje neprikladnih i uvredljivih komentara i zaključaka kojima se žene karakterišu kao objekti ili kao manje inteligentne od muškaraca.

U trenutku kada Republika Srbija, kao i mnogobrojni evropski partneri ulažu resurse u rušenje stereotipnog predstavljanja žena u medijima, izjave visokih državnih predstavnika kojima se vređaju pripadnice ženskog pola koje zauzimaju iste pozicije moraju se najoštrije osuditi. Ovakvim izjavama građanima i građankama Srbije šalje se poruka da se žene ne procenjuju prema stepenu stručnosti, već se njihovo političko delovanje degradira, što predstavlja povredu njihovog profesionalnog dostojanstva.

Zato, predsednica Saveta Vlade za ravnopravnost polova predlaže medijima da svakodnevno kritički prate izjave nosilaca javnih funkcija i da se i na taj način procenjuje uspešnost njihovog rada. Samo na ovaj način, zajedno ćemo moći da promenimo sistem vrednosti koji će nam potom omogućiti ostvarivanje napretka i boljitka za celu zajednicu.

28. oktobar 2013.

SASTANAK SA EVROPSKIM PARLAMENTARCIMA

Državni sekretari Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković, Stana Božović i Zoran Martinović, sastali su se danas sa članovima delegacije Evropskog parlamenta – potkomiteta za ljudska prava (DROI) - Barbarom Lohbiler i Laslom Tokešom i predstavnicima Delegacije EU u RS – Lukom Bjankonijem, Jolandom San Hose i Gordanom Aračkić Nikolić. Tema sastanka bila je Prava manjina, jednake mogućnosti: Šta se može učiniti za poboljšanje administrativnih kapaciteta u Republici Srbiji iz nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 SASTANAK SA EVROPSKIM PARLAMENTARCIMA

Evropske parlamentarce najviše je zanimao položaj osetljivih društvenih grupa, naročito Roma, osoba sa invaliditetom i žena.

 SASTANAK SA EVROPSKIM PARLAMENTARCIMA

Predstavnici Ministarstva su istakli da je Zakon o diskriminaciji iz 2009. godine potpuno usklađen sa Evropskom poveljom o ljudskim pravima. Dalji napori našeg Ministarstva ići će u pravcu potpune implementacije, sa posebnom pažnjom obraćenom na žene, decu, osobe sa invaliditetom, Rome. Posebno su naglašeni napori države u pogledu sprovođenja aktivnih mera politike zapošljavanjas koji su usmereni ka najosetljiviojim društvenim grupama uključujući i Rome.

 SASTANAK SA EVROPSKIM PARLAMENTARCIMA

U oblasti rodne ravnopravnosti republika Srbija je usvojila relevantna zakonska i strateška dokumenta. Vlada Srbije se posebno zalaže za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u partnerskim odnosima, kao i unapređenje položaja žena kroz tri prioritetne aktivnosti – ekonomsko, medijsko i političko osnaživanje žena. Radi se i na zdravlju i edukaciji žena. U skupštinskoj proceduri je Istanbulska konvencija – regionalni pravni dokument koji će unaprediti mehanizme i pravne institute u oblasti zaštite žena od nasilja.

28. oktobar 2013.

SEKSUALNE MANjINE U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE

Kancelarija za ljudska i manjinska prava, u saradnji sa Asocijacijom „Duga“, organizovala je, 28. oktobra 2013. u beogradskom Medija centru, predstavljanje obuka zaposlenih u svim centrima za socijalni rad širom Srbije za adekvatno postupanje sa LGBT osobama i članovima njihovih porodica, u skladu sa programom „Smernice za rad sa seksualnim manjinama u sistemu socijalne zaštite“.

 SEKSUALNE MANjINE U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE

Svrha treninga koji su realizovani u Kruševcu, Jagodini, Čačku, Nišu, Prokuplju, Vranju, Požarevcu, Kragujevcu, Pančevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i Beogradu, kojima je do sada obuhvaćeno više od trista osoba iz 108 centara za socijalni rad, jeste sticanje znanja i veština stručnih radnika za adekvatno postupanje sa LGBT osobama i članovima njihovih porodica, s ciljem uspešne socijalne inkluzije i unapređivanja njihovog položaja.

U programu priređenom u Medija centru učestvovali su: Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Brankica Janković, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Antje Rotemund, šefica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Džejms Mur, prvi sekretar za politička pitanja Britanske ambasade u Beogradu, i Aleksandar Prica, predsednik Upravnog odbora Asocijacije „Duga“.

Program obuke, koja će obuhvatiti ukupno petsto osoba iz svih centara za socijalni rad u Srbiji, sprovodi se uz finansijsku podršku Saveta Evrope i Britanske ambasade.

28. oktobar 2013.

KRKOBABIĆ I DEVENPORT O REFORMAMA U OBLASTI RADA

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić primio je danas šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkla Devenporta. Razgovor s predstavnicima Delegacije EU u Srbiji bio je posvećen strukturnim reformama posebno onim u domenu rada i zapošljavanja.

 KRKOBABIĆ I DEVENPORT O REFORMAMA U OBLASTI RADA

- Uz inteziviranje rada, izmenjeni i dopunjeni Zakon o radu mogao bi da uđe u skupštinsku proceduru do kraja ove ili najdalje do janaura sledeće godine, rekao je Krkobabić, naglasavši da se do tih promena ne može doći komotnim rešenjima već strpljivim i pažljivim socijalnim dijalogom, uz maskimalan napor socijalnih partnera na njegovom usaglašavanju. Samo tako možemo doći do prihvatljivog teksta zakona, zaključio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 KRKOBABIĆ I DEVENPORT O REFORMAMA U OBLASTI RADA

Šef delegacije EU u Srbiji pozdravio je odlučnost Vlade Srbije kao i Ministarstva rada da udje u nephodne reforme kao i spremnost da se prepoznati problemi rešavaju. Devenport je izrazio očekivanja da se dijalogu socijalnih partnera da dodatni impuls. Na tom, reformskom putu Evropska unija je u svakom trenutku spremna da pomogne Srbiji, naglasio je Šef delegacije EU u Srbiji.

 KRKOBABIĆ I DEVENPORT O REFORMAMA U OBLASTI RADA

Ministarstvo će, naglasio je Krkobabić, u punom svom kapacitetu pomoći dijalog socijalnih partnera kako bi se došlo do optimalnih zakonskih rešenja pri čemu će primena evopskih iskustava I standarda u ovoj materiji biti od velike pomoći. U razgovoru je obostrano konstatovano da zakonska rešenja moraju da vode računa i o socijalnoj dimenziji kao i da treba ohrabritit svaki potez koji doprinosi stvaranju ambijenta za novo zapošljavanje.

27. oktobar 2013.

OBELEŽAVANjE 101. GODIŠNjICE KUMANOVSKE BITKE

Ceremonijom odavanja počasti, polaganjem venaca, protokolarnim obraćanjima, kao i umetničkim programom 27. oktobra 2013. godine obeležena je 101. godišnjica Kumanovske bitke, kod Spomenika pobede srpske vojske na brdu Zebrnjak kod Kumanova (Republika Makedonija), u organizaciji Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

 OBELEŽAVANjE 101. GODIŠNjICE KUMANOVSKE BITKE

Lovorove vence u ime Vlade Srbije tom prilikom položili su državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković, u ime Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije vojni izaslanik ambasade Srbije u Skoplju, predstavnici Vlade Republike Makedonije, predstavnici brojnih udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

 OBELEŽAVANjE 101. GODIŠNjICE KUMANOVSKE BITKE

Umetnički program realizovalo je: „Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije” iz Beograda, uz učešće sledećih glumaca: Gojko Baletić, Nebojša Kundačina i Iva Stefanović. Reditelj programa bio je Jovan Ristić po dramskom tekstu Milovana Vitezovića, dok je „Oktetom” iz Beograda dirigovao Đorđe Stefanović.

*
*        *

Najznačajnika bitka Prvog balkanskog rata odigrala se u kumanovskoj dolini 21. i 22. oktobra 1912. godine. Srpska vojska pobedila je tada nadmoćnije turske trupe i posle više od pet vekova donela slobodu starim srednjovekovnim srpskim oblastima.

 OBELEŽAVANjE 101. GODIŠNjICE KUMANOVSKE BITKE

Spomenik kumanovskim junacima prvobitno visok preko 48 metara, rad istaknutog srpskog arhitekte Momira Korunovića, podignut je 1937. godine da bi svega pet godina kasnije bio većim delom uništen od strane bugarskih okupacionih trupa.

U kripti spomenika položeni su posmrtni ostaci više stotina srpskih junaka stradalih u Kumanovskoj bici.

27. oktobar 2013.

OTKRIVEN OBNOVLjENI SPOMENIK RUSKIM RATNIM ZAROBLjENICIMA

U okviru obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, 27. oktobra 2013. godine na Petrovaradinskom vojnom groblju otkriven je obnovljeni spomenik ruskim ratnim zarobljenicima iz 1915 – 1918. godine.

 OTKRIVEN OBNOVLjENI SPOMENIK RUSKIM RATNIM ZAROBLjENICIMA

Uz ambasadora Ruske Federacije u Republici Srbiji Aleksandra Čepurina, predstavnike Grada Novog Sada, Vojske Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve, ceremoniji je prisustvovala i Brankica Janković, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 OTKRIVEN OBNOVLjENI SPOMENIK RUSKIM RATNIM ZAROBLjENICIMA

Spomenik u obliku ruskog pravoslavnog krsta podignut je 1929. godine na mestu sahrane 96 vojnika ruske vojske, koji su umrli od rana i bolesti u austrougarskom zarobljeničkom logoru kod Novog Sada. U poslednjoj deceniji minulog veka spomenik je ruiniran, ali je obnovljen u julu ove godine državnim sredstvima Ruske Federacije.

25. oktobar 2013.

POTPISAN OKVIRNI SPORAZUM O SPROVOĐENjU RHP

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić i viceguverner Banke za razvoj Saveta Evrope, Mikolaj Dovgilevic, potpisali su danas Okvirni sporazum između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) o sprovođenju Regionalnog stambenog programa za trajno rešavanje stambenih potreba izbeglica. Srbija je prva zemlja učesnica u Programu u kojoj će Okvirni sporazum stupiti na snagu.

 POTPISAN OKVIRNI SPORAZUM O SPROVOĐENjU RHP

„Svedoci smo jednog od najvažnijih trenutaka u procesu regionalne saradnje, koji nakon sarajevske Donatorske konferencije, čini veliku prekretnicu u okončanju izbegličke drame u regionu Zapadnog Balkana. Ovaj sporazum će omogućiti neposredno sprovođenje Regionalnog stambenog programa i krov nad glavom za 17.000 najugroženijih izbegličkih porodica. Ponosan sam na činjenicu što smo konačno u prilici da vidimo konkretne rezultate procesa saradnje država regiona, u čemu sam i sam učestvovao 2008. godine“ – izjavio je tokom ceremonije potpisivanja potpredsednik Vlade, Jovan Krkobabić.


Beograd, Jovan Krkobabić ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, o značaju sporazuma i regionalnog stambenog programa

On se zahvalio prisutnim predstavnicima međunarodne zajednice i brojnim bilateralnim donatorima koji su i u teškim vremenima uspeli da obezbede sredstva i istakao značaj podrške Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, UNHCR-a, OEBS-a i Banke za razvoj Saveta Evrope u procesu ponovnog uspostavljanja saradnje zemalja regiona koja je, između ostalog, rezultirala i Regionalnim stambenim programom.

 POTPISAN OKVIRNI SPORAZUM O SPROVOĐENjU RHP

Mikolaj Dovgilevic, viceguverner Razvojne banke Saveta Evrope, koja upravlja Fondom za stambeno zbrinjavanja i pruža podršku zemljama partnerima u sprovođenju Regionalnog projekta stambenog zbrinjavanja čestitao je Republici Srbiji što je prva među četiri zemlje partnera potpisala Okvirni sporazum. „U toku je odabir korisnika za prvi projekat Srbije koji je odobrila Skupština donatora, što ukazuje na to da ćemo prve rezultate na terenu videti na proleće 2014. godine. Zahvaljujući donatorima koji su priložili sredstva za RSP - EU, SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Švajcarska, Danska, Turska i Luksemburg, već je obezbeđeno 260 miliona evra. Skupština donatora Fonda za RSP je ove godine već odobrila dva zahteva Srbije za isplatu bespovratnih sredstava, a treći zahtev je podnet i odobrenje se očekuje do kraja godine. Ako bude odobren, ukupan iznos odobrenih bespovratnih sredstava Srbiji za 2013. godinu iznosiće 24 miliona evra“, izjavio je Dovgilevic.


Beograd, Mikolaj Dovgilevic viceguverner Razvojne banke Saveta Evrope, o izgradnji prvih domova za izbeglice

Potpisivanju su prisustvovali i predstavnici donatora i partnerskih organizacija - Delegacije Evropske Unije u RS, Ambasade SAD u Srbiji, UNHCR-a, OEBS-a, Komesarijata za izbeglice i migracije i predstavnici insitucija Republike Srbije.

*****

Regionalni stambeni program predstavlja zajedničku inicijativu četiri zemlje - Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Republike Crne Gore i Republike Srbije, koja ima za cilj okončanje raseljenja u regionu kroz rešavanje stambenih potreba najugroženijih izbeglica. Najveći donator je EU koja je obezbedila 230 miliona evra, a najveći pojedinačni donator su SAD koje su prvi talas projekata podržale sa 10 miliona dolara.

Potpisivanje ovog sporazuma omogućiće nesmetano sprovođenje planiranih projekata finansiranih sredstvima donatorskog fonda. Ono što predstoji je izgradnja oko 17.000 domova.

državabroj izbegličkih porodica
Srbija16.780
BiH5.400
Hrvatska3.541
Crna Gora1.177

U Srbiji će biti obezbeđene četiri vrste stambenih rešenja i to izgradnja 10.000 stambenih jedinica za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima i sa mogućnošću otkupa, donacija i postavljanje 1.200 montažnih kuća, otkup 2.000 seoskih domaćinstava i obezbeđivanje 3.580 paketa građevinskog materijala.

Republika Srbija je do sada podnela tri potprojekta – prvi vredan 2.215.500 evra za 70 montažnih kuća i 125 paketa građevinskog materijala, drugi vredan 12.933.600 evra za izgradnju 200 stambenih jedinica, donaciju i postavljanje 120 montažnih kuća, donaciju 300 paketa građevinskog materijala i otkup 250 domaćinstava sa okućnicom i treći, ukupne vrednosti 13.005.871 evra koji će omogućiti izradnju 235 stanova, donaciju 80 montažnih kuća, 350 paketa građevinskog materijala i otkup 50 domaćinstava sa okućnicom.

 POTPISAN OKVIRNI SPORAZUM O SPROVOĐENjU RHP

Komesarijat za izbeglice i migracije, uz podršku Kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije, dr Jovana Krkobabića, nosilac je aktivnosti na sprovođenju Regionalnog stambenog programa. Program se sprovodi u saradnji sa drugim relevantnim institucijama i organizacijama u Srbiji.

25. oktobar 2013.

KONFERENCIJA O REFORMI RADNOG ZAKONODAVSTVA

U Zagrebu je, u oktobru 2013. godine, u organizaciji Ministarstva rada i mirovinskog sustava Republike Hrvatske i Evropske komisije a uz podršku koorganizatora Fondacije Fridrih Ebert, održana Konferencija o reformi radnog zakonodavstva i razvoju socijalnog dijaloga u zemljama jugoistočne Evrope. Skup su otvorili g-din Mirando Mirsić, ministar rada i mirovinskog sustava Republike Hrvatske i g-din Laslo Andor , evropski komesar za zapošljavanje.

 KONFERENCIJA O REFORMI RADNOG ZAKONODAVSTVA

Prvog dana Konferencije održan je sastanak ministara zaduženih za oblast rada. Specifična tema ovog ministarskog sastanaka bila je rad na crno. Državni sekretar Zoran Martinović je upoznao učesnike o stanju u ovoj oblasti u Republici Srbiji kao i o merama za suzbijanje ove pojave u našoj zemlji.

Zoran Martinović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković prezentovali su informacije o stanju socijalnog dijaloga u Republici Srbiji i o kolektivnom pregovaranju kao važnom segmentu socijalnog dijaloga.

Govrilo se i o trenutnoj situaciji u svakoj pojedinačnoj zemlji u području radnog zakonodavstva generalno. Predstavljeni su rezultati koji su postignuti u prethodnom periodu i planovi za naredni period – planovi za reforme u ovoj oblasti koje imaju za cilj usklađivanje sa standardima EU. Predstavnici svih zemalja su se saglasili da je u budućnosti potrebno uspostaviti regionalnu i prekograničnu saradnju o ovoj oblasti.

Dogovoreno je i da će zemlje regiona koje su članice EU asistirati zemljama koje se nalaze u procesu integracije u EU , bilo da su počele proces pregovora ili su još uvek u statusu kandidata odnosno potencijalnog kandidata, u implementaciji preporuka i smernica koje će dobiti tokom skrininga za Poglavlje 2 evropskog zakonodavstva ,,Sloboda kretanja radnika” i Poglavlje 19 evropskog zakonodavstva ,,Socijalna politika i zapošljavanje”.

Pored predstavnika Republike Srbije, konferenciji su prisustvovali i predstavnici Republike Hrvatske, Savezne Republike Nemačke, Republike Austrije, Republike Poljske, Republike Rumunije, Republike Bugarske, Republike Slovenije i još nekih država članica Evropske unije, kao i država kandidata za članstvo u EU (Republike Albanije, Republike Crne Gore, Republike BiH – Federacija BiH i Republika Srpska).

Skupu su prisustvovali i predstavnici socijalnih partnera iz regiona kao i direktor Regionalnog projekta Friedrich Ebert fondacije za radne odnose i socijalni dijalog u Jugoistočnoj Evropi.

24. oktobar 2013.

STARENjE I STAROST U MEDIJIMA

Konferencija posvećena starenju i starosti u medijima, održana 24. oktobra u beogradskom Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, pokazala je da je neophodno povećati prostor u medijima posvećen starima i starenju, uz razbijanje negativnih stereotipa, uz više analitičnosti i uz raznovrsniji pristup složenosti života u trećem dobu.

 STARENjE I STAROST U MEDIJIMA

Konferenciju su svojim uvodnim izlaganjima otvorili Jasmina Ivanović, viši savetnik u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, i dr Miloš Nemanjić, predsednik Gerontološkog društva Srbije.

Jasmina Ivanović govorila je o starenju i starosti povodom Međunarodnog dana starijih osoba i meseca solidarnosti sa starijima, dr Miloš Nemanjić o medijskom i gerontološkom polju kao delu globalnog društvenog prostora, a Nino Brajović o medijima u tranziciji – izazovu u prezentovanju nekomercijalnih sadržaja.

Život starijih u štampanim medijima predstavila je dr Ljiljana Manić sa Fakulteta za kulturu i medije, a naučnu periodiku o starenju i starosti – Bojana Vukotić iz Narodne biblioteke Srbije.

 STARENjE I STAROST U MEDIJIMA

Mr Radmila Urošević, sociolog i publicista, govorila je o ulozi medija u unapređenju svakodnevnog života seniora u Srbiji, Slavica Josifović, rukovodilac Centra za istraživanja RTS-a – o percepciji televizijskog programa od strane starijeg stanovništva Srbije, Nada Senić, saradnica Centra za istraživanja RTS-a – o televiziji u svakodnevnom životu starijeg stanovništva Srbije, dr Dragana Dinić sa Instituta za političke studije – o radijskoj posvećenosti starenju i starosti, „Doživeti stotu“, a novinarka „Glasa osiguranika“ Vesna Kadić – o internetu kao novom izazovu u informisanju starijih.

Svetlana Ljuboja, rukovodilac medijske arhive EBART-a, načinila je analizu priloga o starenju i starosti u dnevnoj štampi u periodu od 2003. do 2012. godine.

Mirjana Sokolović i Centra za socijalni rad Stara Pazova, govorila o starenju i starosti u medijima lokalnih zajednica, dr Ružica Rosandić – o specijalizovanim porukama penzionerima u „Glasu osiguranika“, a Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije i Mreže „HumanaS“ – o kampanjama za promovisanje starosti i starenja.

Novinarka Branka Otašević dala je na kraju pregled svih izlaganja, sa zaključcima:

Činjenica da populacija u Srbiji stari i da građani stariji od 65 godina već sad čine gotovo polovinu redovnih korisnika klasičnih medija (štampe, radija i televizije) obavezuje medije da se prema njima odgovornije i s više pažnje odnose dvojako. S jedne strane, da njihove egzistencijalne interese, probleme, aktivnosti učine stalnim delom svog programskog sadržaja, a s druge strane da uvažavaju njihove potrebe, želje i afinitete u pogledu opšte ponude informativnih, obrazovnih i zabavnih medijskih sadržaja.

S obzirom da uticaj savremenih medija umnogome oblikuje javno mnjenje, nameće modele ponašanja i uveliko određuje sistem vrednosti, profesionalni odnos prema širokom spektru tema o starenju i starosti mogao bi da se poboljša i specijalizovanim dodatnim stručnim usavršavanjem novinara, za šta bi podjednako mogli biti zainteresovani i angažovani organizatori Savetovanja – Gerontološko društvo Srbije i Udruženje novinara Srbije.

Boljem, sveobuhvatnije i ispravnijem medijskom bavljenju starima i starošću svojom spremnošću da usavršavaju sopstvene veštine u komuniciranju, predstavljanju i oglašavanju svojih delatnosti, u širenju vesti putem novih medija i novih tehnologija, u velikoj meri mogu i treba da doprinose institucije socijalne zaštite, udruženja građana, lokalne samouprave, stručne službe i naučne institucije kojima su po prirodi posla u fokusu pripadnici generacija trećeg doba.

24. oktobar 2013.

ODRŽANA SEDNICA SAVETA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Druga sednica Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije održana je 24. oktobra 2013. godine u 11 časova u Vladi Republike Srbije. Sednicom je predsedavala Stana Božović, predsednica Saveta i državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, a prisustvovali su predstavnici svih državnih institucija i organizacija civilnog društva, koje je Vlada Republike Srbije imenovala u Savet svojom Odlukom iz aprila 2013. godine.

 ODRŽANA SEDNICA SAVETA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Na dnevnom redu ove sednice bile su tačke, koje je predsednica Saveta, u saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost navedenog ministarstva, predložila za raspravu i odlučivanje imajući u vidu trenutno najznačajnija pitanja ostvarivanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji. Na osnovu toga, članovi i članice Saveta su razmatrali i predložili dalje mere na osnovu Zaključnih zapažanja o Drugom i trećem izveštaju Republike Srbije podnetom Komitetu UN za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW) od 25. jula 2013. godine. Naime, taj komitet je preporučio Republici Srbiji i njenim nadležnim organima određene mere iz oblasti: pravosuđa, zdravstva, obrazovanja, kulture, položaja žena na selu, saradnje sa organizacijama civilnog društva i druge, kojima se unapređuje status žena i dostižu međunarodni standardi ljudskih prava na ovom polju. Na sednici Saveta, još jednom je podvučeno da Republika Srbija sa dužnim poštovanjem prihvata preporuke Komiteta UN i da će, u okviru svojih raspoloživih kapaciteta, raditi na njihovom ispunjavanju.

Takođe su inicirani postupci, koje Republika Srbija treba da preduzme nakon potvrđivanja Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici (CAHVIO). Naime, Narodna skupština Republike Srbije završila je, ove nedelje, raspravu o Predlogu zakona o potvrđivanju navedene konvencije, tako da se njeno potvrđivanje može uskoro očekivati. Republika Srbija bi, tako, postala 6 zemlja članica Saveta Evrope, koja se obavezala na primenu ovog međunarodnog pravnog instrumenta i, istovremeno, pristupila implementaciji odredbi Konvencije u svoje nacionalno zakonodavstvo. Cilj ovog procesa je, da se u Republici Srbiji uspostavi sistem efikasnije zaštite i prevencije od nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a redosled budućih koraka i rešenja na tom putu predložiće Savet za rodnu ravnoprvnost na osnovu svojih ovlašćenja regulisanih Poslovnikom Vlade.

 ODRŽANA SEDNICA SAVETA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Na sednici je doneta i odluka da se, u narednom periodu, obavi evaluacija Akcionog plana uz Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, koji ističe 2015. godine, i Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija–„Žene, mir i bezbednost” u Republici Srbiji (2010-2015).

U skladu sa tendencijom u Republici Srbiji, kojom se, kako je nedavno istakao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, pruža nedvosmislena podrška u ostvarivanju mera i politika rodne ravnopravnosti u zemlji – Savet za rodnu ravnopravnost predložio je Vladi Repubilike Srbije da imenuje dve nove članice Saveta, odnosno Lepojku Mitanovski iz Organizacije za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom „Iz kruga–Beograd” i Veru Kurti