Arhiva - novembar 2013.

29. novembar 2013.

72. godišnjice bitke na Kadinjači

Izaslanik predsednika Vlade Republike Srbije ministar saobraćaja Aleksandar Antić predvodio je centralnu državnu ceremoniju posvećenu obeležavanju 72. godišnjice bitke na Kadinjači, održanu 29. novembra 2013. godine u 11.00 časova u Spomen-kompleksu „Kadinjača” kod Užica, u organizaciji Odbora Vlade za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

 72. godišnjice bitke na Kadinjači

Kod spomen-kosturnice herojima Kadinjače položeni su venci i odate visoke državne i vojne počasti. Vence su položili ministar saobraćaja Aleksandar Antića, u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, gradonačelnik Užica, predstavnici SUBNOR-a Srbije, brojnih udruženja, veterani Drugog svetskog rata i veliki broj građana.

Tokom državne ceremonije prisutnim ratnim veteranima i građanima obratio se ministar saobraćaja Aleksanadar Antić, predsednik Republičkog odbora SUBNOR-a, kao i gradonačelnik Užica, nakon čega je usledio prigodan umetnički program.

 72. godišnjice bitke na Kadinjači

Spomen-kompleks „Kadinjača” kod Užica obnovljen je tokom 2011. godine sredstvima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

*
*        *

Memorijalni kompleks na Kadinjači kod Užica svedoči o herojskim novembarskim danima 1941. godine kada su pripadnici Radničkog bataljona kojim je komandovao Andrija Đurović, kao i borci 1. bataljona Posavskog odreda i Oraške čete 2. Šumadijskog odreda pružili žestok otpor daleko nadmoćnijem neprijatelju koji je u tom periodu sprovodio ofanzivu na oslobođenu teritoriju u istoriji poznatu kao Užička Republika.

Borci Radničkog bataljona hrabro su stradali u borbama na Kadinjači 29. novembra 1941. godine.

Neprijateljske snage su probile poslednju odbranu slobodnog Užica, ali heroizam tih junaka ostao je upamćen u vremenima koja su usledila.

 72. godišnjice bitke na Kadinjači

Sam kompleks predstavlja složenu arhitektonsko-muzeološku celinu koji čini niz segmenata građenih u periodu između 1952. i 1979. godine. U prvoj fazi, godine 1952. na Kadinjači je podignut spomenik piramidalnog oblika pod kojim se nalazi kosturnica u kojoj počivaju posmrtni ostaci pripadnika Radničkog bataljona stradalih tokom bitke.

Znatno proširenje i obogađenje kompleks je doživeo 1979. godine kada je, po prejektu čiji su autori vajar Miodrag Živković i arhitekta Aleksandar Đokić, okončano njegovo uređenje čime je on dobio današnji izgled.

Na samoj Spomen-kosturnici ispisan je deo poeme „Kadinjača” pesnika Slavka Vukosavljevića:


„Rođena zemljo jesi li znala?

Tu je pogino bataljon ceo...
Crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov hladan i beo.

Noću je i to zavejo vetar.

Ipak na jugu... vojska korača...
Pao je četrnaesti kilometar,
al` nikad neće
Kadinjača.”

29. novembar 2013.

Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

Žene Novog Sada, povodom 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama,pozvale su državnu sekretarku u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike mr Stanu Božović da govori na tribini simboličnog naziva ''Pogledaj se i progledaj.'' One veoma cene i poštuju rad državne sekretarke mr Stane Božović koja se odazvala njihovom pozivu da gostuje na ovoj veoma korisnoj tribini. Žene Novog Sada državnu sekretarku Božović najavile su kao ''velikog borca za sprečavanje nasilja nad ženama i unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji .''

 Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

Državna sekretarka mr Stana Božović istakla je da su ovakve tribine veoma važne zbog podizanja svesti o tome koliko je važno raditi na sprečavanju svih vidova nasilja nad ženama. Kako je rekla, samo 10% nasilnika u Srbiji je procesuirano i sankcionisano i zato je potrebno da se svi relevantni faktori u borbi protiv nasilja nad ženama što pre uključe jer ne smemo da ćutimo i okrećemo glavu od ovog problema, rekla je državna sekretarka Božović.

''Vi znate da je nedavno u Narodnoj Skupštini Republike Srbije usvojena Istanbulska konvencija koja je međunarodni mehanizam u borbi protiv nasilja nad ženama, Srbija se, podsetiću vas 4. aprila obavezala da će usvojiti ovu konvenciju zahvaljujući kojoj će se nasilje nad ženama znatno smanjiti'', rekla je državna sekretarka Stana Božović.

Ona je posebno naglasila da nijedna zemlja ne može imati visok stepen demokratije ako nema uređenu oblast rodne ravnopravnosti i dodala da je jedan od prioriteta ove Vlade i da se uveliko radi na pet važnih segmenata a to je ekonomsko, političko i medijsko osnaživanje žena kao i briga o njihovom zdravlju i obrazovanju.

 Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

''Žena može biti potpuno slobodna i sigurna samo ako je ekonomski nezavisna '', naglasila je državna sekretarka mr Stana Božović i dodala da se uveliko radi na stvaranju ambijenta da se žene ekonomski osnaže. Ona je pomenula tim povodom i Projekat Izgradnje Gasovoda Južni tok koji je od izuzetnog značaja i koji ćeomogućiti da se veliki broj ljudi zaposli.

Političko osnaživanje je takođe od ogromne važnosti , istakla je državna sekretarka Božović i pozvala žene da se uključe u političke tokove, da ne budu pasivne i da slobodno razgovaraju o svim problemima koji ih muče kao i da se angažuju i sutra nađu na pozicijama odlučivanja.

 Svi u borbu protiv nasilja nad ženama!

Govoreći o Novom Sadu , državna ekretarka mr Stana Božović je rekla da je taj grad nekada bio čista avangarda i uzor drugim gradovima u Srbiji a danas imamo situaciju da su u svim gradovima žene gotovo ''nevidljive'' , diskriminisane su u svim segmentima života i taj ambijent se mora menjati što pre , rekla je državna sekretarka Božović. Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad u Novom Sadu, Nade Padejski, broj prijava za nasilje Centru za socijalni rad je porastao za 56% kada se porede period od 01.01.-31.10.2012. i isti period ove godine.

29. novembar 2013.

Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Državna sekretarka mr Stana Božović od 27. do 28. novembra boravila je u Podgorici gde je učestvovala na konferenciji ''Implementacija kriterijuma EU u oblasti rodne ravnopravnosti'' u organizaciji Evropske komisije i Mnistarastva za ljudska i manjinska prava Crne Gore. Državna sekretarka Stana Božović govorila je u okviru panela ''Stanje ženskih prava u zemljama Zapadnog Balkana'' i tom prilikom iznela reakcije na izveštaj Evropskog parlamenta o stanju ženskih prava na Balkanu.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vlada i Parlamenata i eksperata iz oblasti rodne ravnopravnosti iz Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Estonije, Slovenije, Holandije, Austrije. Govor državne sekretarke Božović naišao je na pozitivne reakcije učesnika koji su pohvalili njen rad i njenu predanost pozivu za koji joj je nova Vlada Republike Srbije dala mandat.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Državna sekretarka Stana Božović razmenila je iskustva sa kolegama iz regiona i dogovorila se o budućoj saradnji kada je reč o unapređivanju oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Tokom boravka u Podgorici državna sekretarka se sastala i sa ambasadorom Republike Srbije u Crnoj Gori, prof. dr Zoranom Bingulcem i tom prilikom ga informisala o Izveštaju Evropskog parlamenta o stanju ženskih prava na Zapadnom Balkanu.

 Žene na Zapadnom Balkanu, konferencija u Podgorici

Mediji u Crnoj Gori su bili izuzetno zainteresovani za posetu državne sekretarke i njen rad u oblasti unaprđivanja rodne ravnopravnosti u Srbiji. Državna sekretarka mr Stana Božović gostovala je u Jutarnjem programu RTCG a snimak sa TV ATLAS možete ovde pogledati.

 

http://www.rtvatlas.tv/vijesti/ekonomija/2071-%C5%BEenama-dati-garancijski-fond.html

 

 Preuzmite dokument Zajednička izjava

29. novembar 2013.

Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, i Evropska komisija, održali su 29. novembra u Beogradu seminar o početku pripreme Programa reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji (ESRP – Employment and Social Reform Programme).

 Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Seminar, u kojem su učestovali predstavnici relevantnih ministarstava, organizacija civilnog društva i socijalnih partnera, otvorila je Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, i direktor Generalnog direktorata za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Evropske komisije, Georg Fišer. U uvodnom obraćanju, i gospođa Janković i gospodin Fišer su istakli značaj jedinstvenog, usklađenog delovanja svih socijalnih aktera u pravcu dostiaznja željenog nivoa razvoja Srbije, usklađenog sa strateškim ciljevima Eropske unije do 2020. godine.

 Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

U prvom i drugom delu seminara dat je pregled stanja u oblasti zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji, u trećem – tematske oblasti Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike i, u četvrtom – strateški prioriteti i naredni koraci.

 Priprema reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

Program reforme u oblasti zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji je strateški proces, koji će pratiti proces evropskih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima Republike Srbije u oblasti socijalne politike i zapošljavanja.

27. novembar 2013.

Evropska platforma protiv siromaštva

Delegacija Republike Srbije, na čelu sa državnom sekretarkom Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Brankicom Janković, prisustvovala je Trećoj godišnjoj konvenciji Evropske platforme protiv siromaštva i isključenosti iz društva, koja je održana u Briselu 26. i 27. novembra 2013. godine.

 Evropska platforma protiv siromaštva

Konvenciju su otvorili Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, i Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta.

Odmah po otvaranju, započela je plenarna sednica pod nazivom „Sprovođenje socijalnih politika s ciljem smanjenja siromaštva i nejednakosti“, u kojoj su učestvovali: predsedavajući – Laslo Andor, komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, Džordž Soroš, predsednik Fondacije za otvoreno društvo, Heder Roj, predsednica Socijalne platforme, Mišel Barnije, komesar za unutrašnje tržište i usluge, i Algimanta Pabedinskiene, ministarka rada i socijalnih pitanja Litvanije.

Na marginama skupa prvoga dana održane su tribine: Kako izbeći zamku migrantskog siromaštva (Socijalna platforma); Kako sprečiti prezaduženost (Eurodiakonia, FEANTSA); Doprinos Preporuci o ulaganju u decu (Euročajld i deset drugih NVO); Siromaštvo na radu – Doprinos zapošljavanja smanjenju siromaštva (EASPD – Evropska asocijacija pružalaca usluga za osobe sa invaliditetom, EAPN – Evropska mreža za borbu protiv siromaštva, ENSIE – Evropska mreža preduzeća za socijalnu integraciju); Uloga gradova u realizaciji Socijalno investiciong paketa (Eursitis).

 Evropska platforma protiv siromaštva

ELISAN, Evropska mreža za lokalnu inkluziju i socijalnu akciju, prikazala je film „Anđeo u paklu“.

Drugoga dana Konvencije, 27. novembra, u plenarnoj sednici „Socijalne politike s ciljem smanjenja siromaštva“ učestvovala je, kao predsedavajuća, Liv Fransen, direktorka za socijalne politike i Evropu 2020. (Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, Evropska komisija), Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, i Serđo Aires, predsednik Evropske mreže za borbu protiv siromaštva.

 Evropska platforma protiv siromaštva

Priređene su radionice „Permanentno ulaganje u ljude“ i „Instrumenti i pokazatelji za sprovođenje i praćenje smanjenja siromaštva“. Bilo je reči i o primeni paketa za socijalno investiranje putem Evropskog socijalnog fonda (ESF), a potom je usledila plenarna debata o uspostavljanju socijalne Evrope, u kojoj su učestvovali: Kos Rišelje, generalni direktor za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju – Evropska komisija, Ahmed Abutaleb, gradonačelnik Roterdama, Simon Bisel, potpredsednik Komiteta regiona, prof. Enriko Đovani, ministar zapošljavanja i socjalne politike Italije, i Ilze Vinkele, ministarka za socijalna pitanja Letonije.

Konvencija je okončana tematskim govorom Lasla Andora, komesara za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju – „Kako napred“.

26. novembar 2013.

Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Državna sekretrka mr Stana Božović, učestvovala je na Prvom srpskom ženskom poslovnom forumu u hotelu ''Metropol Palace'' i govorila je u okviru panela ''Žensko liderstvo''. Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti povećanje broja žena na mestima odlučivanja je određeno kao jedan od prioritetnih ciljeva. Ovako postavljen cilj ukazuje da se žensko liderstvo posmatra kao značajno pitanje i od strane države.Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike sprovodi niz aktivnosti kako bi se situacija promenila: pripremljene su smernice i kontrolne liste za donosioce odluka u vezi sa sprovođenjem i poštovanjem rodne ravnopravnosti, istraživanje i preporuke o zastupljenosti žena na lokalnom nivou, edukacije za poltičke stranke kako za donosioce odluka tako i za mlade političarke u cilju izgradnje kapaciteta, rekla je na početku svog izlaganja državna sekretarka Stana Božović.

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Na pozicijama odlučivanja u državi imamo 33% žena u parlamentu, nakon rekonstrukcije Vlade 11%, ženu na čelu pregovaračkog tima za pridruživanje EU, ženu na čelu Narodne banke. U Srbiji žene se nalaze u većini u sudskoj vlasti. Na listi interparlamentarne unije Srbija se nalazi na 22 mestu od 140 zemalja, rekla je državna sekretarka Božović.

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Rezultate istraživanja o ženama na pozicijama odlučivanja u biznisu očekujemo krajem januara kao i rezultate istraživanja koje sprovodimo o ženama u info komunikacionim tehnologijama. Prateći trendove pre svega Evropske unije postajemo svesni da je mehanizam obaveznih kvota dobar način da broj žena na vodećim pozicijama poveća.

Pored zadatka da stvaramo ravnopravno, pravedno društvo zadatak nam je i da prepoznamo prednosti učestvovanja muškaraca i žena, te raznolikosti u procesima upravljanja, naglasila je državna sekretarka Stana Božović.

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Različita istraživanja se slažu da se organizacije u čijem vođstvu učestvuju žene imaju:

  • unapređeno angažovanje i zadržavanje kadrova,
  • porast produktivnosti,
  • bolji proces donošenja odluka,
  • poboljšana usklađenost sa propisima,
  • bolje sagledavanje potreba interesnih grupa, društva i potrošača

 Stana Božović: Žene, perspektivni lideri

Danas više ne govorimo o fenomenu staklenog plafona kada razmatramo žensko liderstvo odnosno mogućnosti i prepreke za uključivanje u vođenje kompanija, političkihpartija i državne uprave uopšte. Teoretičari sada koriste termin LAVIRINT. Mere koje bih predložila u cilju lakšeg prolaska kroz lavirint su sledeće:

MERE NA NIVOU DRUŠTVA

  • Promena društveno psiholoških modela

Pokrenuti brojne, koordinirane aktivnosti i mere koje se sprovode na terenu, a koje imaju za cilj promenu uvreženih tradicionalnih ideja o ulozi i mestu žene u društvu.

  • Promovisanje ženskih uzora
  • Dobri ženski uzori treba da se promovišu sistematski i na svim nivoima društva

MERE NA NIVOU DRŽAVE

  • Razvijanje servisa koji olakšavaju uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života
  • Izmena zakonske regulative po ugledu na evropske regulative

MERE KOJE ŽENE TREBA SAME DA PREDUZMU

  • Ulaganje u svoje obrazovanje i razvoj različitih veština
  • Efikasno umrežavanje
  • Mudra samopromocija

26. novembar 2013.

Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

Svake godine, 25. novembra, obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, uspostavljen 1999. godine od strane Ujedinjenih nacija. Takođe, počev od danas, pa do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava UN, sprovodi se Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja se istovremeno obeležava u preko 100 država sveta.

Podaci centara za socijalni rad u Republici Srbiji za 2012. godinu pokazuju da je 9.325 žrtava dobilo neki vid pomoći, od kojih – 4.133 žrtve fizičkog nasilja, 156 seksualnog nasilja, 2.595 psihičkog i 2.443 ostalih oblika nasilja, uključujući ekonomsko. Nasilje se uglavnom dešavalo u porodici – u 8.925 slučajeva (96 procenata). Centri za socijalni rad evidentirali su 6.121 počinioca nasilja prema deci i odraslim žrtvama; 70 procenata su lica muškog pola.

Narodna Skupština je, 31. oktobra ove godine, donela Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) – sveobuhvatan međunarodni sporazum u oblasti zaštite ženskih ljudskih prava. Konvencija ima za cilj dostizanje nulte tolerancije na nasilje u porodici i predstavlja značajan korak napred u stvaranju Evrope koja će biti sigurnije mesto za život. U suštini, Konvencija predstavlja ponovni poziv na veću ravnopravnost žena i muškaraca, jer je nasilje nad ženama duboko ukorenjeno u nejednakosti između žena i muškaraca u društvu i usađene kulture netolerancije i poricanja.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike ističe da je nasilje nad ženama u porodici rastući fenomen koji ne poznaje geografske granice. Kako nasilje nad ženama spada u najrasprostranjenija kršenja ljudskih prava širom sveta, neophodan je odlučan odgovor države i celokupnog društva s ciljem njegovog sprečavanja i zaustavljanja.

Sistem socijalne zaštite ulaže značajne napore da donese nove i unapredi postojeće propise iz svoje nadležnosti, da razvija i sprovodi sve propisane procedure u zaštiti žrtava nasilja i da kontinuirano podiže kompetencije svih profesionalaca u centrima za socijalni rad. Unapređenje kvaliteta usluga jedan je od ključnih pravaca koji sprovodimo, kao i podrška uspostavljanju održivih usluga u zajednici za žrtve nasilja u porodici.

25. novembar 2013.

Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, uz stručnu i tehničku saradnju i podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizovalo je 25. novembra u Beogradu konferenciju posvećenu „Dužnoj pažnji u borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji“. Nacionalna konferencija deo je zajedničkih aktivnosti u okviru projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“, koji se realizuje u saradnji tri agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji: UNDP, UN Women i UNICEF. Tako je prikladno obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kojim počinje međunarodna kampanja „16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama“, koja je ove godine posvećena temi „Od mira u domu do mira u svetu“.

Moderatorka konferencije bila je državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković, a pozdravne govore održali su: ministar pravde Nikola Selaković, stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine RS, Meho Omerović, direktor Policije Milorad Veljović, direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen-Lo, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Muhedin Fijuljanin, i državna sekretarka Brankica Janković, koja je podrobno obavestila učesnike i goste o najvažnijim aktivnostima na suzbijanju nasilja nad ženama u Srbiji, posebno o onome što je preduzelo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike:

 Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

Tokom proteklih deset godina, Republika Srbija postavila je mehanizme rodne ravnopravnosti na svim nivoima vlasti – zakonodavne, izvršne, kao i nezavisne nadzorne mehanizme na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Uspostavila je institucije, donela zakone i strateške dokumente s ciljem sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja, i definisala prioritete u ovoj oblasti u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011–2015). Dodatni zamah u borbi protiv nasilja nad ženama daju i međunarodni mehanizmi za zaštitu ljudskih prava žena i zaštitu od nasilja. Još jedna važna oblast zajedničkog rada je i postupanje po Zaključnim zapažanjima o Drugom i trećem izveštaju Republike Srbije podnetom Komitetu UN za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW) od 25. jula 2013. godine.

Nadležna ministarstva su aktivno angažovana u procesu sprovođenja Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, kao i posebnih protokola u pojedinačnim resorima. Ne postoje formalne prepreke za dosledno ispunjavanje obaveza Republike Srbije kao države članice međunarodne zajednice posvećene zaštiti ženskih ljudskih prava, da se predano i aktivno angažuje u oblasti prevencije i zaštite žena od nasilja.

U samoj oblasti socijalne zaštite korenite promene su se desile u institutucionalnom poimanju ove problematike. Naime, 2011. godine donet je Zakon o socijalnoj zaštiti, koji jasno prepoznaje odrasle i decu žrtve nasilja kao korisnike usluga, što ranije nije bio slučaj. Iste godine stupila je na snagu i Nacionalna strategija o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, na čijoj implementaciji se radi posebno uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, sa kojim je u periodu od 2009. do 2012. sprovođen projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“, a od 2012. sprovodi se projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“.

 Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

U saradnji sa Ujedinjenim nacijama, do sada je organizovana obuka za unapređivanje sistema zaštite namenjena mnogobrojnim profesionalnim pružaocima usluga na lokalnom nivou. Evo nekoliko primera:

  • U partnerstvu sa Pravosudnom akademijom obučeno je preko 600 sudija i tužilaca, i obuke se nastavljaju;
  • Kroz Krimilastičko-policijsku akademiju obučeno je više od 700 policijskih službenika;
  • U sradnji sa Autonomni ženskim centrom sprovedene su obuke o primeni protokola, uspostavljanju koordinisane akcije i primeni metode konferencije slučaja u 16 gradova do sada, od kojih 5 u 2013. godini. Kroz te treninge do sada je obučeno više od 600 pružalaca usluga na lokalnom nivou.

S ciljem uspostavljanja što efikasnijeg, međusektorskog odgovora na nasilje u porodici, u okviru navedenog projekta, aprila meseca 2013. godine, u saradnji četiri ključna ministarstva (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) organizovana je velika nacionalna konferencija „Multisektorska saradnja – institucionalni odgovor na nasilje na ženama“, na kojoj su predstavljeni opšti i posebni protokoli za zaštitu od nasilja i usvojeni zaključci o daljim zajedničkim aktivnostima.

Svi govornici su se složili da je, uz hitnu i doslednu primenu zakona i sporazuma, neophodna promena svesti prema nasilju nad ženama i nasilju u porodici, jer je nasilje – zločin.

Ministar pravde Nikola Selaković istakao je da nasilje nad ženama pogađa ne samo žrtve, nego celu porodicu. Kroz multisektorsku saradnju sistem može dati doličan odgovor na nasilje, ali se nasilje ne može značajno suzbiti bez pomoći građana. Neophodno je dizati svest o tome da je prijavljivanje nasilja dobro delo. „Lično sam uveren“, naglasio je ministar Selaković, „da je u suzbijanju nasilja najvažniji faktor porodica, gde treba da se radi na prevenciji nasilja“.


Beograd, Nikola Selaković ministar pravde i državne uprave, o adekvatnom postupanju u slucajevima nasilja nad ženama

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano navela je rezultate istraživanja OUN iz 2010. godine, koji govore da je 53 odsto žena i devojaka u Srbiji doživelo neku vrstu nasilja. „To je zastrašujuće“, kazala je Vojčakova-Solarno. „Mlade devojke su plen i navikli smo na to da su žene žrtve. A da su muškarci žrtve, šta bi bilo? Ne samo da moramo štititi žene, nego moramo raditi i sa počiniocima ovih zlodela, koji su, u većini slučajeva, i sami iskusili nasilje u svojoj porodici.“


Beograd, Brankica Janković državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, o SOS grantovima i uspostavljanju SOS telefona za žrtve nasilja

Na kraju uvodnog dela konferencije, uz prikazivanje spota Fonda B92, državna sekretarka Brankica Janković pročitala je spisak organizacija kojima su dodeljeni grantovi za SOS telefone za žene žrtve nasilja:

  1. „Astra“, Beograd
  2. Udruženje Romkinja „Osvit“, Niš
  3. „Fenomena“, Kraljevo
  4. „Gejten“, Beograd
  5. Centar za podršku ženama, Kikinda
  6. SOS ženski centar, Novi Sad
  7. Romski centar za žene i decu „Daje“, Beograd
  8. „Damad“, Novi Pazar
  9. Udruženje Roma Novi Bečej
  10. Viktimološko društvo Srbije, Beograd
  11. „Iz kruga“, Beograd

 Održana konferencija „Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama“

U nastavku konferencije, u popodnevnim časovima, predstavljeni su rezultati rada na prevenciji i zaštiti žena od nasilja pod okriljem zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“ u različitim sektorima rada (socijalna politika, unutrašnji poslovi, zdravstvo i civilno društvo), u različitim granama vlasti (izvršna i zakonodavna), na različiitim nivoima vlasti (od nacionalnog preko pokrajinskog do lokalnog) – čime je ukazano na kompleksnost ovog ozbiljnog društvenog problema, kao i na važnost zajedničkog, koordinisanog delovanja.

23. novembar 2013.

Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

Državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike mr Stana Božović posetila je danas grad Niš gde je na poziv Regionalne privredne komore Niš učestvovala na Petoj konferenciji ženskog preduzetništva Srbije pod nazivom ''Femina Constantia.'' Cilj ove konferencije je da doprinese stvaranju uravnoteženog društveno-ekonomskog razvoja u Srbiji, promovisanjem i podrškom punog uključivanja žena u privredne aktivnosti, kao i eliminisanju diskriminacije kroz ravnopravno učešće žena u ekonomiji, na tržištu rada i u društvenom životu Srbije.

 Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

Ekonomsko osnaživanje žena je pitanje ljudskih prava i socijalne pravde, ali takođe umanjuje siromaštvo i jača ekonomski rast i razvoj. Što je veća nejednakost u distribuciji osnovnih sredstava kao što su obrazovanje, zemlja ili kapital, to je manja šansa smanjenja siromaštvo, rekla je državna sekretarka mr Stana Božović.

Povećano učešće žena u radnoj snazi stimuliše ekonomski rast, kroz povećanu potrošnju i štednju.

Opšta situacija u Srbiji koja se odnosi na tržišta rada je :

  • Zastupljene tradicionalne rodne uloge u izboru zanimanja
  • slaba primena zakona i zakonskih normi koje daju podršku preduzetništvu
  • diskriminacija na tržištu rada
  • žene su obeshrabrene da razvijjau karijeru
  • visoka nezaposlenost
  • razlike u ukupnoj plaćenosti
  • neaktivnost žena u donošenju odluka

Državna sekretarka mr Stana Božović podsetila je da istraživanja iz 2012. godine ‘Rodni barometar’ (Marina Blagojević), pokazuju da u Srbiji postoje značajne razlike u mogućnostima dostizanja ekonomske samostalnosti između žena i muškaraca. Muškarci su češće zaposleni u privatnoj firmi, češće vlasnici ili suvlasnici privatne firme, češće poljoprivrednici (koji plaćaju zdravstveno i penziono osiguranje), češće samostalni i češće obavljaju slobodne profesije. Žene su, s druge strane, češće nezaposlene (čak 1,7 puta), češće „obeshrabreni radnici“, tj. one koje se i ne prijavljuju jer ne veruju da će dobiti posao; češće izdržavana lica (skoro tri puta češće od muškaraca); češće su domaćice (čak 20 puta češće od muškaraca) i češće su penzionerke. Ovi podaci su u skladu sa osnovnim demografskim pokazateljima vezanim za aktivnost stanovništva , naglasila je državna sekretarka Božović.

 Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

Ona je istakla da postoji ogroman neiskorišćen kreativni i poslovni potencijal žena u Srbiji i kako je rekla, muškarci češće od žena imaju ušteđevinu na svoje ime, kao mogućnost podizanja kredita (46%, u odnosu na 30% žena na položajima), i oni češće i podižu kredit na svoje ime. Međutim, čak i kada je reč o ženama i muškarcima istog obrazovnog nivoa, žene imaju znatno manju ekonomsku moć.

Posmatrano po obrazovanju, žene s visokim obrazovanjem pokazuju i najveću zainteresovanost za otvaranje privatnog biznisa, pa je njih 40% izjavilo da bi bile zainteresovane. Među muškarcima postoji slična situacija. Posmatrano po starosti, čak 47% najmlađih žena bi pokušalo da otvori privatni biznis ako bi imale mogućnosti, kao i 65% najmlađih muškaraca. Očigledno je da preduzetnička orijentacija raste u mlađim generacijama, rekla je državna sekretarka mr Stana Božović.

 Državna sekretarka mr Stana Božović posetila Niš

U Srbiji se pojačava, u skladu sa postojećom Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, podrška ženama u osnivanju ili unapređivanju sopstvenog posla, gde se podrška ženama u ekonomskoj sferi smatra jednom od najvažnijih ciljeva.

Tako je Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstva rada. zapošljavanja i socijalne politike, kroz Program sprovođenja Strategije, u 2011.i 2012. godini sprovela:

  • Studiju o pristupačnosti socijalnih servisa koji omogućavaju usklađivanje radnih uslova i porodičnog života (Jelena Sekulić);
  • Osnovano je pet ženskih e-klubova u Beškoj, Kovačima, Paraćinu, Kušićima i Ljuboviji; je i obučeno 50 žena u seoskim i prigradskim sredinama za korišćenje info komunikacionih tehnologija i za upravljanjem modernim biznisom.
  • Dodeljeno je deset grantova lokalnim organizacijama civilnog društva koje su ekonomski osnaživale žene kroz realizaciju aktivnosti lokalnih akcionih planova;
  1. “Savez za unapređenje ekonomskog položaja Kikinđanki”, Udruženje žena Artesa, Kikinda;
  2. “Izrada akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti u opštini Pantelej”, UG Plant, Niš;
  3. “Mobilna učionica Internet veština”, Opšte udruženje preduzetnika Leskovac;
  4. “Ekonomski nezavisna – rodno ravnopravna”, Asocijacija za razvoj opštine Negotin;
  5. “Žene na selu – jednake šanse i jednake mogućnosti”, UG Poljoprivrednici Homolja, Žagubica;
  6. “Unapređenje ekonomskog položaja žena kroz promociju i podsticanje ženskog preduzetništva”, Omladinski klub Stara Pazova;
  7. “Ženski kreativni centar”, Forum mladih sa invaliditetom, Trstenik;
  8. “Prvi korak”, UG Ternipe Pirot;
  9. “Vreme je za žene”, UG Zajedno, zajedno;
  10. “Ekonomsko osnaživanje žena sa ruralnog područja grada Novog Pazara”, DamaD, Novi Pazar.
  • Dodeljeno, je putem konkursa, četiri granta vlasnicama privrednih subjekata u Srbiji koje se bave seoskim turizmom za razvoj kapaciteta i bolju turističku ponudu:
  1. Knjaževac
  2. Inđija
  3. Etno sela Latkovac“, Aleksandrovac
  4. Afirmacija žena u opštini Beočin
  • Promovisano je žensko preduzetništvo u okviru TV serije ‘…O rodnoj ravnopravnosti’ gde je jedna od šet epizoda posvećena ženama preduzetnicama u Srbiji. Serija je emitovana 3 puta na RTSu.
  • Podrška izradi akcionih planova na lokalnom nivou, čime se obezbeđuju i sredstva za sprovođenje

PRAVCI RAZVOJA (Šta je potrebno razvijati u ovom smeru)

1. Izgradnja ljudskog kapitala i sposobnosti žena
Obrazovni sektor igra vodeću ulogu u implementaciji integralnog pristupa ekonomskom osnaživanju mladih.

  • Važnost pristupa žena višem obrazovanju (tehničke oblasti i IT)
  • Povećati prijavu dece za ove predmete u ranijim nivoima obrazovanja
  • Uvesti preduzetništvo u nastavni program za s