Arhiva - jun 2013.

30. jun 2013.

Obeležavanje 100. godišnjice bitke na Bregalnici

 Obeležavanje 100. godišnjice bitke na Bregalnici

Povodom velikog jubileja, 100 godina od Bregalničke bitke 30. juna 2013. godine u 20.00 časova u Domu Vojske Srbije u Beogradu, održan je svečani koncert u izvođenju umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Republike Srbije „Stanislav Binički” i vokalnog ansambla „Nokturno”.

 Obeležavanje 100. godišnjice bitke na Bregalnici

Tekst pesme „Vojničko pismo” Vojislava Ilića mlađeg govorio je glumac Narodnog pozorišta Nebojša Kundačina.

Organizator koncerta bio je Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Svečanom koncertu prisustvovali su zvaničnici Vlade, Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, grada Beograda, kao i druge visoke zvanice.

 Obeležavanje 100. godišnjice bitke na Bregalnici

29. jun 2013.

Komemoracija žrtvama logora Gospić-Jadovno-Pag

 Komemoracija žrtvama logora Gospić-Jadovno-Pag

Zahvaljujući istrajnom angažovanju diplomatskih i vojno-diplomatskih predstavnika Republike Srbije u Republici Hrvatskoj kao i Srpskom narodnom vijeću (SNV), 29. juna 2013. godine održana je redovna godišnja komemorativna svečanost u okviru nekadašnjeg logora Jadovno u Hrvatskoj.

Posle ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti kod Šaranove Jame u Jadovnu, komemorativno okupljanje nastavilo se u okolini Gospića u mestu Slana na ostrvu Pag, gde je održana ceremonija otkrivanja obnovljene spomen ploče posvećene žrtvama logora Slana i Metajna. U ime Vlade Republike Srbije državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Negovan Stanković položio je  venac Vlade Srbije i odao počast žrtvama.

 Komemoracija žrtvama logora Gospić-Jadovno-Pag

Kompleks logora Gospić-Jadovno-Pag u istoriji je poznatiji kao «Jadovno». Otvoren je 21. aprila 1941. godine, zatvoren je između 15. i 20. avgusta 1941. godine na zahtev italijanske vojske. Jadovno je poznato kao mesto ljudske patnje i bola. Jadovno se nalazi u predelima Velebita karakterističnim po mnogim kraškim jamama. Do sada je u tom kompleksu na osnovu arhivskih dokumenata ustanovljeno postojanje 32 bezdane jame – «bezdanuše», stratišta Srba i Jevreja. Najistraženije su Šaranova jama, jama Jamina i jama Sveta Ana. Istovremeno sa logorom Jadovno pripremani su i logori Slana i Metajna na Pagu.

Na Jadovnu se obnavljaju komemorativna okupljanja od 2009. godine. Na predlog udruženja «Jadovno 1941.» 24. jun se određuje za Dan sećanja na Jadovno 1941. Sećanje na žrtve jedini je mogući i pravi put i način sprečavanja da se strašni zločini nikada više ne ponove.

 Komemoracija žrtvama logora Gospić-Jadovno-Pag

28. jun 2013.

Obeležena 624. godišnjica boja na Kosovu

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić predvodio je 28. juna 2013. godine komemorativnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti povodom obeležavanja 624. godišnjice boja na Kosovu. Državna ceremonija je bila održana kod Spomenika kosovskim junacima, u Kruševcu.Organizator komemorativne svečanosti je Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, u saradnji sa Gradom Kruševcem.

Vidovdan je državni praznik koji se radno obeležava u spomen na Kosovsku bitku, a na osnovu odredaba Zakona o državnim i drugim prazinicima u Republici Srbiji (``Službeni glasnik Republike Srbije``, br. 43/2001 i 101/2007).

 Obeležena 624. godišnjica boja na Kosovu

Boj na Kosovu, koji se odigrao 28. (15.) juna 1389. godine na Gazimestanu u kolektivnom sećanju srpskog naroda simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva.

Taj događaj bio je prekretnica u nacionalnoj istoriji posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjić.

Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca. Spomenik je delo srpskog vajara Đorđa Jovanovića. Otkriven je 28. juna 1904. godine, u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog  Karađođevića.

Na vrhu spomenika nalaze se Boško Jugović i vila.

Na istočnoj i zapadnoj strani, u dva reljefa, prikazani su epsko pričešće srpske vojske pred Kosovsku bitku i pogibija sultana Murata. Na severnoj strani spomenika je grb države Nemanjića i 1389. - godina odigravanja bitke na Kosovu. Na zapadnoj - grb cara Dušana i godina otkrivanja spomenika 1904. Na istočnoj - grb kneza Lazara i posveta "Srpstvo kosovskim junacima" sa lovorovim vencem i palmovom grančicom u podnožju, dok je na južnoj strani grb Kraljevine Srbije iz 1888. i godina proglašenja Srbije kraljevinom 1882. Motivi na ogradi od livenog gvožđa oko spomenika predstavljaju stilizovane kosovske božure.

28. jun 2013.

Poklon Češke manastiru svetog Đorđa kod Lajkovca

 Poklon Češke manastiru svetog Đorđa kod Lajkovca

Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Negovan Stanković učestvovao je, na poziv Ambasade Republike Češke u Srbiji, u ceremoniji predaje poklona, zvona za zvonik manastira svetog Đorđa u Ćelijama kod Lajkovca, kao i na ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti stradalim srpskim i austro - ugarskim vojnicima Kolubarske bitke.

 Poklon Češke manastiru svetog Đorđa kod Lajkovca

Svečana ceremonija je održana 27. juna 2013. godine u okviru  manastira svetog Đorđa u Ćelijama kod Lajkovca. Posle ceremonije osveštanja zvona, verskog obreda i obraćanja direktora kabineta ministra odbrane Republike Češke, položeni su venci i odate počasti kod spomen kosturnice  srpskih i austro ugarskih vojnika poginulih u novembru 1914. godine u čuvenoj Kolubarskoj bitci. Posle ceremonije polaganja venaca i intoniranja himni Srbije i Češke obratili su se državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, predsednik opštine Lajkovac kao i predstavnik Ambasade Republike Češke u Beogradu. Spomen-kosturnica u Ćelijama redak je primer humanosti jednog naroda koji je sa svojim poginulim vojnicima sahranio i neprijateljske vojnike.

 Poklon Češke manastiru svetog Đorđa kod Lajkovca

28. jun 2013.

Poseta delegacije Australije

Od 24. do 26. juna 2013. godine, u Beogradu je boravila delegacije Australije, koju su činili predstavnici Ministarstva porodice, stanovanja, usluga u zajednici i pitanja autohtonih naroda i Ministarstva za društvene usluge, koju su tom prilikom primili predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije.

Tokom tri dana, predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike su članovima australijske delegacije predstavili osnove sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji, dok su članovi australijske delegacije predstavili sistem socijalne sigurnosti u Australiji, u cilju priprema za otpočinjanje pregovora o zaključivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti.

27. jun 2013.

Poseta institucijama EU

Delegacija Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Nacionalne službe za zapošljavanje, u okviru posete evropskim institucijama koja je organizovana od strane Tvining projekta „Priprema institucija tržišta rada u Republici Srbiji za evropsku strategiju zapošljavanja”, uz podršku francuskog Ministarstva rada, zapošljavanja stručnog osposobljavanja i socijalnog dijaloga u periodu od 17. do 21. juna 2013 godine boravila je u Briselu i imala priliku da se upozna sa načinom rada svih važnijih institucija EU.

 Poseta institucijama EU

Tokom boravka u Briselu srpska delegacija posetila je Evropsku komisiju, Evropski parlament, Generalnu direkciju za zapošljavanje, Generalnu direkciju za pridruživanje, Evropsku konfederaciju sindikalnih organizacija, Stalne misije Francuske, Rumunije i Republike Srbije u EU, Regionalnu kancelariju Bretanje, Savet EU, Evropski ekonomski i socijalni odbor.

Tom prilikom srpska delegacija se upoznala sa nadležnostima navedenih institucija, smernicama u oblasti politike zapošljavanja na nivou EU, osnovnim strateškim dokumentima za oblast zapošljavanja (Evropska strategija zapošljavanja, Nacinalni program reforme i dr.) kao i fondovima (Evropski socijalni fond).

U okviru posete Evropskom parlamentu delegacija je priustvovala sednici Odbora za zapošljavanje i socijalnu politiku i nakon toga imala sastanak sa predsednicom ovog odbora gđom Beres.

27. jun 2013.

Sve ''povrede'' na jednom mestu

Danas je u Vladi Republike Srbije održana dvanaesta sednica Saveta za bezbednost i zdravlje na radu. Sednici su prisustvovali državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike mr Stana Božović koja je i predsednica  Saveta za bezbedbost i zdravlje na radu pri Vladi Republike Srbije, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Petar Bulat i ostali članovi Saveta.

 Sve ''povrede'' na jednom mestu

Na sednici je prezentovan softver koji predstavlja jedinstven registar povreda na radu. Državna sekretarka Stana Božović je tim povodom istakla da aktuelni koncept registracije povreda na radu i profesionalnih oboljenja u Republici Srbiji datira iz šezdesetih godina prošlog veka i da tokom prethodnih pedeset godina nije bilo značajnih izmena u konceptu koje bi pratile promene u društvu koje su se u međuvremenu desile, a ni promene koje je doneo nagli razvoj informatike.

 Sve ''povrede'' na jednom mestu

Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu je, kako je rekla,  preduslov za bolju zaštitu zaposlenih, kvalitetniju analizu stanja u ovoj oblasti ali i bolju primenu preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad. Državna sekretarka Božović je podsetila da u Republici Srbiji postoji problem u vođenju evidencija povreda na radu kod nadležnih organa ( Republički fond za zdravstveno osiguranje, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorat za rad, Fond PIO ) koji vode te evidencije. Podaci kod pomenutih institucija se razlikuju pa se ne zna tačan broj povreda na radu koje se dese u toku godine.

Pored zastarelog koncepta u izveštavanju povreda na radu i profesionalnih bolesti postoji i problem neprijavljivanja povreda, zaključila je državna sekretarka Stana Božović.

 Sve ''povrede'' na jednom mestu

25. jun 2013.

2. jula isplata četvrte rate jednokratne pomoći penzionerima

Isplata četvrte rate jednokratne pomoći od 4.000 dinara za penzionere čija su mesečna primanja manja od 15.000 dinara počeće u utorak, 2. jula 2013. godine.

Pravo na jednokratnu pomoć imaju penzioneri kojima mesečni iznos penzije, odnosno naknade ostvarene samo po domaćim propisima, ne prelazi iznos od 15.000 dinara, kao i oni koji su pravo na penziju osim u Srbiji stekli i van njenih granica, ali im zbir mesečnih primanja ne prelazi 15.000 dinara. 

25. jun 2013.

Sednica Saveta za bezbednost i zdravlje na radu

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, u četvrtak 27. juna 2013. godine, organizovaće 12. sednicu Saveta za bezbednost i zdravlje na radu, na kojoj će se biti prezentovan softver: Registracija povreda na radu, što predstavlja realizaciju zaključka sa prethodne sednice Saveta.

U Republici Srbiji postoji problem u vođenju  evidencija povreda na radu kod nadležnih organa (Republički fond za zdravstveno osiguranje,  Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorat za rad, Fond PIO) koji vode ove evidencije.

Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu je preduslov za bolju zaštitu zaposlenih, kvalitetniju analizu stanja u ovoj oblasti, ali i bolju primenu preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad.

Uspostavljanje jedinstvenog registra povreda na radu je značajan korak ka približavanju standardima EU.

21. jun 2013.

Obeležene Srpsko-slovačke komemorativne svečanosti u Kragujevcu

Tradicionalne Srpsko-slovačke komemorativne svečanosti održane su 21. juna 2013. godine u 11.00 časova u okviru komleksa Češko-Slovačkog vojnog groblja u Kragujevcu. Ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti predvodio je državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković.

 Obeležene Srpsko-slovačke komemorativne svečanosti u Kragujevcu

Vence su takođe položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gradonačelnik Grada Kragujevca kao i diplomatski predstavnici Slovačke Republike u Republici Srbiji. Po završetku ceremonije polaganja venaca intonirane su himne Srbije i Slovačke.

 Obeležene Srpsko-slovačke komemorativne svečanosti u Kragujevcu

*
*         *

U poslednjoj godini Prvog svetskog rata izbila je pobuna vojnika  71. Austro-ugarskog trenčinskog pešadijskog puka u kome je bilo najviše Slovaka, a nešto i Čeha. Vojnici ovog puka stigli su u Kragujevac iz Rusije nakon potpisivanja Brestlitovskog mira 1918. godine. Oni su bili pod snažnim uticajem Oktobarske revolucije tako da su ustali protiv svojih starešina, Nemaca i Mađara. Zbog takvog čina suđeno im  je prekim sudom, a zatim su na Stanovljanskim poljima i streljani 21. juna 1918. godine.

Ideja o potrebi izgradnje memorijalnog kompleksa objavljena je u junu 1922. godine. Pokrenuli su je Nikola Stevanović, tadašnji načelnik Službe vojne muzike, kao i onovremeni izaslanik odbrane Čehoslovačke Republike u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca potpukovnik Miliher.

 Obeležene Srpsko-slovačke komemorativne svečanosti u Kragujevcu

Izgradnja je počela 1924. godine kada je u znak sećanja na ovaj događaj podignut spomenik isklesan od belog mermera, na čijem se vrhu nalazi bronzana figura orla raširenih krila. Na spomeniku je urezan u crno obojen krst ispod koga se nalazi tekst:


Spomenik

miloj braći Čeho-Slovacima
streljanim u pobuni
21. juna 1918. god.
u Kragujevcu

 

Ispod teksta nalazi se 44 imena streljanih Slovaka.

Iza spomenika nalaze se dve grobnice, a prostor oko spomenika i grobnica ograđen je betonskim parapetom i metalnom ogradom. Na ulazu u ograđen prostor postavljene su dve figure lava.

Memorijalni kompleks Češko-slovačkog vojnog groblja na Stanovljanskim poljima u Kragujevcu svečano je otkriven 28. septembra 1924. godine u prisustvu visokih predstavnika Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Čehoslovačke Republike, kao i roditelja i porodica stradalih. Pored ostalih, istorijsko podsećanje na sam događaj pobune pripadnika 71. austro-ugarskog trenčinskog pešadijskog puka u Kragujevcu održao je znameniti Milivoje Pavlović, profesor Gimnazije u Kragujevcu, koji je i sam tragično stradao 21. oktobra 1941. godine u Šumaricama kao jedna od mnogobrojnih žrtava nemačke odmazde. 

 Obeležene Srpsko-slovačke komemorativne svečanosti u Kragujevcu

Od 2005. godine, sredstvima Ministarstva rada i socijalne politike, Zavod za zaštitu spomenika kulture - Kragujevac realizovao je više faza restauratorsko-konzervatorskih radova čiji je cilj bio sveobuhvatna zaštita ovog važnog lokaliteta. Dodatni radovi manjeg obima realizovani su 2007. godine sredstvima slovačke strane koja je pokazala interesovanje za obnovu i redovno održavanje ovog vojnog memorijala.

21. jun 2013.

Održana druga javna rasprava o Nacrtu Zakona o upotrebi znakovnog jezika

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike održalo je, u petak, 21. juna, u Palati Srbija, drugu od četiri predviđene javne rasprave o Nacrtu Zakona o upotrebi znakovnog jezika, priređenu prevashodno za predstavnike medija, naročito onih sa nacionalnom frekvencijom, kojih se neke odredbe Zakona posebno dotiču.

Skupu su ponovo prisustvovali i predstavnici udruženja gluvih i nagluvih osoba, kojima je bila posvećena prva javna rasprava, što je državni sekretar Brankica Janković posebno istakla:  „Ovaj Zakon vama, kao krajnjim korisnicima, treba da omogući lakše ostvarivanje prava i brže uključivanje u društvo, sve u svemu – bolji život, tako da je dobro što ste ponovo sa nama. Primedbe, kritike, pa i pohvale, možete nam slati i elktronskom poštom, jer će nas veći broj sugestija dovesti do boljeg zakona, u čijem kreiranju treba svakako da učestvuju i predstavnici medija, naročito onih sa nacionalnom frekvencijom, koji će imati obavezu da deo programa emituju na znakovnom jeziku.“

Da podsetimo: procesu izrade Zakona o upotrebi znakovnog jezika prethodio je postupak standardizacije znakovnog jezika, a potom je objavljen i prvi znakovni rečnik. Sam tekst Nacrta Zakona  delo je Radne grupe, koju je formiralo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u saradnji sa Ministarstvom kulture, Ministarstvom regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvom zdravlja, kao i sa Učiteljskim, Filološkim, i Fakultetom za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.  Veoma važan doprinos izradi teksta dao je i pokretač inicijative za donošenje Zakona o upotrebi znakovnog jezika – Savez gluvih i nagluvih Srbije.

20. jun 2013.

Svetski dan izbeglica

Povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić, razgovarao je danas sa predsednikom i sekretarom Asocijacije izbegličkih udruženja, Milojkom Budimirom i Jovom Kablarom.

 Svetski dan izbeglica

Potpredsednik je istakao da Srbija i dalje prema broju interno raseljenih zauzima vodeće mesto u Evropi, dok je među prvih pet zemalja u svetu sa produženom izbegličkom krizom. On je poručio da za ostvarivanje prava izbeglih ne sme biti prepreka, bez obzira na to da li će se opredeliti za povratak u zemlju porekla ili za integraciju u zemlji raseljenja.

Tokom razgovora sa predstavnicima Asocijacije izbegličkih udruženja, potpredsednik Vlade Srbije je naglasio i posvećenost regionalnoj saradnji kako bi se na što efikasniji način rešili problemi izbeglica. Unapređenjem saradnje i obezbeđivanjem sredstava za finansiranje Regionalnog stambenog projekta ostvaren je napredak u rešavanju određenih pitanja od značaja za najugroženije iz populacije izbeglih i raseljenih lica – uspostavljeni su efikasni mehanizmi za konvalidaciju radnog staža u Hrvatskoj, ponovo su otvoreni rokovi za stambeno zbrinjavanje bivših nosilaca stanarskog prava van područja od posebne državne zaštite, a broj nerešenih zahteva za obnovu porušene imovine je značajno smanjen.

 Svetski dan izbeglica

20. jun 2013.

Korak bliže evropskim standardima

Od 17.-19. juna 2013. godine u Briselu je održan Unapređeni stalni dijalog sa Republikom Srbijom (EU-Srbija), sastanak Sektorske grupe o kretanju radnika, socijalnoj saradnji, razvoju ljudskih resursa, informacionom društvu i istraživanju.

U okviru Unapređenog stalnog dijaloga sa Republikom Srbijom 17. juna 2013. godine, na sastanku, između ostalog, prezentovano je stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno dalji napredak i približavanje standardima EU u ovoj oblasti. Kao napredak je izneto donošenje Strategije bezbednosti i zdravlja na radu RS za period 2013-2017. godine i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, sa posebnim akcentom na dalje usklađivanje Zakona sa direktivama EU, na praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih (veća uloga i značaj medicine rada), značaju edukacije/obuka lica za bezbednost i zdravlja na radu ...

Takođe, na sastanku su prezentovani rad i aktivnosti Inspektorata za rad.

 

20. jun 2013.

Obilazak radova u okviru spomen-kompleksa Zebrnjak u Makedoniji

Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Negovan Stanković, u prisustvu predstavnika Ambasade Srbije u Makedoniji, direktorkom Zavoda za zaštitu spomenika Srbije, i predstavnicima izvođača radova «Delta prom», 19. juna 2013. godine obišao je treću fazu radova u okviru spomen kompleksa Zebrnjak u Makedoniji. Izvršena je kontrola radova treće faze i dogovorena dalja dinamika radova.

20. jun 2013.

Javno slušanje predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu

U Domu Narodne skupštine Republike Srbije, juče, 19. juna, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, na predlog narodnih poslanika Ranke Savić i Miljenka Derete – organizovao je, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) / Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC),  javno slušanje Predloga Zakona osocijalnom preduzetništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima.

 Javno slušanje predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu

Na pitanja poslanika i ostalih zainteresovanih koji su uzeli učešća u raspravi – Milica Dronjak(predsednica Odbora), Miljenko Dereta, Jasmina Tanasić (Stalna konferencija gradova i opština), Anica Spasov (Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“), Miroslav Velimirović (Udruženje invalidskih preduzeća Srbije), Aleksandar Vladisavljević (konsultantska firma za razvoj preduzetništva BIZZ), Željko Ilić (forum mladih sa invaliditetom Srbije), Gordana Rajkov (Centar za samostalni život invalidnih lica) – odgovarala je Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike – koje je, ujedno, i predlagačovog Zakona.

Pored iznošenja opšte slike, potkrepljene zvaničnim podacima u vezi sa stanjem siromaštva i socijalne problematike u Srbiji, i dodatnih pojašnjenja pojedinih predloga zakonskih odredbi i rešenja –  Jankovićeva je istakla da je „svakako nužno i odgovorno, pre otpočinjanja procedure usvajanja Zakona, u resorno nadležnom odboru Narodne Skupštine razgovarati o svim aspektima predloženog teksta, eventualno ga dopuniti nekim od predloga i rešenja i doneti takav akt koji će biti brzo i lako u praksi primenljiv, a o čemu je bila vođena široka javna rasprava, u kojoj se čulo i mnogo dobrih predloga, koji su uglavnom već prihvaćeni i uneti u tekst Zakona“.

19. jun 2013.

Potpisan sporazum o saradnji „Program dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju 2013-2017.“

Na 102. zasedanju Međunarodne konferencije rada, koje se održava u Ženevi, u Palati nacija, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, 19. juna 2013. godine, potpisao je sa direktorkom Međunarodne organizacije rada (MOR) za Evropu i Aziju, Suzanom Hofman, poseban sporazum o saradnji pod nazivom „Program dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju 2013-2017. godine“. Pored Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, potpisnici sporazuma su i Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” i Unija poslodavaca Srbije.

 Potpisan sporazum o saradnji

Program predstavlja strateško planiranje saradnje MOR sa Republikom Srbijom za period 2013- 2017. godine. Pripremljen je u saradnji MOR, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i  svih reprezentativnim udruženja radnika i poslodavaca u Srbiji, koji su i potpisnici sporazuma.

Program ima za cilj promovisanje dostojanstvenog rada u Republici Srbiji, odnosno promovisanje  najviših međunarodnih standarda u domenu rada, zapošljavanja i socijalne politike i njihovo ugrađivanje u zakonodavstvo i praksu u našoj zemlji.

Označena su tri glavna prioriteta koji će odrediti pravac i cilj delovanja pomoći MOR  u  periodu do 2017. godine:

  • Jačanje kapaciteta državnih institucija i socijalnih partnera radi unapređenja upravljanja tržištem rada
  • Povećanje mogućnosti zapošljavanja
  • Jačanje sistema socijalne zaštite

Potpisujući dokument, strane učesnice odobrile su Program dostojanstvenog rada i istakle su svoja zajednička nastojanja ka ostvarivanju njegovih ciljeva.  

 

 Preuzmite dokument Program dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju 2013-2017. godine

18. jun 2013.

Podrška ženskom preduzetništvu

Unija poslodavaca Srbije je u nameri da osnaži potencijale za razvoj ženskog preduzetništva, sprovela istraživanje o uslovima u kojima posluju žene preduzetnice, objedinila ih u zanimljivoj publikaciji i prezentovala javnosti danas u beogradskom hotelu ''Park.'' Pored državne sekretarke u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Stane Božović, prezentaciji su prisustvovali i predstavnici Ministarstva finansija i privrede i Međunarodne organizacije rada.

Državna sekretarka, Stana Božović, istakla je da ženska preduzeća čine 26 odsto svih aktivnih registrovanih privatnih radnji i privrednih društava u srpskoj ekonomiji. Od toga, 22 odsto čine samostalne preduzetnice, a privredna društva čije su vlasnice istovremeno i direktorke, preostalih 4 odsto (privrednih društava sa muškim vlasnicima i direktorima ima četiri puta više). Ona je takođe naglasila  da se o ženskom preduzetništvu može govoriti iz više uglova:

  • Iz ugla ženskog aktivizma, kada se žensko preduzetništvo posmatra kao način  kojim se ženski mehanizmi aktiviraju u korist samih žena
  • Iz ugla ekonomskog razvoja, kada se žensko preduzetništvo tretira kao način na koji je moguće aktivirati ženske resurse, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća
  • Iz ugla socijalne politike, kada se jačanjem ženskog preduzetništva želi postići smanjenje nezaposlenosti žena, naročito žena srednje generacije koje su tokom procesa tranzicije izložene velikom riziku od gubljenja poslova
  • Iz ugla obezbeđivanja održivog razvoja, time što se žensko preduzetništvo može videti kao način da se ekonomski razvoj harmonizuje sa ekološkim i društvenim razvojem, putem socijalno odgovornog biznisa.

Ono se najčešće, kako je rekla, sagledavalo sa stanovišta društvene dobiti iako je ono u svojoj suštini individualna strategija emancipacije žena. Naime svaka žena koja odluči da bude preduzetnica, ili koja to već jeste, ujedno je ona koja sebe ostvaruje, osvešđuje i ojačava. Državna sekretarka Božović je objasnila i kako izgleda profil žene preduzetnice u Srbiji; najveći broj posluje u sektoru usluga, veliki broj u mikro preduzećima. Motivacija za preduzetništvo je najčešće ekonomska nužda, 68 odsto (gubitak posla, porodični razlozi), a manje želja za samozapošljavanjem, 32 odsto. Najčešće imaju srednje stručno obrazovanje, žive u urbanim sredinama i najviše posluju lokalno. Problemi sa kojima se suočava žensko preduzetništvo u Srbiji identični su onima koji generalno pogađaju ceo sektor malih i srednjih preduzeća u Evropi.

 Podrška ženskom preduzetništvu

Govoreći o položaju žena na tržištu rada, prema Anketi o radnoj snazi za 2011. i 2012. godinu, Stana Božović je iznela podatak da je stopa nezaposlenosti muškaraca pala sa 23,1% na 22,1%, dok je stopa nezaposlenosti žena porasla sa 24,3% na 24,5%. Stopa neaktivnosti za stanovništvo starosti od 15-64 godine u Republici Srbiji je u novembru 2011. bila 40,1%, aprilu 2012. 40,3%, a u oktobru 2012. 39,6%. Kada je reč o muškarcima podaci su sledeći - u novembru 2011. 31, 3% je bilo neaktivnih, u aprilu 2012. 31,3% dok je u oktobru 2012. 31,1%. Kod žena je situacija drugačija, u novembru 2011. 49,1%, u aprilu 2012. 49,3% i u oktobru 2012. 48,2%.

Državna sekretarka, Stana Božović, posebno je istakla da je Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2013. godinu planiran nastavak aktivnosti na sprovođenju programa i mera za podsticanje zapošljavanja žena i to:

  • promovisanje fleksibilnih oblika rada pogodnih za žene i podsticanje poslodavaca na stvaranje uslova za fleksibilne oblike zapošljavanja (nepuno radno vreme, rad od kuće...)
  • organizovanje obuka za preduzetništvo i uključivanje žena u te obuke, posebno za osnivanje servisa za socijalne usluge
  • podsticanje osnivanja servisa za socijalne usluge uz subvencije za samozapošljavanje
  • podsticanje zapošljavanja žena iz teže zapošljivih i posebno osetljivih kategorija (Romkinje, žene bez kvalifikacija, OSI, žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima...)
  • podsticanje ženskog preduzetništva, zadrugarstva i samozapošljavanja pomoću subvencija i kredita iz posebnog foda u okviru Fonda za razvoj

Državna sekretarka Božović je na kraju svog izlaganja govorila i o merama za podsticanje ženskog preduzetništva koje sprovodi sektor za MSP - Ministarstva finansija i privrede. To su mere koje su fokusirane na žensko preduzetništvo:

  • Program podrške ženskom preduzetništvu kroz dodeljivanje nagrade
  • Mentori ženskog preduzetništva u Srbiji WEM
  • Program za podršku aktivnostima organizacija civilnog društva za podsticanje razvoja preduzetništva u 2013. godini

Javni poziv je raspisan u maju 2013. godine.

Tematska oblast: Promovisanje pozitivnih stavova uključujući razvoj veština, znanja i aktivnog odnosa mladih ljudi (omladinsko preduzetništvo), žena (žensko preduzetništvo) i zainteresovanih lica i grupa (socijalno preduzetništvo), prema svom okruženju kao i realizacija poslovne ideje kroz konkretne aktivnosti.

 Podrška ženskom preduzetništvu

U Fondu za razvoj Republike Srbije pokrenuta je kreditna linija namenjena za podsticaj i razvoj ženskog preduzetništva i krediti će se odobravati isključivo privrednim subjektima gde su osnivači žene koje i upravljaju svojim biznisom. Kod privrednih društava neophodno je da osnivač sa minimumom od 25% udela i direktor društva bude žena. Maksimalan iznos kredita za finansiranje ženskog preduzetništva iznosi 5.000.000,00 dinara a minimalni 500.000,00 dinara. Garancijskom fondu Vojvodine previđene su dve start ap linije za žensko preduzetništvo.

Na kraju, državna sekretarka Stana Božović, informisala je prisutne o projektima koji doprinose razvoju ženskog preduzetništva, a to su:

  • Projekat unapređenja podrške ženskom preduzetništvu u Republici Srbiji
  • Program za konkurentnost i inovacije (CIP - Competitiveness and Inovation Framework Programme), finansiranog od strane Evropske unije , kroz dva projekta:

    - Projekat ''Evropska mreža ambasadora ženskog preduzetništva“
    - Ambasadorke ženskog preduzetništva u Srbiji

  • Projekat Mentori ženskog preduzetništva Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) započela je u novembru 2011. godine program „BAS Srbija - program Žene u biznisu’’, nagrade za uspešne kompanije u Srbiji koje vode žene
  • U martu 2012.godine obrazovan je Savet za žensko preduzetništvo Privredne komore Srbije.

18. jun 2013.

Pomoć najranjivijoj kategoriji stanovništva

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, dr Jovan Krkobabić, razgovarao je danas s visokom komesarkom UN za ljudska prava Navanetom Pilaj. U razgovoru s visokom predstavnicom UN, posvećenom čitavom setu pitanja iz oblasti socijalne i zdravstevne zaštite najranjivijih kategorija stanovništva, učestvovala je i ministarka zdravlja Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

 Pomoć najranjivijoj kategoriji stanovništva  Pomoć najranjivijoj kategoriji stanovništva

- U Srbiji ne nedostaje volja i svest da se ovaj problem sukscesivno rešava. Reč je o procesu ostvarivanja i realizacije, inače neprikosnovenih prava za šta su neophodne materijalno-društvene pretpostavke,  rekao je Krkobabić, nagalsivši da je Srbija u poslednjih 20 godina prolazila kroz težak period, zbog čega pitanje deinstitucionalizacije osoba sa mentalnim bolestima nije, na žalost, moglo biti na listi apsolutnih prioriteta aktivnosti koje je potrebno preduzeti.

Krkobabić je napomenuo da u Srbiji postoji 15 ustanova za smeštaj osoba sa problemima psihičkog zdravlja, kao i intelektualnim invaliditetom, i da jedan broj ustanova ima veliki kapacitet, i da čak imamo slučaj mešovite ustanove. On je posebno naglasio da bez pomoći međunarodne zajednice i njihovih organizacija, s obzirom na ekonomsku krizu kroz koju Srbija prolazi, taj problem je vrlo teško savladati.

Visoka predstavnica  UN, Navaneta Pilaj rekla je da je Srbija napravila izuzetan napredak ali je izrazila interes za položaj osoba u institucijama za mentalno zdravlje, kao i kako se odvija proces deinstitucionalizacije u Srbiji.

 Pomoć najranjivijoj kategoriji stanovništva

Ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić Dejanović, istakla je da je usvojen Zakon o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, kojim se, kao i drugim aktima, stvaraju pravni osnovi da se pristupi procesu deinstitucionalizacije i orijentacije ka principu lečenja u z