Aa

Aa

Србија ће најстаријим грађанима обезбедити мирну и сигурну старост

Србија ће најстаријим грађанима обезбедити мирну и сигурну старост

Читај ми

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на конференцији „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, обавестио је најстарије грађане Србије, да су Министарство и ПИО фонд, омогућили израду јединствене пензионе картице која ће им омогућити безбедније остварење свих права и додатне погодности, које до сада нису имали, уз подршку друштвено одговорних компанија.

 

Поред ове вести, која је обрадовала наше најстарије грађане, министар Ђорђевић осврнуо се на њихов положај и бригу коју им Влада Републике Србије континуирано пружа, како би им обезбедила сигурну и лепу старост.

Његов говор преносимо у целости:

„Почетак новог миленијума на планетарном нивоу обележен је новим и непредвиђеним појавама и изазовима попут Светске економске кризе и Мигрантске кризе. Поред њих, суочавамо се и са изазовима који су производ вишедеценијских глобалних трендова. Један од највећих изазова тог типа јесу демографске промене и глобално старење становништва. Подсетићу Вас да се само у другој половини двадесетога века, од 1950. до 2000. године, број старијих лица на планети повећао за више од три пута, односно са 131 милиона порастао на 417 милиона људи.

 

Тренд на почетку овог века указује да се демографско старење одвија још брже. Према одређеним проценама, број старијег становништва, на месечном новоу, увећава се за око 850 хиљада људи. Тим темпом, средином 21. века, број старијих од 65 година могао би бити милијарду и 478 милиона, то јест око 16,2 одсто од укупног пројектованог броја становника. У високо развијеним државама, тај удео би захватио више од четвртине, односно чак 26,2 процента становништва.

 

Када је реч о демографсим кретањима у Европи, назив ,,Стари континент“ задобија своје дословно значење. Средином 20. века, старији су чинили 8,2 процената популације. Почетком 21. века број је скоро удвостручен, са тенденцијом повећања удела старијих на 20,8 одсто популације до 2050. године. Дакле, са изузетком Јапана, све остале демографски најстарије земље света припадају нашем континенту.

 

Према подацима Републичког завода за статистику из новембра 2017. године, удео становништва старијег од 65 година износи 19 процената.  Деца у  узрасту до 17 година чине 17 одсто популације, док 64 процената представља становништво у старосној доби између 18 и 64 године. Србија се налази у самом врху држава са најстаријим становништвом на планети.

 

Председник Александар Вучић недавно је истакао податак да Република Србија дневно губи 99 становника услед негативног демографског тренда. Нема сумње да ће свака наредна државна стратегија подразумевати веће ангажовање на решавању проблема демографије.  Желео бих да нагласим да је у оквиру тог веома важног питања за наш државни и национални опстанак брига о старим и немоћним лицима од кардиналне важности, јер, као што знамо, мирна старост најстарије популације уско је повезана са безбрижним детињством најмлађих чланова друштва.

 

Питања старења и старости популације на глобалном новоу, колико год правилно антиципирана и прецизно пројектована, у добром делу могу представљати непознати оквир рада праћен многобројним изазовима.  Ту се, пре свега, мисли на спремност држава да се суоче са старењем нације на афирмативан начин, вреднујући све предности, могућности, знања и искуства људи треће животне доби. Такође, у свакодневном животу присутни стереотипи и предрасуде чак и у друштвима са дугом демократском традицијом заштите људских и мањинских права, могу стварати озбиљан отпор политици заснованој на знању и искуству старијих.

 

Предрасуде засноване на старосној стигматизацији и дискриминацији  најчешће се изражавају фаворизовањем појмова као што су болест, спорост, отуђеност, себичност, или немоћ старих лица. Дискрминација старијих и принудна искљученост из друштва, заједнице, па чак и породице, нажалост, не представљају реткост.

 

Изговори за настанак предрасуда, у овом случају базираних на старосној и генерацијској различитости, свакако јесу бројни, али наша је дужност да не поклекнемо пред њиховом бројношћу. Оно што људски род, изузев разума, уздиже изнад животињског света јесте и чињеница да старији чланови друштва задржавају своју специфичну социјалну улогу унутар заједнице и након окончања продуктивне животне фазе.

 

Дужност нам је да не допустимо да борба за материјалну егзистенцију, ма како отежана убрзањем животног темпа услед константног технолошког развоја, постане разлог за потпуно отуђење и стварање непремостивог јаза између чланова породице и друштва. Активни социјални живот свих чланова друштва, који је предуслов за међусобно уважавање и разумевање појединаца, заснива се, првенствено, на међусобној посвећености, љубави и поштовању међу члановима породице. Уколико не подигнемо грађанску свест о том глобалном проблему и не афирмишемо позитиван приступ, он може постати погодан терен за даље продубљивање разлика и неразумевања међу генерацијама, што би даље могло узроковати озбиљне друштвене проблеме.

 

Зато је важно данас истаћи да је приступ социјалној заштити старијих у Републици Србији заснован на међународним стратешким документима, домаћем законодавству, стратегијама и акционим плановима о старењу, социјалној заштити и смањењу сиромаштва. Приступ за који смо се определили концептуално подразумева следеће основе:

 

• доживотни развој појединца;

• унапређење и заштиту свих људских права и основних слобода;

• обезбеђивање економске и социјалне сигурности и квалитета живота у

старости;

• омогућавање пуне интеграције старијих лица у заједницу и њихове партиципације у њој;

• елиминација свих облика друштвеног занемаривања услед опадања

функционалних способности у старости и инвалидности;

• ангажовање на остваривању родне равноправности;

• поштовање различитости и последично другачијих потреба припадника старије популације;

• промовисање међугенерацијског и унутаргенерацијског трансфера,

солидарности и дијалога;

• успостављање партнерства на свим нивоима: Владе, невладиног сектора,

приватног сектора и између самих старијих грађана и грађанки;

• остваривање једнаких могућности за све;

• афирмисање личне одговорности.

 

Министарство на чијем сам челу, развија политику бриге о старијима  на индивидуалном приступу, подстичући могућности и капацитете и обезбеђујући помоћ у мери која је потребна. Систем лиценцирања пружалаца услуга као и континуирана контрола њиховог рада један је од механизама стратешког развоја система социјалне заштите старијих. У Републици Србији, услугу смештаја пружа око 180 установа, са тенденцијом повећања капацитета и обезбеђивања посебних услова за дугорочну негу и палијтивно збрињавање.

 

Када је реч о услугама на локалном нивоу, Министарство је ове године издвојило близу 700 милиона динара за наменске трансфере. Овај новац  додељен је општинама као подршка државе за развој потребних услуга у заједници. Такође, наставиће се пројектно финанисирање  удружења и НВО са циљем да се кроз конкретне активности подржи развој социјалне заштите старијих.

 

Као посебан вид подршке Министарства старијима, у оквиру Геронтолошког центра Београд, успешно функционише Инфо центар намењен одраслим и старим лицима. Телефонским позивом на број 0800 115 116, грађани Републике Србије могу се бесплатно информисати о правима и начинима оставаривања права из области као што су социјална и здравствена заштита, пензиjско и  инвалидско осигурање, услуге које се пружају на нивоу локалне самоуправе, комуналне и друге службе, образовање, култура, банкарске услуге и многе друге.

 

Посебно бих желео да истакнем да је Влада Републике Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске сарадње и солидарности. Програми, засновани на стратегијама о старењу и младима, Стратегији о социјалној сигурности грађана, Стратегији за смањење сиромаштва, подстицање међугенерацијског дијалога, биће и даље приоритет Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

На крају цитирао бих Агату Кристи: „Нико не стари само зато што је проживио године свог живота. Ми старимо тако што напуштамо наше идеале. Године нам могу изборати кожу, али одрицање од ентузијазма нам бора душу“.

Ми не губимо ентузијазам, ми имамо идеал. Идеал нам је Србија а ентузијазам је да она буде богата, модерна, Србија по мери свих грађана“, закључио је Ђорђевић.