Најчешћа питања

Сектор за запошљавање

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ У ВЕЗИ АГЕНЦИЈА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

1. Ко издаје дозволу за рад агенцијама за запошљавање и на који временски период?

Одговор:

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, као министарство надлежно за послове запошљавања, издаје дозволу за рад агенцијама за запошљавање на основу писменог захтева ако агенција испуњава услове у погледу просторне и техничке опремљености и стручне оспособљености запослених. Дозвола за рад се издаје на период од пет година и може се продужити.

2. Ко може основати агенцију за запошљавање?

Одговор:

Агенцију за запошљавање, у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10), оснивају правна и физичка лица ради обављања послова запошљавања, и то:

  1. обавештавања о могућностима и условима за запошљавање
  2. посредовања у запошљавању у земљи и иностранству;
  3. професионалне оријентације и саветовања о планирању каријере;
  4. спровођења појединих мера активне политике запошљавања, на основу уговора са Националном службом за запошљавање.

Дозвола за рад се може издати агенцији која има запослено најмање једно лице са високом стручном спремом и положеним испитом за рад у запошљавању. Након добијене дозволе за рад, агенција се уписује у регистар Агенције за привредне регистре, након чега може обављати послове запошљавања.

3. Који је поступак полагања испита за рад у запошљавању и ко има обавезу полагања испита?

Одговор:

Испит за рад у запошљавању се организује и одржава у Сектору за запошљавање, у зависности од броја кандидата, једном месечно. Састоји се из општег и посебног дела и полаже се пред Комисијом за полагање испита за рад у запошљавању коју чине представници Сектора за запошљавање, Сектора за рад и Националне службе за запошљавање.

Обавезу полагања испита за рад у запошљавању имају сва лица која обављају послове запошљавања у агенцији за запошљавање, као и запослени у Националној служби за запошљавање. Полагање испита за рад у запошљавању је бесплатно.

Програм и начин полагања испита прописан је Правилником о просторним и техничким условима за рад агенције за запошљавање, условима стручне оспособљености запослених, програму, садржини и начину полагања испита за рад у запошљавању („Сл. гласник РС”, бр. 98/09).

4. Која су докумената неопходна за издавање/продужење дозволе за рад агенцијама за запошљавање?

Одговор:

За издавање или продужење дозволе за рад агенција за запошљавање неопходно је приложити следећа документа:

  1. Захтев за утврђивање испуњености услова за обављање послова запошљавања;
  2. Правни основ за коришћење просторија (уговор о закупу простора, власнички лист и сл.);
  3. Плански приказ радних просторија, површина радних просторија са наведеном спратношћу;
  4. Списак неопходне канцеларијске опреме којом располаже;
  5. Доказ о броју запослених лица, њиховом нивоу образовања, занимању и назнака које послове обављају (списак запослених- М-А образац);
  6. Оверена диплома – доказ о степену стручне спреме свих запослених који врше послове запошљавања;
  7. Уверење да није покренута истрага нити се води кривични поступак - за сва лица која врше послове запошљавања;
  8. Копија уверења о положеном испиту за рад у запошљавању - за сва лица која врше послове запошљавања.

5. Ко води регистар издатих дозвола за рад?

Одговор:

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике води регистар издатих дозвола за рад. Списак основаних агенција за запошљавање са детаљним контакт подацима, налазе се на сајту министарства. Број регистрованих агенција за запошљавање тренутно износи 58.

6. Ко врши надзор над радом агенција за запошљавање?

Одговор:

Надзор над радом агенција за запошљавање врши Министарство рада, запошљавања и социјалне политике - Сектор за запошљавање.У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10) и Правилником о просторним и техничким условима за рад агенције за запошљавање, условима стручне оспособљености запослених, програму, садржини и начину полагања испита за рад у запошљавању („Сл. гласник РС”, бр. 98/09) сагледава се испуњеност услова и издају дозволе за рад агенцијама, продужавају се и одузимају дозволе за рад, врши се обилазак и дају налози и инструкције за рад.

 

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ У ВЕЗИ ЗАПОШЉАВАЊА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

1) Ко има обавезу запошљавања особа са инвалидитетом и на који начин послодавац може извршити обавезу запошљавања особа са инвалидитетом?

Одговор:

Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, број 36/09) утврђена је обавеза запошљавања особа са инвалидитетом од стране свих послодаваца у Републици Србији. Правилником o начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе („Службени гласник РС”, број 33/10) прописан је начин праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начин доказивања извршења те обавезе.

Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом важи за све послодавце у Републици Србији, односно за свако домаће или страно правно или физичко лице, уључујући и Републику Србију за запослене у државним органима, аутономну покрајину за запослене у покрајинским органима и јединице локалне самоуправе за запослене у тим органима.

Обавеза запошљавања утврђена је тако да послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да заснује радни однос са једном особом са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да заснује радни однос са најмање две особе са инвалидитетом и на сваких наредних започетих 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом.

Послодавац може да изврши обавезу запошљавања на следеће начине:

  • запошљавањем, односно радним односом одређеног броја особа са инвалидитетом;
  • учествовањем у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Послодавац извршава обавезу уплатом средстава за зараде на посебан уплатни рачун буџета Републике Србије број 840-745126843-22, у износу који не може бити мањи од 50% од просечне зараде у привреди Републике. За извршење обавезе запошљавања особа са инвалидитетом учествовањем у финансирању зарада запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, потребно је издвојити минимум 25.582,50 динара месечно по особи са инвалидитетом (минималан износ у висини од 50% просечне зараде по последњем објављеном податку Републичког завода за статистику за децембар 2010. године, 51.165,00 динара);
  • извршењем финансијске обавезе из уговора о пословно техничкој сарадњи, куповини производа или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у вредности од 20 просечних зарада у привреди Републике према податку важећем у моменту закључења уговора. Ово извршење обавезе подразумева издвајање средстава у двадесетоструком износу просечне зараде у привреди, што у овом моменту износи 1.023.300,00 динара, за наредних 12 месеци, по особи са инвалидитетом.
  • подношењем захтева за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења од стране запосленог. Уколико лице стекне статус особе са инвалидитетом сматра се да је послодавац извршио обавезу од момента подношења захтева, а уколико лице не стекне статус особе са инвалидитетом, послодавац мора обавезу извршити ретроактивно, на било који од предвиђених начина;
  • уплатом пенала у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом на уплатни рачун буџета Републике Србије број 840-743422843-25. Висина пенала утврђена је у троструком износу минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, по особи са инвалидитетом, на месечном нивоу. Висина средстава која је потребно издвојити за уплату пенала рачуна се у односу на нето минималну зараду, која износи 115,00 динара по радном часу, сходно Одлуци о висини минималне зараде за период март 2012. –фебруар 2013. године („„Сл. гласник РС, број 22/12). Овај износ је потребно помножити са 174 просечна радна часа у месецу и са три, с обзиром да се ради о троструком износу минималне зараде. Исти износ се примењује до доношења нове одлуке о висини минималне зараде и представља износ пенала на месечном нивоу за једну особу са инвалидитетом коју послодавац није запослио. Средства која је потребно издвојити за уплату пенала у овом моменту, по особи са инвалидитетом, износе 60.030,00 динара месечно.

 

2) Колико особа са инвалидитетом има у Републици Србији, шта у случају да на евиденцији незапослених лица нема довољан број или нема особа са инвалидитетом које располажу одговарајућим квалификацијама ради запошљавања?

Одговор:

У Републици Србији ни једна институција не располаже целовитим базама података о особама са инвалидитетом. На основу извршених истраживања (Студија изводљивости за унапређење запошљавања особа са инвалидитетом у Републици Србији, Европска агенција за реконструкцију-2006. година) сматра се да у Републици Србији живи око 700.000 особа са инвалидитетом, од којих је око 300.000 радног узраста (15-65 година). Стопа запослености особа са инвалидитетом је изузетно ниска и износи око 13%, што значи да је у радном односу само око 21.000 лица. На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се око 20.000 особа са инвалидитетом, свих врста и степена инвалидности, дакле оних чији је статус већ утврђен неким од ранијих или прописа на снази. Што се тиче квалификационе структуре ових лица, на евиденцији Националне службе има лица свих квалификација, а мерама и активностима професионалне рехабилитације, чији циљ и јесте подизање нивоа запошљивости, особе са инвалидитетом се укључују у различите облике доквалификације, преквалификације и обуке, у складу са потребама послодаваца.

Уколико на тржишту рада нема особа са инвалидитетом одређених знања и квалификација ради запошљавања, послодавци обавезу запошљавања особа са инвалидитетом могу извршити:

  • учествовањем у финансирању зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или социјалном предузећу и организацији у износу који не може бити мањи од 50% од просечне зараде у привреди Републике. Обавеза се извршава уплатом средстава на уплатни рачун буџета Републике Србије на име учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом и та средства припадају Буџетском фонду за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом;
  • извршењем финансијске обавезе из уговора о пословно техничкој сарадњи, куповини производа или вршењу услуга у поступцима јавне или друге набавке са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у вредности од 20 просечних зарада у привреди Републике Србије према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике у моменту закључења уговора. У овом случају послодавац извршава обавезу запошљавања једне особе са инвалидитетом, за наредних 12 месеци од дана извршења финансијске обавезе;
  • уплатом пенала у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, у висини троструког износа минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио. Средства остварена на овај начин користиће се за мере активне политике запошљавања особа са инвалидитетом или обављање послова професионалне рехабилитације – дакле служе подстицању запошљавања особа са инвалидитетом.

 

3) Ко се сматра особом са инвалидитетом?

Одговор:

Статус особе са инвалидитетом има:

  1. ратни војни инвалид;
  2. мирнодопски војни инвалид;
  3. цивилни инвалид рата;
  4. лице коме је извршена категоризација и друго лице коме је утврђена инвалидност, у складу са законом;
  5. лице коме је, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђена категорија инвалидности, односно преостала радна способност.

Ради извршења обавезе запошљавања, особом са инвалидитетом сматра се и лице које поднесе захтев за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, број 36/09), до доношења решења. Ако лице које је поднело захтев за процену радне способности стекне статус особе са инвалидитетом сматра се да је послодавац извршио обавезу запошљавања особа са инвалидитетом од момента подношења захтева за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења. Међутим, ако лице не стекне статус особе са инвалидитетом, послодавац је у обавези да изврши обавезу запошљавања особа са инвалиидитетом у месецу доношења решења и то за цео период за који се сматрало да је обавезу извршио, односно за период од подношења захтева до завршетка поступка процене радне способности и могућности запослења или одржања запослења.

 

4) Шта се сматра запосленом особом са инвалидитетом?

Одговор:

Под запосленом особом са инвалидитетом сматра се радни однос, односно запошљавање особе са инвалидитетом, на основу уговора о раду закљученог на неодређено или одређено време, у складу са прописима о раду. У том смислу, под запосленом особом са инвалидитетом не сматра се лице са којим послодавац има закључен уговор о привременим и повременим пословима, или другу врсту уговора која се у складу са прописима о раду не сматра уговором о раду. Такође, могућ је и радни однос са непуним радним временом, пробни рад, и сл.

 

5) Ко има обавезу запошљавања особа са инвалидитетом?

Одговор:

Обавезу запошљавања има сваки послодавац који има најмање 20 лица у радном односу. Послодавцем се сматра свако домаће или страно правно или физичко лице које запошљава једно или више лица, односно Република Србија за запослене у државним органима, аутономна покрајина за запослене у покрајинским органима и јединица локалне самоуправе за запослене у органима јединице локалне самоуправе. Обавезе запошљавања особа са инвалидитетом ослобођен је новоосновани послодавац у року од 24 месеца од дана оснивања.

 

6) Чиме је регулисан начин извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и на који рачун се врши уплата?

Одговор:

Ближи начин извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом утврђен је Правилником о начину праћења извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе („Сл. гласник РС”, број 33/2010).
Овим правилником прописан је и:

  • уплатни рачун буџета Републике Србије број 840-745126843-22 за извршење обавезе уплатом средстава на име учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или социјалном предузећу или организацији;
  • уплатни рачун буџета Републике Србије број: 840-743422843-25 за уплату пенала за сваку особу са инвалидитетом коју послодавац није запослио;
  • образац „ИОСИ” који се редовно месечно (до 5. у месецу за претходни месец) доставља надлежној јединици Пореске управе према седишту послодавца, ради доказивања извршења обавезе.

 

7) Ко и како врши контролу извршења обавезе?

Одговор:

Контролу извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и наплате пенала врши, Пореска управа у складу са прописима о пореском поступку и пореској администрацији. Ради доказивања извршења обавезе послодавац је у обавези да у пословно финансијској документацији, поред уговора о раду и пријава на обавезно социјално осигурање, обезбеђује и чува доказе о:

  • статусу запослених особа са инвалидитетом код послодавца;
  • поднетом захтеву за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења;
  • извршеној уплати средстава у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, односно копију рачуна о уплати јавних прихода буџета Републике Србије на име финансирања зараде запослених особа са инвалидитетом и броју запослених особа са инвалидитетом чије зараде финансира;
  • извршењу финансијских обавеза из уговора и уговор о пословној сарадњи односно куповини производа или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, социјалним предузећем или организацијом;
  • извршеној уплати средстава у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом на име уплате пенала, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, број 36/09);
  • другу документацију којом доказује извршење обавезе запошљавања особа са инвалидитетом.

Ову документацију послодавац доставља Пореској управи на њен захтев.

 

8) Да ли се привредна друштва настала сукцесијом, односно преносом имовине друштва које се дели на друштва стицаоце, поделом уз оснивање, сматрају новим послодавцем у смислу члана 25. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, број 36/09), и могу ли остварити право на ослобађање од обавезе запошљавања особе са инвалидитетом у трајању од 24 месеца од датума оснивања новог привредног друштва?

Одговор:

Привредна друштва настала статусном променом постојећег привредног друштва поделом уз оснивање, односно преносом на два или више нових друштава целокупне имовине и обавеза друштва које поделом престаје постојати, у смислу члана 382. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС”, број 125/04), као и привредна друштва настала неким од других облика статусних промена постојећег привредног друштва, не сматрају се новооснованим послодавцем у смислу члана 25. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, број 36/09), и не могу остварити право на ослобађање од обавезе запошљавања особе са инвалидитетом утврђено одредбом наведеног законског члана.

Видео галерија

Министар Вулин уручио кључеве возила Заводу за васпитање омладине у Нишу  - ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО ГАЛЕРИЈУ

Фото галерија

Poseta Moskvi 4

Министар Вулин у Москви са министром рада и социјалне заштите Руске Федерације

ЛИНКОВИ И ОБАВЕШТЕЊА

Пријави корупцију