Архива - април 2013.

26. април 2013.

С А О П Ш Т Е Њ Е

Мултисекторска сарадња – институционални одговор на насиље на женама

„Министарство рада, запошљавања и социјалне политике води активну политику борбе против насиља над женама у Србији и на себе је преузело лидерску улогу у координацији рада државних органа у борби и превенцији насиља над женама, као и рад на промоцији политика везаних за борбу против родно заснованог насиља. Порука коју желимо да пошаљемо успостављањем интегрисаног система за одговор на насиље над женама у породици јесте да државни органи и институције система морају да делују као једна рука у заштити жртава насиља и спечавању и сузбијању овог облика кршења женских људских права“, истакла је државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и нацонална директорка пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама“, Бранкица Јанковић на данашњој конференцији „Мултисекторска сарадња – институционални одговор на насиље над женама“.

 Мултисекторска сарадња – институционални одговор на насиље на женама

„Проблем насиља у породици и родно заснованог насиља над женама у породици и партнерским односима, није нова појава која је откривена у овим транзиционим временима. Ова појава је увек постојала, у мањем или већем обиму, видљива или невидљива. Оно што је сада важно је да се насиље у породици и насиље над женама у партнерским односима више не негира, не минимизира, не третира као приватна ствар - проблем појединца или породице, или као «тековина цивилизацијског и културног одређења» којим се чува национални идентитет“ додала је Бранкица Јанковић.

 Мултисекторска сарадња – институционални одговор на насиље на женама

„Систем социјалне и породичне заштите чини све да се проблем насиља у породици и женама у партнерским односима елиминише или бар смање ризици од његовог настанка и обезбеди адекватна, благовремена и целовита помоћ и подршка жртвама. Али то не можемо да учинимо сами већ заједно - системи унутрашњих послова, здравства, образовања, правде, запошљавање, културе, организације цивилног друштва итд.

 Мултисекторска сарадња – институционални одговор на насиље на женама

„Свака друга жена у Србији претрпела је неки вид насиља у породици, а родно засновано насиље углавном пролази некажњено. Уједиње нације у Србији настоје да се развије нулта толеранција према насиљу и у складу са тим охрабрују Владу Републике Србије на путу успостављања ефикасног институционалног одговора на насиље над женама, изјавио је стални координатор УН у Србији, Вилијам Инфанте. „Све већи број пријављених случајева насиља у породици указује на то да се систем заштите активно трансформише и отвара ка корисницима услуга. Позитивне институционалне промене не само да воде ка делотворнијој заштити жртава родно заснованог насиља, већ утичу и на креирање друштвеног амбијента у коме је насиље неприхватљив модел понашања“, истакао је Инфанте.

 Мултисекторска сарадња – институционални одговор на насиље на женама

На конференцији су представљени посебни протоколи о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима које су израдили Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Министарство унутрашњих послова, Министарство здравља и Министарство просвете, науке и технолошког развоја у оквиру реализације заједничког пројекта Уједињених нација „Интегрисани одговор на насиље над женама у Србији“ . Циљ пројекта је развој и увођење системских решења у области спречавања и сузбијања насиља, јачање капацитета институција које се баве заштитом жртава насиља, као и установљавање и примењивање механизама који ће обезбедити поступање у складу са међународним обавезама везаним за заштиту људских права у области борбе против насиља над женама.

 

Број евидентираних жртава насиља у породици у Републици Србији

 

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Србија

3441

4703

6272

7875

7807

8481

9327

Од укупног броја жртава насиља у породици  3392 су деца, 845 су млади, 3188 су одрасла лица и 1056 старих лица. По полној структури, 5865 особа женског пола деца, млади, одрасла и стара лица су жртве породичног насиља.

 

Број жртава насиља према доминантној врсти насиља у 2012. години

Врста насиља

Број жртава насиља

Физичко насиље

4133

Сексуално насиље

156

Психичко насиље

2595

Занемаривање

2045

Друго

398

 

Начин пријављивања насиља у породици у 2012. години

Порекло пријаве

Број извршених пријава

Члан породице

2105

Пријава другог лица ван породице

597

Пријава установе (вртић, школа, здравствена установа)

844

Пријава МУП

2569

Захтев суда

755

Пријава НВО или удружења грађана

72

Орган старатељства по сл. дужности

412

Пријава жртве

1426

Анонимна пријава

343

Неко други

204

 

Број жртава насиља према месту одвијања насиља у 2012. години

Место одвијања насиља

Број жртава

Породица

8925

Хранитељска или друга породица

29

Установа за смештај

10

Друго

363

 

Поступци за заштиту од насиља у породици које је покренуо орган старатељства по службеној дужности у 2012. години

Врста поступка

Број поступака

Поступак за одређивање мере заштите од насиља у породици

342

Поступак за лишавање родитељског права

157

Поступак за делимично лишавање родитељског права

130

Кривична пријава

253

Поступак за лишавање пословне способности извршиоца насиља

62

Принудна хоспитализација насилника

78

Парнични поступак за заштиту права детета

225

Нешто друго

778

 

Структура изречених мера грађанскоправне заштите од насиља у породици за  2012. годину

Врста мере

Број лица жртава насиља у породици заштићени изреченом мером

Издавање налога за исељење из стана или куће без обзира на право својине/закупа непокретности

0

Издавање налога за усељење у стан или кућу без обзира на право својине/закупа непокретности

0

Забрана приближавања члану породице на одређену удаљеност

49

Забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице

8

Забрана даљег узнемиравања члана породице

434

 

25. април 2013.

Додељена признања поводом Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији

Поводом 28. априла Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији, додељена су признања правним лицима, предузетницима и појединцима. Свечаности су присуствовали и представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и Управе за безбедност и здравље на раду.

Тема овогодишњег Светског дана безбедности и здравља на раду посвећена је превенцији професионалних болести. Државна секретарка у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Стана Божовић рекла је да су широм света професионалне болести  један од водећих узрочника смртности у вези са радом и изнела податак да према проценама међународне организације рада, 2,34 милиона људи годишње смртно страда на раду. Државна секретарка Божовић је рекла и да у Републици Србији сваке године, у просеку, око четрдесет запослених смртно страда непосредно на радном месту а преко хиљаду запослених претрпи тешку повреду на раду. Обележавање 28. априла са једне стране представља сећање на све запослене који су изгубили живот на раду а са друге стране то је прилика за подизање свести и промоцију безбедности и здравља на раду. Када је реч о додели признања, комисија коју је формирао министар рада, запошљавања и социјалне политике др Јован Кркобабић није имала лак задатак да одабере најбоље с обзиром да су све поднете пријаве биле добре.

 

Повељу ''28.април'' у категорији за правна лица и предузетнике са више од стотину запослених добили су:

  • 3. место -''Обућа Павле'' д.о.о. из Беле Паланке
  • 3. место – ''Синтелон'' д.о.о из Бачке Паланке
  • 2. место – ''British American Tobacco ’’ Врање а.д. из Врања
  • 2 место - '' Хемофарм'' а.д. из Вршца
  • 1. место – ''Lafarge’’ фабрика цемента из Беочина

У категорији за правна лица и предузетнике који имају мање од стотину запослених:

  • 3. место - Дом ученика Средње железничке школе Београд
  • 2. место - Завод за лабораторијску дијагностику ''Конзилијум'' из Београда
  • 1. место - Друштво за производњу, трговину и услуге ''Ђорђо С'' д.о.о из Владимираца

 

Похвалницу  ''28. Април''

  • 3. место - Светлана Човић, лице за безбедност и здравље на раду из Установе за децу и младе ''Сремчица''
  • 2 . место - Бошко Мијатовић, лице за безбедност и здравље на раду ''Синтелон'' д.о.о из Бачке Паланке
  • 1. место - Петар Стојилковић, лице за безбедност и здравље на раду из агенције ''Вип''

 

Плакета''28. Април''

  • Срђан Димитријевић , новинар РТС
  • др Милан Станковић, спец. Медицине рада у пензији из Крушевца, члан Удружења приватних лекара и стоматолога Расинског округа
  • Борисав Павловић, председник Удружења за безбедност и здравље на раду Мачванског округа из Шапца
  • Душан Крајновић, референт заштите на раду у пензији, свој радни век провео у ''Хемофарм-у'' из Вршца

 

Захвалнице ''28. Април''

  • Установа за децу и младе ''Сремчица'' из Београда
  • Саобраћајно предузеће ''Ласта а.д.'' из Београда
  • ''Jeanci Serbia д.о.о ''из Лесковца
  • Предузеће за инфраструктурну изградњу ''Телекомуникација д.о.о'' из Блаца
  • ''Група застава возила у реструктурирању а.д.'' огранак Застава инпро из Крагујевца
  • ЈКП ''Топлана Бор''
  • ЈКП за водовод и канализацију ''Водовод Крушевац''
  • ''Конфекција МС д.о.о'' из Бајине Баште
  • ''Tehnoflex'' производња сајли за команде на моторним воуилима из Темерина
  • ''Митекс д.о.о'' Ариље
  • Фабрика модне обуће ''Укус'' д.о.о Ковачица
  • Драгослав Радисављевић из Савеза заштите на раду Војводине-Нови Сад
  • Невђивана Каљеши, руководилац службе БЗР и ЗЖС из ''Ласте а.д.'' Београд
  • проф.Владимир Ђорђевић из Дома ученика Средње железничке школе Београд

25. април 2013.

Oбележен Дан девојака у информационо-комуникационим технологијама

Међународни Дан девојака у информационо-комуникационим технологијама, обележен је данас у Клубу посланика. На скупу су говориле успешне жене на водећим позицијама у државној управи, Стана Божовић државна секретарка у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике,  Гордана Стаменић државна секретарка у Министарству правде и државне управе, Јана Љубичић генерална секретарка Народне скупштине Републике Србије, Сузана Пауновић директорка Канцеларије за људска и мањинска права, Десанка Радуновић председница Националног просветног савета и Ирини Рељин посебна саветница за електронске комуникације Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација и ванредна професорка на Електротехничком факултету у Београду.

 Oбележен Дан девојака у информационо-комуникационим технологијама  Oбележен Дан девојака у информационо-комуникационим технологијама

Основни циљ је да се девојкама које су одабрале своју будућу професију пренесе искуство и пружи подршка у настојању да се усмере ка информационо-комуникационим технологијама у будућим каријерама. Државна секретарка у Министартву рада, запошљавања и социјалне политике Стана Божовић нагласила је да су жене у Србији дискриминисане и да их нема у извршној власти где се тражи одговорност.  Због тога ће, како је рекла, њено министарство у будућем периоду радити на афирмацији и оснаживању жена у економском, политичком и медијском смислу. Државна секретарка Стана Божовић охрабрила је младе студенткиње рекавши им да је веома важо да улажу у своје образовање и науку а у извршној власти ће се наћи под притиском прописа које ће Србија као будућа чланица ЕУ морати да поштује. Обележавању Дана девојака у информационо-комуникационим технологијама присуствовало је више од две стотине студенткиња.

24. април 2013.

60 милиона динара најсиромашнијим општинама за подстицање и развој услуга социјалне заштите

У оквиру Конкурса за доделу средстава за најсиромашније општине за подстицање и развој услуга социјалне заштите, побољшање њиховог квалитета и побољшање материјалног статуса најугроженијих категорија становништва Министарство рада, запошљавања и социјалне политике доделило је 60.370,910,00 динара представницима 42 локалне самоуправе у Републици Србији.

Конкурсом су подржане општине треће и четврте групе и девастирана подручја, у складу са Уребом Владе Србије о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2012. годину.
         
          Средства ће се користити за финансирање

  • дневних услуга у заједници: дневни боравак, помоћ у кући, свратишта и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу
  • услуга подршке за самосталан живот: становање уз подршку, персонална асистенција, обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву.

Корисници услуга могу бити сва лица која имају потребу за социјалном заштитом. Директни корисници су деца, стари, жртве насиља и друге осетљиве групе. Индиректно, корисници услуга су и одрасла и радно способна лица из породица тешко запошљивих лица и породица лица директно погођених економском кризом, која се могу ангажовати на пословима подршке директним корисницима.

На Конкурс се приајвило 65 локалних самоуправа са 65 пројеката. Средства су добиле 42 локалне самоуправе – 37 пројеката се односи на услугу помоћи у кући, 4 пројекта на услугу дневна боравка и један пројекат на услугу персоналне асистенције. Комисија за избор пројеката донела је одлуку да су услове предвиђене конкурсом испуниле следеће општине и одобрила пројекте:

 

Редни

број

Општина

Назив
пројекта

1.

Мали Иђош

Социјална услуга кућна нега и испомоћ старим лицима и особама са инвалидитетом у општини Мали Иђош

2.

Жабари

Помоћ у кући за старе

3.

Владичин Хан

Помоћ у кући у брдско-планинским пределима општине Владичин Хан

4.

Трстеник

МОРАВА-могућност, оснаживање, радост, воља, ангажовање

5.

Тител

Можемо заједно

6.

Бољевац

Помоћ у кући за старе

7.

Куршумлија

Помоћ у кући за стара лица

8.

Србобран

«Руке подршке»-систем интегрисане неге у кући

9.

Велико Градиште

Да старима буде боље- Помоћ у кући за стара лица са примањима испод републичког минимума

10.

Власотинце

«Старост са осмехом»- Помоћ у кући за старе

11.

Краљево

Дневни центар за старе

12.

Велика Плана

Дневни центар за особе са инвалидитетом Лане

13.

Димитровград

Унапређење програма рада услуге Помоћ у кући за стара и изнемогла лица

14.

Ражањ

Помоћ у кући старима, деци и омладини са сметњама у развоју

15.

Житорађа

Хуманост на делу

16.

Мало Црниће

«Кроз треће доба заједно»- Помоћ у кући

17.

Нови Пазар

Помоћ у кући за стара лица и особе са инвалидитетом са сеоског подручја

18.

Бела Паланка

Унапређење знања и животних вештина особа са инвалидитетом у општини Бела Паланка

19.

Пријепоље

Помоћ у кући мин 2013

20.

Сјеница

Помоћ у кући

21.

Сурдулица

Помоћ у кући у 2013.години, општина Сурдулица

22.

Прокупље

Дневни боравак за децу и омладину са инвалидитетом-Сунце

23.

Прибој

Лепа старост у свом дому

24.

Сокобања

Помоћ у кући

25.

Брус

«Своја кућица-своја слободица 2013» - помоћ у кући старијим и особама са инвалидитетом

26.

Параћин

Континуирано пружање социјалних услуга за старе на селу у локалној заједници

27.

Ћићевац

Помоћ у кући за све кориснике – ка одрживом сервису

28.

Нова Црња

Наставак пружања услуге- Помоћ у кући за стара лица и особе са инвалидитетом

29.

Оџаци

Геронтодомаћице

30.

Голубац

Лепше треће доба

31.

Босилеград

Помоћ у кући старим и инвалидним лицима

32.

Љиг

Помоћ у кући за старе и инвалидне особе на територији општине Љиг

33.

Мионица

Живот у сваком добу почиње из почетка

34.

Ковачица

Помоћ у кући за особе са инвалидитетом и сметњама у развоју

35.

Лесковац

Помоћ у кући старим и непокретним лицима на територији града Лесковца

36.

Свилајнац

Помоћ у кући за стара лица

37.

Дољевац

Никад више сами

38.

Ивањица

Помоћ у кући-технички сервис за личне услуге

39.

Бела Црква

Геронтодомаћице- помоћ у кући

40.

Шид

Ослоните се на нас-пројекат помоћи и неге старијим лицима на територији општине Шид

41.

Баточина

Сервиси подршке за старе и особе са инвалидитетом

42.

Бачки Петровац

Треба ми помоћ у мојој кући и ван ње

 

23/24 април 2013.

Социјални форум Енергетске заједнице

Социјални форум Енергетске заједнице, шести по реду, одржан је у уторак и среду, 23. и 24. априла 2013. године, у Београду. Ове године, на дневном реду Форума су предлог Социјалне стратегије Енергетске заједнице, енергетско сиромаштво и заштита потрошача, развој социјалног дијалога у Енергетској заједници. У раду Форума учествовала је и државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Бранкица Јанковић.

Говор државне секретарке Министарства рада, запошљавања исоцијалне политике, Бранкице Јанковић:

Формирање Енергетске заједнице на просторима Југоисточне Европе има за циљ да допринесе обезбеђењу конкуренције на енергетском тржишту, затим привлачењу инвестиција у енергетске капацитете, обезбеђивању стабилног снабдевања енергијом, али и унапређењу еколошке ситуације и одрживости енергетског сектора.

Међутим, формирање Енергетске заједнице има исто тако као веома важне циљеве и да допринесе смањењу сиромаштва у региону, затим развоју социјалног дијалога и побољшању услова, безбедности и здравља на раду.

 Социјални форум Енергетске заједнице

Заштита «социјално угрожених потрошача енергије»

Заштита најсиромашнијих слојева становништва у Републици Србији је, на основу закона, установљена кроз системску подршку и утврђена права и услуге. Ова подршка према најсиромашнијима појединцима односно продицима се одвија са централног и локалних нивоа. Истовремено, претпоставка за успешно функционисање енергетског тржишта јесте и заштита најсиромашнијих слојева становништва. Зато формирање Енергетске заједнице на просторима Југоисточне Европе подразумева активне мере у погледу решавања овог веома осетљивог и важног питања.

У циљу реализације задатака из Акционог плана за решавање социјалних последица Енергетске заједнице, који је усвојила Влада Републике, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике је озбиљно приступило сагледавању положаја најугроженијих грађана у Републици Србији.  У том смислу Министарство је дало свој допринос у процесу израде предлога обезбеђивања заштите «социјално угрожених потрошача енергије». У односу на предложене критеријуме и услове, под којима ће одређена домаћинства остваривати државну помоћ у циљу њихове заштите као потрошача енергије, процене говоре да је максимално могући обихват броја угрожених домаћинстава на нивоу од око 500 хиљада са око 1,4 милиона лица, међу којима су корисници НСП и ДД, ДНП, незапослени и пензионери са најнижим пензијама (испод 13,000 динара).

У условима либерализације тржишта енергената кроз формирање Енергетске заједнице на подручју Југоисточне Европе, па самим тим и у Републици Србији, све наведене групације становништва ће прве доћи под удар. Њихов иначе низак стандард био би озбиљно нарушен уколико би после очекиваног поскупљења електричне енергије и природног гаса остали незаштићени од стране државе. Из тог разлога Министарство рада, запошљавања и социјалне политике је израдило концепт заштите «социјално угрожених потрошача енергије» и тај концепт је даље разрађен заједно са Министарством енергетике, развоја и заштите животне средине, које је и формални предлагач правног акта којим се регулише помоћ према најугроженијим грађанима у Републици.

Идући у сусрет практичним спектима и ефектима либерализације тржишта и реализацији обавеза из Акционог плана Влада Републике је у фебруару 2013. године донела Уредбу о енергетски заштићеном купцу која је у примени од 1. априла. Импликације које ће повећање цене енергената електричне енергије и природног гаса имати на најсиромашније слојеве становништва на овај начин биће амортизоване кроз државне мере социјалне политике верификане кроз наведену Владину уредбу.

Уредба дефинише енергетски заштићеног купца на нивоу појединца, породице односно домаћинства зависно од облика организовања заједнице живљења која на тај начин добијају форму тзв. потрошачке јединице енергената. Овако дефинисане потрошачке јединице односно домаћинства груписане су по одређеној величини у складу са одређеним бројем чланова. Основни критеријум за остваривање помоћи у трошковима енергената јесте приход на нивоу домаћинства у зависности од саме величине домаћинстава односно броја чланова коју онда прате горње границе прихода. Поред прихода домаћинства као критеријум за остваривање помоћи утврђен је и додатни услов који се односи на стамбено стање односно на то да домаћинства могу остварити помоћ под условом да немају други стамбени простор осим простора који одговара потребама тог домаћинства.

Формално правне процедуре за стицање статуса енергетски заштићеног купца у циљу остваривања помоћи спроводе се у јединицама локалне самоуправе. Уредбом је утврђено да корисници најважнијих државних социјалних давања односно корисници новчане социјалне помоћи и дечијих додатака по аутоматизму и то самим својим статусом корисника социјалних давања стичу и статус енергетски заштићеног купца. Ово из разлога што су приходи и имовно стање ових корисника у смислу услова и критеријума за стицање статуса енергетски заштићеног купца испод лимита утврђених уредбом, а са друге стране на нивоу министарства постоје потпуне евиденције у базама података о овим корисницима.  

Стечен статус енергетски заштићеног купца важи и траје до краја календарске године, а онда се поново обнавља за наредну годину поновном процедуром на исти начин.

Помоћ државе у заштити угрожених потрошача се огледа у умањењу одређених потрошених количина у домаћинству било електричне енергије или  природног гаса. Енергетски заштићени купац сам одлучује за који енергент ће се одлучити у смислу помоћи, али може да изабере само један а не оба истовремено. Међутим, са друге стране умањење потрошених количина енергената је условљено укупном потрошњом на месечном нивоу од стране домаћинстава која, према Уредби, не може бити веће од 2,5 пута од износа за који се умањује потрошња било електричне енергије било природног гаса. На овај начин установљен је механизам подстицања рационалне потрошња енергената са циљем да се повећа енергетска ефикасност у условима када је иначе ова потрошња у Србији изнад просека у развијеним западним земљама.

У непосредну реализацију Уредбе укључене су службе јединица локалних самоуправа, центара за социјални рад, као и три министарства и то Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине као и Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе. Посредно су укључене и многе друге службе које треба да омогуће грађанима односно домаћинствима прикупљање предвиђених доказа о испуњавању Уредбом утврђених услова.

Праћење примене и реализације Уредбе биће прилика да се уоче одређена питања и евентуални проблеми, да се предложе и интегришу у Уредбу додатна решења и да се тако на што праведнији начин изврши заштита најугроженијих слојева становништва као потрошача енергије. Ове нове мере социјалне политике у суштини представљају део општих социјалних мера. Оне треба да омогуће са државног нивоа интегралнију заштиту угрожених потрошача енергије односно социјално угрожених слојева становништва и да омогуће минимум егзистенцијалних услова живота за одређен број грађана у Србији.

 Социјални форум Енергетске заједнице

23. април 2013.

Споразум Републике Србије и Украјине

Потпредседник Владе Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политике, др Јован Кркобабић и потпредседник Владе Украјине, Јуриј Бојко, потписали су данас Протокол петог заседања Међувладине српско-украјинске комисије за трговину, економску и научно-техничку сарадњу одржаног 22. и 23. априла у Београду.

Кркобабић,  који је  председник српског дела Комисије, апострофирао је висок ниво политичке сарадње између Србије и Украјине, али и жељу да економска сарадња достигне тај ниво. Потпредседник Владе Србије позвао је привреднике и компаније Украјине да улажу у Србију нагласивши да постоје и повољне могућности за заједничка улагања. Са друге стране, подсетио је он, на украјинском тржишту дуже време су као инвеститори присутне српске компаније попут „Синтелон -Таркета“ и „МК Групе“, док у последње време у Украјини успешно послује и „Металац“ из Горњег Милановца.

Опредељеност за даље проширење билатералне сарадње у свим областима је обострана, а посебно у области економско – трговинске сарадње, рекао је Кркобабић позвавши надлежна министарства обе земље да учине напор и окончају све потребне процедуре, како би сви споразуми били спремни за потписивање током предстојеће посете председника Владе Србије Ивице Дачића Украјини, односно планиране овогодишње посете председника Украјине Виктора Јануковича  Србији.

Потпредседник Владе Украјине Јуриј Бојко и председник украјинског дела Комисије, рекао је да постоји велики потенцијал економске сарадње две земље, изразивши истовремено очекивање да ће ти односи бити унапређени и припремом Споразума о слободној  трговини две земље. Веома је важно,нагласио је Бојко, имати конкретне пројекте на којима би се радило, док би се трећи правац сарадње одвијао кроз развијање  региналне сарадње која би могла да прерасте у националну.

 Споразум Републике Србије и Украјине

У току дводневних разговора закључено је да у циљу повећања и балансирања обима билатералне робне размене потребно наставити тражење нових облика сарадње као и побољшавања услова за излазак на тржиште нових предузећа и мера за подршку средњег и малог бизниса.

Међувладина српско-украјинска комисија истакла је неопходност сарадње и унапређења управљања тржиштем гаса путем размене искустава оператора транспортног система обе земље. Српска страна је изнела интерес Јавног предузећа „Транснафта“ за сарадњу са украјинским нафтним предузећима као и за изналажењем могућности за коришћење складишних капацитета за природни гас и куповину природног гаса, у зимском периоду, у Украјини за потребе Србије, односно Јавног предузећа „Србијагас“ .

Српска страна позвала је  предузећа из Украјине да узму учешће на тендерима за набавке за потребе јавног предузећа „Електромрежа Србије“, као и за пружање услуга које се финансирају из иностраних извора као што су консултантске, услуге пројектовања или изградње електроенергетских објеката у Републици Србији.

Обострано је констатовано да постоје реалне могућности за повећање обима узајамних улагања у привреде обе земље, посебно у областима грађевинарства, пољопривреде и прехрамбене индустрије као и  индустрији информационо-комуникационих технологија, металском комплексу, фармацеутској индустрији као и примени еколошки чистих технологија али и транспорту, туризму и  логистици.

 Споразум Републике Србије и Украјине

У оквиру сарадња у области рада, запошљавања и социјалне политике договорен је наставак преговора о Споразуму између Републике Србије и Украјине о социјалном осигурању, док ће се размотрити неопходност потписивања Споразума о упућивању запослених од стране послодаваца из Србије на привремени рад у Украјину.

У циљу доприноса сарадњи у области развоја предузетништва, као и би